Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

U Švedskoj povećanje stope smrtnosti manje nego u ostalim delovima Evrope

© REUTERS / TT NEWS AGENCYSunčan dan u Stokholmu u toku pandemije, 24. mart 2021.
Sunčan dan u Stokholmu u toku pandemije, 24. mart 2021. - Sputnik Srbija, 1920, 28.03.2021
Pratite nas
Švedska, koja nije uvela stroge mere zatvaranja koje su negativno uticale velike deo svetske ekonomije, zabeležila je 2020. niže povećanje stope umrlih nego većina evropskih zemalja, pokazuje analiza zvaničnih podataka.

Stručnjaci za zarazne bolesti upozorili su da se ti rezultati ne mogu tumačiti kao dokaz da zatvaranja nisu potrebna, ali priznaju da bi oni mogli da ukažu na to da švedski pristup borbi protiv pandemije virusa korona ima prednosti koje treba proučiti.

Nemačka i Francuska protekle nedelje produžile su zatvaranja zbog porasta broja zaraženih i visoke smrtnosti, što će dodatno usporiti ekonomski oporavak.

Premda su mnogi Evropljani prihvatili zatvaranja kao meru krajnje nužde s obzirom na to da se pandemije ne može staviti pod kontrolu drugim metodama, to je poslednjih meseci izazvalo ulične proteste u Londonu, Amsterdamu i drugde.

Švedska se, s druge strane, oslonila uglavnom na dobrovoljne mere fokusirane na socijalno distanciranje, dobru higijenu i ciljana pravila zahvaljujući čemu su škole, restorani i radnje ostali pretežno otvoreni, što je podelilo građane, ali i velikim delom poštedelo ekonomiju udarca koji se dogodio drugde u Evropi.

Preliminarni podaci Evrostata, koje je kompilirao Rojters, pokazuju da je Švedska imala 7,7 posto više umrlih 2020. od proseka u prethodne četiri godine.

Zemlje koje su imale nekoliko zatvaranja, kao što su Španija i Belgija, imale su tzv. porast umrlih od 18,1 odnosno 16,2 posto.

Dvadeset i jedna od 30 zemalja s dostupnim statistikama imale su veći porast umrlih od Švedske. Ali Švedska je daleko gora od svojih nordijskih suseda. Danska ima u 2020. višak smrtnosti od 1,5 posto, Finska 1 posto, a Norveška ga uopšte nema.

Švedski porast umrlih pri dnu je lestvice u drugoj analizi Evrostata i drugim podacima koje je prošle nedelje objavio britanski Nacionalni ured za statistiku.

U toj analizi, koja uključuje prilagođavanje zbog razlika u starosnoj strukturi i sezonskom mortalitetu analiziranih zemalja, Švedska je 18. od 26 zemalja. Poljska, Španija i Belgija su na vrhu.

Glavni švedski epidemiolog Anders Tegnel, pre pandemije uglavnom nepoznat stručnjak koji je postao međunarodno poznat kao kreator švedskog modela, rekao je Rojtersu da veruje da ti podaci dovode u pitanje korisnost zatvaranja.

„Mislim da će ljudi verovatno veoma pažljivo razmisliti o potpunim zatvaranjima, koliko su zaista bila dobra”, rekao je.

„Ona su možda imala efekta kratkoročno, ali kada pogledate celo razdoblje pandemije, sve više sumnjate”, rekao je Tegnel, koji je za svoj rad u pandemiji dobijao i pretnje smrću i cveće.

Drugi stručnjaci upozoravaju da tumačenje porasta smrtnosti prate rizici zanemarivanja ključnih faktora.

Kejt Nil, profesor zaraznih bolesti sa Univerziteta u Notingemu, savetuje oprez.

Naveo je niz važni faktora kao što su starosna struktura i opšte zdravlje populacije, prosečna veličina domaćinstva i ima li zemlja saobraćajna čvorišta u mega-gradovima.

Švedska populacija uopšteno je zdravija od EU proseka s očekivanim životnim vekom od 82,6 godina 2018, u odnosu na prosek EU od 81 godine.

Pročitajte i:

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala