Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Revolucionarni projekat Moskve: Pravi se naslednik „Burana“

© Sputnik / Alekseй Filippov / Uđi u foto-galerijuLansiranje rakete-nosača "Sojuz FG" sa svemirskim brodom "Sojuz MS 09" sa posadom na kosmodromu "Bajkonur"
Lansiranje rakete-nosača Sojuz FG sa svemirskim brodom Sojuz MS 09 sa posadom na kosmodromu Bajkonur - Sputnik Srbija, 1920, 28.03.2021
Pratite nas
Rusija ima tehnologije i mogućnosti za uspešnu realizaciju projekta stvaranja novog kosmičkog broda, naslednika „Burana“, i mogla bi da bude prva u svetu u toj sferi, ocenjuju ruski eksperti, komentarišući vest da ruska kompanija „Molnija“, koja je tvorac i legendarnog „Burana“, razvija novi civilni kosmički šatl.

Stručnjaci ističu da pojava takvih sistema kao što su navođeni hipersonični blokovi „Avangard“ svedoči o tome da su mnogi tehnički problemi iz sovjetskog perioda uspešno rešeni. To sugeriše da Rusija, pored tehnologija, ima i materijale koji mogu da podnesu velika opterećenja i najviše temperature. Eksperti su zbog toga sigurni da bi Rusija mogla u toj oblasti da bude prva, ako objedini sve tehnologije i razvoj sovjetske ere i kombinuje ih sa onima koji su napravljeni poslednjih godina.

Šef vazduhoplovne laboratorije „Stratonavtika“ Denis Jefremov ocenjuje da je razvoj svemirskih letelica za višekratnu upotrebu veoma perspektivan pravac.

„Sada svetska svemirska industrija pokušava da napravi upravo svemirske letelice za višekratnu upotrebu. U tome već postoje uspesi, barem među Amerikancima. Mislim da je ovo pravac koji veoma perspektivan i za nas", rekao je on.

Rusija će realizovati revolucionarne projekte

Olga Sokolova, generalna direktorka kompanije „Molnija“ koja ulazi u sastav koncerna „Kalašnjikov“ i „Rosteh“ obelodanila je da je razvoj civilnog kompleksa za višekratnu upotrebu sa orbitalnom letelicom u punom jeku i da će kompleks „u narednih pet godina poleteti u kosmos“.

Maketa kosmičeskog broda Buran, VDNH u Moskvi - Sputnik Srbija, 1920, 24.03.2021
Naslednik „Burana“: Rusija pravi novi civilni kosmički brod

Reč je zapravo o sistemu s orbitalnom letelicom s ljudskom posadom, koja će moći da sleti i na aerodrom. U avgustu prošle godine, Roskosmos je naložio specijalizovanim preduzećima da razviju projekte za takve brodove za servisne stanice.

Ruski mediji podsećaju da „Molnija“ od početka osamdesetih razvija višenamenski avijaciono-kosmički sistem (MAKS), koji se sastoji od nosača aviona i orbitalne letelice. Glavna svrha MAKS-a bila je isporuka tereta i posada u orbitu, uključujući i na svemirske stanice.

Projekat je obnovljen 2012. godine. Radi se o aerokosmičkom sistemu za suborbitalne turističke letove i lansiranje satelita na orbitu. Krilata letelica može da poleti iz nosača aviona, da se ubrza i dostigne visinu od 105–120 kilometara, a zatim da samostalno sleti na aerodrom.

Još prošle godine je direktor svemirske agencije „Roskosmos“ Dmitrij Rogozin rekao da Rusija pravi svemirski brod za višekratnu upotrebu, za rad na niskim orbitama.

© Sputnik / Igor Kostin / Uđi u foto-galerijuAvion An-225 nosi šatl Buran
Revolucionarni projekat Moskve: Pravi se naslednik „Burana“ - Sputnik Srbija, 1920, 28.03.2021
Avion An-225 nosi šatl Buran

Eksperti objašnjavaju da je pitanje svemirskih nosača za višekratnu upotrebu ponovo postalo aktuelno zbog potrebe smanjenja troškova prilikom otpravke tereta u orbitu, a procenjuje se da takvi sistemi mogu desetostruko da smanje troškove. Pored toga, pojavom novih tehnologija i resursa, koncept višekratne orbitalne letelice slične sovjetskom „Buranu“ postao je izvodljiviji, imajući u vidu da sada postoje novi materijali, tehnologije, mogućnosti u automatizaciji. Eksperti su ubeđeni da Moskva na osnovu njih može da napravi revolucionarne projekte, koji po svojim taktičkim i tehničkim karakteristikama neće biti inferiorni u odnosu na prethodne, a u mnogome će ih čak i nadmašiti.

Legendarni „Buran“ odgovor na američki „Spejs-šatl“

„Buran“ je sovjetska kosmički brod, koji je razvila upravo kompanija „Molnija“, a prema mišljenjima stručnjaka, to je bio odgovor na sličan američki projekat „Spejs-šatl“, zamišljen je kao vojni sistem, što je, ujedno, bio odgovor i na, kako se verovalo, planiranu upotrebu američkih šatlova u vojne svrhe.

Pogled na planetu Zemlju sa spejs šatla Endevor - Sputnik Srbija, 1920, 16.12.2019
Da li je Amerika planirala da baci nuklearnu bombu na Moskvu — iz kosmosa

Projekat „Buran“ je odobren 1976. godine, a svoj prvi i jedini let ovaj kosmički brod je izvršio 15. novembra 1988. Tada je projekat zatvoren zbog visokih troškova. Savremeni pandan tog šatla trebalo bi da bude jeftiniji i leti dalje, smatra Jefremov.

"Ako su ranije brodovi za višekratnu upotrebu bili veoma skupi prilikom eksploatacije, sada ih pokušavaju učiniti jeftinijim. Ili bi, makar, ti takvi brodovi trebalo da omoguće da letite dalje nego ranije", objasnio je on.

„Buran“ je u orbitu lansiran pomoću supermoćne rakete-nosača „Energija“, koja je takođe razvijena u okviru ovog programa.

„Buran“ je dva puta obleteo zemlju na visinama između 247 i 256 kilometara, a let je trajao ukupno 205 minuta. Let je bio bez posade, jer sistem za održavanje života do tada nije bio u potpunosti testiran. Ipak, let je bio uspešan, a „Buran“ je postao prva svemirska letelica koja je sletela u automatskom režimu.

Računalo se da će „Buran“ ostvariti stotinu letova, a bilo je planirano da se u okviru programa napravi pet takvih kosmičkih brodova. Međutim, zbog ekonomskih teškoća sa kojima se Sovjetski Savez tih godina suočavao, finansiranje projekta je praktično prestalo posle prvog leta, iako je zvanično projekat ukinut 1993. godine.

Ruski eksperti ističu da je uprkos svemu, SSSR tada napravio jedinstven proizvod koji je mogao automatski da poleće i manevriše u orbiti, kao i pri sletanju, dok su SAD to mogle ponoviti tek 2010. godine, kada su lansirale svoj prototip H-37B.

Pročitajte još:

 

 

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala