Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Kako je čuveni ruski slikar i dobrovoljac u srpsko-turskom ratu video Srbiju

© Sputnik / RIA Novosti / Uđi u foto-galerijuPortret Vasilija Poljenova
Portret Vasilija Poljenova - Sputnik Srbija, 1920, 19.03.2021
Pratite nas
Ove godine navršava se 145 godina od Prvog srpsko-turskog rata (1876), ali i stvaranja ruskog dobrovoljačkog pokreta. Među ruskim dobrovoljcima koji su došli u Srbiju da pomognu bratskom narodu bio je i veliki ruski slikar Vasilij Poljenov, za kog je Srbija bila „zemlja blagorodna, bogata i rascvetana“.

Slikar – dobrovoljac u ratu Srba protiv Turaka

O učešću Vasilija Poljenova (1844 – 1927), jednog od najvećih ruskih pejzažista, u ratu Srba protiv Turaka malo se zna, a to nameravaju da promene Državni memorijalni muzej Poljenova i Ruski dom u Beogradu, u saradnji sa srpskim ustanovama kulture.

Tim povodom Beograd je posetila direktorka ruskog memorijalnog muzeja Natalija Poljenova, koja je danas razgovarala sa predstavnicima srpskih organizacija i ustanova o mogućnosti da se organizuju izložbe i drugi programi posvećeni 145. godišnjici Prvog srpsko-turkog rata, u kojem su učestvovali i ruski dobrovoljci, uključujući i istaknutog ruskog slikara.

Vasilij Dmitrijevič Poljenov se 1876. godine uputio kao dobrovoljac u srpsko-turski rat, u armiju generala Černjajeva, i učestvovao je u borbama. Tokom tog perioda Poljenov je sarađivao s redakcijom ilustrovanog časopisa „Pčela“, za koji je slao crteže.

© Sputnik / A. Sverdlov / Uđi u foto-galerijuReprodukcija platna "Jesen u Abramcevu" umetnika Vasilija Dmitrijeviča Poljenova, 1890. godine, iz zbirke Muzeja Polenovo, u selu Polenovu
Kako je čuveni ruski slikar i dobrovoljac u srpsko-turskom ratu video Srbiju - Sputnik Srbija, 1920, 19.03.2021
Reprodukcija platna "Jesen u Abramcevu" umetnika Vasilija Dmitrijeviča Poljenova, 1890. godine, iz zbirke Muzeja Polenovo, u selu Polenovu

Utisci i razmišljanja umetnika o ratu na Balkanu dobili su odraz i na stranicama njegovih dnevnika. Srbija je „zemlja blagorodna, bogata, rascvetana“, pisao je oduševljeni Poljenov. On nije mogao da ostane ravnodušan prema lepoti njene prirode i ljudi.

Dobitnik „Takovskog krsta“ za junaštvo

„Vasilij Dmitrijevič Poljenov je bio izuzetna, svestrana ličnost. Iza njega je ostala velika količina materijala koji svedoči o ovom periodu u njegovom životu. Najznačajniji je, verovatno, veliki 'Takovski krst', koji je dobio za junaštvo ispoljeno u borbama, ali tu su i beleške, crteži i grafike koji prikazuju ratna dejstva čiji je bio svedok“, kaže u razgovoru za Sputnjik Natalija Poljenova.

Prema njenim rečima, do danas nisu dovoljno proučeni svi detalji u vezi s boravkom Poljenova u Srbiji, kontaktima koje je ovde imao i tačnom maršrutom njegovog kretanja po Balkanu.

„Sada se bavimo time u želji da ispričamo jednu podrobniju priču“, kaže Natalija Poljenova i dodaje da bi tome doprinelo i organizovanje naučnog simpozijuma posvećenog ovoj temi.

© Sputnik / Sergeй Pяtakov / Uđi u foto-galerijuIzložba Vasilija Poljenova u Novoj Tretjakovki u Moskvi
Kako je čuveni ruski slikar i dobrovoljac u srpsko-turskom ratu video Srbiju - Sputnik Srbija, 1920, 19.03.2021
Izložba Vasilija Poljenova u Novoj Tretjakovki u Moskvi

Prema njenim rečima, jedna od ideja je da se snimi kraći dokumentarni film o boravku slikara na Balkanu, te da se priredi knjiga sa naučnim tekstovima o umetnikovom životu i stvaralaštvu, ilustrovana odlomcima iz njegovog ratnog dnevnika.

„Nadamo se da ćemo to moći da predstavimo upravo ovde u Beogradu“, kaže naša sagovornica i dodaje da je među zajedničkim planovima i štampanje poštanske marke sa crtežima Vasilija Poljenova iz njegovog Balkanskog vojnog albuma.

Majstor pejzaža i žanrovskog slikarstva

Natalija Poljenova dodaje da je u razgovoru s predstavnicima Narodnog muzeja u Beogradu razmatrana i mogućnost organizovanja izložbe dela Poljenova, ali da je o detaljima još rano govoriti.

„Naš najvažniji zadatak jeste da Srbi saznaju više o samom Poljenovu, zbog čega sam ja ovde donela određenu količinu materijala koji je objavio naš Muzej, uključujući odlomke iz njegovih dnevničkih zapisa i njegovu prepisku s rođacima tokom boravka u Srbiji“, dodaje Natalija Poljenova.

Direktor Ruskog doma u Beogradu Evgenije Baranov - Sputnik Srbija, 1920, 27.02.2021
Direktor Ruskog doma: Srbi kažu - Bog na nebu, Rusija na zemlji. U praksi je sve drugačije /video/

Vasilij Poljenov bio je, pre svega, majstor pejzaža i žanrovskog slikarstva, u kojem je najpoznatiji Biblijski ciklus, odnosno ciklus slika posvećen životu Isusa Hrista.

„Međutim, kada smo istraživali period života u kojem je Poljenov učestvovao u srpsko-turskom ratu, otkrili smo čitav niz grafika i crteža na kojima su zabeležena ratna dejstva. To je malo proučavano i sada je u središtu naše pažnje“, kaže Natalija Poljenova.

Nakon povratka iz rata, slikar se pridružio grupi „Peredvižniki“, učestvujući u njihovim pokretnim izložbama. Njegove radove je obožavao Pavel Tretjakov, koji je mnogo umetnikovih dela uzeo za svoju ličnu galeriju.

Poljenov je radio na pejzažima u realističkoj tradiciji, prikazujući tihu poeziju ruske prirode povezane sa svakodnevnim životom. Snažno je uticao na razvoj ruskog, a posebno sovjetskog pejzažnog slikarstva.

Slavni ruski dobrovoljci u Srbiji

Prvi srpsko-turski rat i rusko-turski rat (1877 – 1878) koji je potom usledio, bili su prvi oružani sukobi u kojima je ruska štampa imala svoje predstavnike – ratne dopisnike među kojima su bili i umetnici.

Pukovnik Nikolaj Rajevski - Sputnik Srbija, 1920, 28.02.2019
Čime je pukovnik Rajevski zadužio Srbiju

Pored Vasilija Poljenova, među ruskim dobrovoljcima u Srbiji i na Balkanu bile su i druge istaknute ličnosti Rusije, među kojima su mnogi ugledni lekari i hirurzi, komandant srpske armije Černjajev, pukovnik Nikolaj Rajevski koji je Lava Tolstoja nadahnuo u stvaranju lika grofa Vronskog u romanu „Ana Karenjina“ i mnogi drugi.

Prema rečima direktora Ruskog doma Evgenija Baranova, u Srpsko-turskom ratu je učestvovalo oko 4.000 dobrovoljaca iz Rusije, a u jednom trenutku u srpskoj armiji ih je bilo oko 2.500. Tačan broj onih koji su poginuli do danas nije poznat.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala