Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Novi balkanski apsurd: Uvode sankcije Rusiji i istovremeno joj traže vakcine

© Sputnik / Vladimir Sergeev / Uđi u foto-galerijuZastave Rusije i EU
Zastave Rusije i EU  - Sputnik Srbija, 1920, 31.03.2021
Pratite nas
Apsurdna situacija u kojoj se nalaze neke balkanske zemlje je da u istom danu sa Rusijom pregovaraju o nabavci vakcina i da se pridružuju sankcijama koje joj je uvela EU. One to rade pod geopolitičkim pritiskom Zapada. Sa druge strane, Srbija ne mora tako da se ponaša, jer je njena situacija značajno drugačija.

Apsurdnost geopolitičke situacije u kojoj se nalaze pojedine balkanske zemlje rečito se može videti na primeru Crne Gore, čiji premijer pregovara sa šefom ruske diplomatije o nabavci ruskih vakcina Sputnjik Ve, ali i o obeležavanju 310 godina od uspostavljanja političkih veza, dok se u istom danu njegova vlada pridružuje sankcijama koje je EU uvela Rusiji zbog navodnih kršenja ljudskih prava u slučaju Alekseja Navaljnog.

Uz Crnu Goru, sankcijama su se priključile i druge dve članice NATO sa prostora bivše Jugoslavije koje nisu članice EU, Severna Makedonija i Albanija.

Apsurdna situacija balkanskih zemalja - protiv Rusije koja im je potrebna

To što crnogorski premijer Krivokapić istovremeno ugovara nabavku Sputnjika Ve i pridružuje se sankcijama Rusiji, Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije naziva svojevrsnim paradoksom u kome se nalaze balkanske zemlje. One su svesne da sa Zapada ne mogu da dobiju dovoljnu količinu vakcina i računaju da Rusija shvata njihovu situaciju – da se nalaze pod pritiskom i da se pod prinudom pridružuju sankcijama.

„Rusija sada ima mogućnost da, ili odbije njihove zahteve za vakcinama, ili da pokaže širokogrudost, da im i pored toga što im balkanske zemlje uvode sankcije sledeći diktat velikih sila sa Zapada, da vakcine, uzimajući u obzir diplomatske odnose, šire geostrateške interese i, pre svega uviđajući da su te zemlje to učinile pod pritiskom“, navodi on.

Prema Gajićevim rečima, problem je upravo u tome što su Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija članice NATO – zbog članstva u severnoatlantskoj alijansi one su prinuđene da se pridruže sankcijama kako bi iskazale lojalnost i ne bi snosile posledice.

„Sa jedne strane, one se nalaze u nezavidnoj zdravstvenoj situaciji i iskaju vakcine od koga god mogu, a najpre od Rusije. Sa druge strane, pošto su članice NATO, prinuđene su da slede politiku koju diktiraju dominantne članice pakta i EU“, objašnjava Gajić.

Srpski recept – funkcionišu četiri stuba

Srbija, pak, nije članica NATO i ne mora slepo da sledi diktate zapadnih sila, dodaje Gajić – naša zemlja je tek u poslednjih nekoliko godina počela da primenjuje davno proklamovanu politiku „četiri stuba“ spoljne politike. Srbija, prema Gajićevim rečima, ima dovoljno širok manevarski prostor i potencijale koji joj omogućavaju da niko ne može lako da je uceni.

„I ekonomska situacija u Srbiji neuporedivo je bolja nego što je bila pre pet, šest godina, tako da okolnosti u kojima se naša zemlja nalazi, uz dobre odnose i na istoku i na zapadu donose pozitivne rezultate. Uz to, u regionu se Srbija pozicionirala kao neko ko pomaže drugima i ima dovoljno sposobnosti da se sam snabde vakcinama, dok u procesu pridruživanja EU nije obavezna da se priključi zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici dok ne postane punopravna članica Unije. Ni ove druge zemlje nisu obavezne da slede spoljnu politiku EU, ali očigledno je da im je ulazak u NATO suzio spoljnopolitičke mogućnosti“, navodi Gajić.

Nauk za budućnost

Objava da su se Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija pridružile proširenim sankcijama EU protiv Rusije stigla je iz Brisela.

Uz tri balkanske zemlje, sankcijama su se pridružile i Ukrajina, Norveška, Island i Lihtenštajn, a visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj saopštio je da zvanični Brisel ove odluke prima k znanju i pozdravlja ih.

Evropska unija je, podsećamo, 2. marta uvela sankcije četvorici državljana Rusije u okviru novog globalnog režima zbog navodnog kršenja ljudskih prava u slučaju hapšenja Alekseja Navaljnog.

Nakon EU i Sjedinjene Američke Države su najavile uvođenje sankcija Rusiji. Na spisku sankcija nalazi se 14 organizacija sa formulacijom „za proizvodnju biološkog i hemijskog oružja“. Osim toga, američke sankcije usmerene su na konkretna lica i organizacije, a uključivaće i ograničenja na izvoz i vize.

Krajem marta je i Kanada uvela sankcije protiv devet ruskih zvaničnika zbog situacije sa Navaljnim.

Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov istakao je da nove sankcije EU i SAD protiv Rusije znatno štete ionako žalosnim odnosima. On je primetio da je Kremlj uveren da politika sankcija protiv Rusije ne postiže svoj cilj.

Sličnu rešenost da slede EU i druge zapadne sile, balkanske države donedavno su pokazivale i po pitanju nabavke vakcina, da bi se ubrzo predomislile i, nakon što su shvatile da sa zapada neće dobiti vakcine, počele da ih nabavljaju od Rusije i Kine. Slobodno se može reći da su tri balkanske članice NATO demonstrativno odbijale da razmotre mogućnosti kupovine vakcina sa istoka.

Još početkom februara, makedonski ministar ekonomije Krečnik Bekteši odbijao je mogućnost nabavke vakcina sa istoka.

„Srbija kupuje vakcine iz Rusije, ali mi smo kao država orijentisani prema Evropskoj uniji“, rekao je on, dok je albanski Edi Rama u istom periodu ponudu Rusije da njegovu zemlju snabde vakcinom Sputnjik Ve nazvao „provokacijom“.

Situacija se ubrzo promenila, pa je Severna Makedonija krajem februara i početkom marta ugovorila kupovinu 100 000 doza vakcine Sputnjik Ve, dok je u Albaniji masovna vakcinacija počela tek pošto je ta zemlja krajem ovog meseca nabavila 192 000 doza kineske vakcine.

Možda će se tri balkanske zemlje, poučene primerom vakcina, osloboditi i drugih geopolitičkih stega kada su u pitanju zemlje Istoka.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala