Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
Zemlja - Sputnik Srbija
Svet
Najnovije vesti iz sveta

Hrvatski istoričar objavio delove Stepinčevih pisama o kojima je govorio patrijarh Porfirije

© Foto : Javno vlasništvoAlojzije Stepinac, hrvatksi kardinal, sa predstavnicima nacista u Drugom svetskom ratu.
Alojzije Stepinac, hrvatksi kardinal, sa predstavnicima nacista u Drugom svetskom ratu. - Sputnik Srbija, 1920, 24.03.2021
Pratite nas
Hrvatski istoričar Hrvoje Klasić obelodanio je delove pisma koje je nadbiskup Alojzije Stepinac pisao papi Piju Dvanaestom o ustašama, Anti Paveliću, Srbima i rasnim zakonima, o kojima je nedavno na HRT-u govorio patrijarh SPC Porfirije.

U uvodu teksta za hrvatski portal NET, Klasić ističe da ako od patrijarha Porfirija zavisi kakvi će biti odnosi između Katoličke crkve i Srpske pravoslavne crkve, onda su ti odnosi na dobrom putu da postanu bolji nego što su ikada bili u istoriji.

Naveo je i da je na spomenuti Porfirijev intervju reagovalo nekoliko hrvatskih političara, generala, akademika, kolumnista i sveštenika koji, kako je naveo, sada traže izvinjenja i ostavke odgovornih na HTV-u, a celi „slučaj“ čak dovode u vezu s (narušenom) nacionalnom bezbednošću.

Najveći problem za Klasića ne leži u izgovorenim rečima, već činjenica da ih je izgovorio jedan Srbin, i uz to pravoslavni sveštenik, prenosi Tanjug.

Ipak, Klasić se osvrnuo na komentar sveštenika Jurja Batelje, čoveka koji godinama proučava život zagrebačkog nadbiskupa i koji nosi titulu „postulatora kauze za kanonizaciju bl. Alojzija Stepinca“. Batelja, ističe Klasić, u svom dugogodišnjem istraživačkom radu nikako nije naleteo na neka kontroverzna i problematična mesta u Stepinčevom životu i radu, nego isključivo pronalazi misli, reči i dela koja idu u prilog njegovoj svetosti, zasmetalo to što je baš ta problematična mesta uočio patrijarh SPC.

Klasić, koji kaže da je takođe imao priliku da pročita pomenuta Stepinčeva pisma, u tekstu iznosi delove koji su se njemu učinili problematičnim sa aspekta istoričara.

Za njega je, navodi, problematično kada Stepinac, kao hrišćanin i kao dobronameran čovek, papi u pismu od 16. maja 1941. piše o uvođenju rasnih zakona u NDH, ili kako ih on naziva „zakonima protiv Jevreja“ (Leggi contro gli Ebrei), kao sredstvo koje će odobrovoljiti naciste, pa zaključuje da je “mnogo manje zlo to što su Hrvati doneli ovaj zakon nego da su Nemci preuzeli svu vlast u svoje ruke”.

Stepinac, prema Klasiću, u istom pismu spominje i mnogobrojna pokatoličenja Jevreja i Srba pravoslavaca, a obraćanje završava rečima: „Na kraju, potpuno iskren, mogu primetiti da u krugovima vlasti postoji najbolja želja da se Hrvatska pretvori u katoličku zemlju. Ratni ministar (Slavko Kvaternik) mi je apsolutno garantovao: ili će Hrvatska biti katolička zemlja, ili neka nestane“.

U zaključku navodi:„Želja onih koji trenutno vladaju Hrvatskom da sprovedu u delo učenje Katoličke crkve stavlja nam obavezu da im pomognemo i da ih podržimo sa svom lojalnošću i snagom kojom raspolažemo“.

Klasić napominje da u trenutku kada Stepinac piše ovo pismo već postoji logor Danica kraj Koprivnice u koji ustaše odvode stotine (a uskoro i hiljade) nevinih Srba i Jevreja.

Samo dve sedmice pre ovog Stepinčevog pisma, navodi Klasić, ustaše su poubijale dvestotinak seljaka srpske nacionalnosti iz sela Gudovca kraj Bjelovara, a samo tri dana pre Stepinčeva pisma blizu 400 Srba iz Gline i okoline.

Navodi i da to, naravno, nisu i jedine nevine, civilne žrtve ustaškog režima u spomenutom periodu o kojima je, kako kaže, Stepinac bio odmah obavešten.

U pismu od 14. juna 1941, Stepinac se zalaže da Sveta Stolica prizna NDH i piše o razočaranju državnog rukovodstva jer se to još nije dogodilo. „Ne sumnjam Sveti Oče da se ovđe vodi očajna borba na život ili smrt između šizme koja je predstavljena u srpstvu i katoličanstva predstavljenog u Hrvatima“.

Stepinac je papi Piju Dvanaestom u tom pismu naveo i da se „zdrav deo“ Mačekove HŠ odmah pridružio Paveliću, što je za Stepinca garancija uspeha nove države, jer: „iako je očito da među poglavnikovim pristašama nije sve onako kako bi se želelo, mora se uzeti u obzir i vrednovati činjenica da je Pavelić istinski katolički praktični vernik, i da želi stvoriti, usprkos ogromnim problemima, jednu katoličku državu u Hrvatskoj“.

Klasić piše da i u ovom pismu, kao u prethodnim, Stepinac piše papi o nameri Nemaca da određeni broj Slovenaca proteraju iz Slovenije i nasele u Makedoniju. „Već me je ranije poglavnik pitao što ja mislim, ako on odluči da zamoli nemačke vlasti da promeni sudbinu Slovenaca i da ih kao katolike prebaci u Hrvatsku, među katolike, a da iz Hrvatske prebaci isto toliko Srba šizmatika u Makedoniju. Ja sam odgovorio poglavniku da bi jedno takvo rešenje za nesretne Slovence bilo bolje…”.

I najzad o Srbima i katoličanstvu, Stepinac je u ovom pismu papi napisao:

„Veliki je interes Srba šizmatika da uđu u Katoličku crkvu. Sigurno to čine pod utiskom da vlast podržava katoličanstvo. Ali ne može se poreći ni da ih tera i sva bijeda šizmatičke crkve… Vjerujem, kada bi poglavnik Pavelić bio 20 godina na čelu vlade, šizmatici bi bili posve likvidirani iz Hrvatske.“

Klasić konstatuje da među ljudima zaista postoje razlike, pa i po tome što, kako kaže, neki od nas vide problematične stvari tamo gde ih drugi ne vide, ili ne žele da ih vide.

„Ne bi li bilo razumno da napokon o tim razlikama počnemo da pričamo, naravno s argumentima, a bez pretnji i uvreda“, upitao je Klasić.

Pročitajte i:

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala