Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Šta su to uradila Farska ostrva kad su proglasila kraj epidemije korone

CC0 / pixabay / Toršavn - Farska ostrva
Toršavn - Farska ostrva - Sputnik Srbija, 1920, 16.03.2021
Pratite nas
Farska Ostrva proglasila su kraj pandemije korona virusa 26. februara, jer više od tri nedelje nisu imala novih slučajeva zaraze. Od jula 2020. godine, grupa ostrva u severnom Atlantiku imala je tri talasa epidemije i svaki put je broj slučajeva brzo padao.

Odgovor danske autonomne pokrajine na pandemiju bio je vrlo sličan strategiji drugih zemalja: testiranje, praćenje kontakata, zaključavanje, kampanja javnog zdravlja i reorganizacija zdravstvenog sektora.

Međutim, premijer Farskih Ostrva Bardur Stig Nilsen objašnjava za "Gardijan" da veruje da je njihov pristup ipak jedinstven.

Za razliku od drugih vlada, vrlo rano su odlučili da će uticati na svoje građane davanjem preporuka, a ne izdavanjem obavezujućih naredbi.

To "poverenje rađa poverenje" pokazalo se tačnim u njihovom slučaju. Farska vlada je bila uverena da će zakonsko ograničavanje ponašanja građana rezultirati gorim ishodom nego što je danas.

Ali strategija zasnovana na poverenju nije bio jedini razlog zbog kojeg su uspeli da eliminišu kovid. Njihovo upravljanje pandemijom tokom proleća i leta bilo je jedinstveno zbog efikasnosti kapaciteta za ispitivanje.

Farska Ostrva su imala najvišu stopu testiranja po stanovniku prošle godine.

Svakodnevno su testirali do 2 odsto (ili 1.000 ljudi) od ukupne populacije od 50.000, a u junu su testirali sve putnike koji su dolazili na arhipelag odmah na aerodrom, preporučujući da se testiraju šest dana kasnije.

Proizvodnja uzgajanog lososa najvažnija je industrija na Farskim ostrvima, a u prošlosti su poljoprivrednici imali velikih problema zbog bolesti lososa, koja je izazvala industrijski pad.

Veterinarske klinike su tada izgradile infrastrukturu potrebnu za brzo testiranje lososa.

Brzo prilagođavanje

Kada je pandemija započela, veterinari sa Farskih ostrva predložili su da se njihove laboratorije prilagode novoj situaciji kako bi ljudi u njima mogli da se testiraju na koronu.

Postojala je saradnja između privatnih laboratorija i javnog zdravstva, pa su Farska ostrva povećala kapacitete za testiranje, a do avgusta su mogli da testiraju 5% do 7% stanovništva, prenosi portal Dnevna doza lepog.

CC0 / pixabay / Izreka poverenje rađa poverenje, pokazala se tačna u slučaju Farskih Ostrva.
Šta su to uradila Farska ostrva kad su proglasila kraj epidemije korone - Sputnik Srbija, 1920, 16.03.2021
Izreka poverenje rađa poverenje, pokazala se tačna u slučaju Farskih Ostrva.

U kombinaciji sa strategijom praćenja kontakata i izolacije, uspešno su suzbili širenje korone.

Većina ljudi na posao putuje sopstvenim prevoznim sredstvom.

"Naša priča o eliminaciji kovida priča je o domišljatosti pojedinaca i organizacija koje ranije nisu sarađivale u pandemiji. Naravno, i drugi faktori su igrali ulogu. Geografski položaj zemlje takođe je važan jer je morski i vazdušni put jedini mogući put do Farskih ostrva, što olakšava upravljanje potencijalnom infekcijom iz inostranstva. Takođe, većina ljudi na posao putuje sopstvenim prevoznim sredstvom, pa je malo verovatno da se zaraza proširila u javnom prevozu", rekao je premijer.

Visok stepen poverenja

Povrh toga, stanovništvo Farskih Ostrva je mnogo manje od ostalih zemalja, a nivo poverenja je visok.

Istraživanje koje je prošlog maja sproveo Univerzitet Farskih ostrva pokazuje da većina građana ima veliko poverenje u vladu, premijera, tamošnje medije, sopstvenu opštinu, šefa policije, zdravstvene vlasti i stručnjake i uopšte svoje ljude, rekao je premijer.

Poverenje u političke institucije, medije i ono među građanima čini bilo koji oblik upravljanja, uključujući i pandemiju, jednostavnijim.

U manjim zajednicama često postoji više neformalnog nadzora, a stanovnici imaju snažan osećaj samodiscipline. Ali samo testiranje nije dovoljno.

Mnoge zemlje sa visokom stopom testiranja obično su one zemlje sa najvidljivijim slučajevima. Testiranje je uspešno samo ako se kombinuje sa merama poput efikasnog nadzora kontakata i izolacije.

Generalno, uspeh strategije u borbi protiv kovida zavisi od geografskog položaja i socijalnih prilika te zemlje.

Upitan da li je uspešna strategija protiv kovida rezultat sreće ili kompetentnosti, premijer Nilsen je odgovorio: "Pomalo i jednog i drugog".

Pročitajte još:

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala