Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Srbija bi selidbom ambasade u Jerusalim izazvala — diplomatsku katastrofu

© AP Photo / Oded BaliltyJerusalim, Izrael
Jerusalim, Izrael - Sputnik Srbija, 1920, 21.03.2021
Pratite nas
Ako bi Srbija preselila ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim, to bi za nju bio višestruk problem. Takav korak je u blažoj nepovoljnoj varijanti čist politički avanturizam, u onoj goroj, može predstavljati i uvod u „diplomatsku katastrofu“.

Posle SAD i Gvatemale, i lažna država kosovsko–metohijskih Albanaca otvorila je ambasadu u Jerusalimu. Izraelski mediji naglašavaju kako je ovo prva „većinski muslimanska zemlja“ koja je to učinila. Za njih je to važno. Vrši posao.

Mada se „religijsko pitanje“, upadljivo, izbegavalo do sada kada je razgovarano o temi statusa Kosova. I SAD i EU insistirali su da je to „građansko društvo“, sekularizovano, uz propratna obrazloženja kako su Albanci manje orijentisani ka religiji nego neki drugi balkanski narodi i pogotovo manje nego drugi narodi iz „islamskog civilizacijskog kruga“.

Hoće li Srbija da preseli ambasadu u Jerusalim

Sada se ispostavlja da je za ovu priliku religijsko ipak najbitnije. Uz simboličko: održava se kontinuitet premeštanja ambasada u Jerusalim (ili njihovog otvaranja, svejedno).

Često se napominje da je na Bliskom istoku sve komplikovano. Na tom „komplikovanom prostoru“ pitanje statusa Jerusalima jeste među najkomplikovanijim.

Stvari su na terenu menjane, bez obzira na „linije iz 1967. godine“, različite odluke UN i ostalih međunarodnih organizacija koje su svoju poziciju gradile na rezolucijama Saveta bezbednosti praktično još od osnivanja najvažnije međunarodne organizacije. Podrazumeva se da je bilo i raznih interpretacija različitih odluka, zavisi ko ih je tumačio.

Tramp „povukao nogu“

Što se tiče najznačajnijih aktera međunarodnih odnosa, većina je na poziciji da se rešenje za status Jerusalima mora pronaći kroz pregovore tako da ovaj grad postane buduća prestonica i Izraela i Palestine.

U toj većini nisu i SAD. Osnovnim zakonom, sastavljenim od svega četiri člana, jula 1980. godine Jerusalim je proglašen glavnim gradom Izraela, pa su i sedišta predsednika, vlade, Kneseta i Vrhovnog suda premeštena.

Zaharova: Za SAD pretnja svi koji su im konkurencija; Ogromna podrška Zapada nesistemskoj opoziciji - Sputnik Srbija, 1920, 18.03.2021
Rusija
Zaharova o diplomatskom predstavništvu Kosova u Jerusalimu: To je u suprotnosti sa rezolucijom UN

Donald Tramp je, skoro pa četiri decenije kasnije odlučio da premesti ambasadu SAD iz Tel Aviva u Jerusalim i tako „povukao nogu“ u procesu legitimizacije „nove realnosti“. Iako je ovo pitanje, važno za Vašington, nametano „partnerima“ kao nešto što treba slediti, iako je nakon toga bilo izjava i čak obećanja u tom smeru, do 2021. godine samo je Gvatemala to i učinila (recimo, tokom predizborne kampanje tada kandidat Žair Bolsonaro takvim obećanjem je pokazivao naklonost prema SAD i Trampu, ali nakon izbora za predsednika Brazila ispostavilo se da obećanje nije jednostavno ispuniti).

I još Priština, tako plativši važno priznanje. Izrael ima „političku težinu“ u međunarodnoj politici, za Albance je odluka o uspostavljanju bilateralnih odnosa značajna. Ali, sa druge strane, stajanje na jednu stranu u komplikovanoj bliskoistočnoj računici ne mora se pokazati kao baš racionalno za Prištinu. Mnogo toga zavisi od Beograda.

Bajden ne menja stav

Bajdenova administracija, sasvim je sigurno, neće menjati stav. Čak i kada bi postojala politička volja da se tako nešto učini, u praksi stvari funkcionišu nešto drugačije.  Ipak, ostaje otvoreno koliko će insistirati na ovoj temi kao prioritetu!?

Prvo, pokazalo se da nije lako privoleti ostale da prate Vašington u tome. Zbog toga se više pokazuje američka nemoć, nego moć.

Drugo, Bajden bi želeo da obnavlja narušenu relaciju sa Briselom, a stav EU oko Jerusalima je izričit i uopšte nema naznaka da će se menjati.

© Sputnik / Amit Šaalь / Uđi u foto-galeriju„Problem za Srbiju je višestruk, takav korak je u blažoj nepovoljnoj varijanti čist politički avanturizam, u onoj goroj može predstavljati i uvod u diplomatsku katastrofu“.
Srbija bi selidbom ambasade u Jerusalim izazvala — diplomatsku katastrofu - Sputnik Srbija, 1920, 21.03.2021
„Problem za Srbiju je višestruk, takav korak je u blažoj nepovoljnoj varijanti čist politički avanturizam, u onoj goroj može predstavljati i uvod u diplomatsku katastrofu“.

Treće, kao odgovor na premeštanje američke ambasade, Organizacija islamske konferencije je u decembru 2017. godine na hitnom sastanku usvojila saopštenje kojim se Istočni Jerusalim „priznaje“ za prestonicu Palestine.

Pokušaj da se u reakciji ide još dalje, te dogovore dodatne mere protiv SAD i Izraela nije urodio plodom, podele između država članica bejahu oko toga velike.

Ipak, najmanji zajednički sadržalac jeste pronađen. Trampova odluka označena je „pravno ništavnom“ i „namernim podrivanjem mirovnih napora“, te su pozvane sve države da „priznaju državu Palestinu i Istočni Jerusalim kao njen okupirani glavni grad.“ Inače, države koje imaju svoja diplomatska predstavništva u Palestini na rezidencijalnoj osnovi, smestila su ih u Ramali, uz konzulate u Vitlejemu (i Jerusalimu, opet uz pozivanje na odluke UN koje se tiču statusa ovog grada).

Prema prvobitnoj zamisli Trampa, trebalo je izvršiti dodatni pritisak na još neke arapske zemlje da otvore ambasade u Jerusalimu, nakon uspostavljanja punih diplomatskih odnosa sa Izraelom, ali imajući u vidu navedene okolnosti, upitno je koliko se tako nešto može realizovati.

Solomonsko rešenje Prištine

U svakom slučaju, u Prištini su pronašli „solomonsko rešenje“. Ispunjavajući obaveze iz „Vašingtonskog sporazuma“, vlada u „tehničkom mandatu“, kojoj još i nedostaje „šefica diplomatije“ koja je u međuvremenu podnela ostavku, otvorila je „ambasadu u Jerusalimu“, na osnovu potpisa „bivšeg predsednika“, a nova vlast predvođena Aljbinom Kurtijem i Vjosom Osmani to neće menjati, već će se vajkati kako je reč o „nasleđenom stanju“.

Čini im se, i vuk sit i ovce na broju. Što bi mogao biti slučaj samo ako bi i Srbija premestila svoju ambasadu iz Tel Aviva. Opet, po slovu „Vašingtonskog sporazuma“.

Vojska Kosova - Sputnik Srbija, 1920, 16.03.2021
Turska osveta zbog Jerusalima: Priština ostaje bez podrške za formiranje vojske Kosova?
Međutim, problem za Srbiju je višestruk, takav korak je u blažoj nepovoljnoj varijanti čist politički avanturizam, u onoj goroj može predstavljati i uvod u „diplomatsku katastrofu“. Najpre zbog toga što potpisano u Vašingtonu nikada nije ratifikovano u predviđenoj zakonskoj proceduri, tako da nema ni formalne obaveznosti. Ako se ovakav princip počne primenjivati, onda preti anarhija. Zatim i što bi tako odnosi sa EU (makar donekle, imajući u vidu zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku) i pogotovo Turskom postali kompleksniji.

Turska diplomatija već je oštro upozorila Prištinu, istog dana kada je ceremonija u Jerusalimu organizovana. Takođe, nije dosledno pozivati se na jednu rezoluciju Saveta bezbednosti koja se tiče Kosova i Metohije, a zanemarivati druge, koje se tiču Jerusalima. Iz takvog ugla teže je braniti sopstvene interese.

Naposletku, iz ovakvog razvoja situacije Izrael bi dobio mnogo, Albanci bi dobili dovoljno (priznao ih je Izrael bez opasnosti da to proizvede kontramere muslimanskih država), a Srbija ne samo da ne bi dobila ništa, već bi iz svega izašla kao apsolutni gubitnik.

Pročitajte još:

 

 

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala