Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Antivakseri u akciji, država uzvraća: Sloboda govora ili opasno ugrožavanje zdravlja nacije

© AP Photo / Esteban FelixZdravstveni radnik priprema dozu vakcine Sinovak
Zdravstveni radnik priprema dozu vakcine Sinovak - Sputnik Srbija, 1920, 02.04.2021
Pratite nas
Srpskom društvu potreban je napor da se više poveruje znanju, a ne teorijama zavere. Represivne mere, kao što je hapšenje lidera antivakserskog pokreta teško da mogu da donesu rezultate. Ipak, razlika između ljudskog prava na slobodu govora i izražavanje mišljenja i delovanja koje šteti javnom zdravlju postoji, i ovo drugo se mora sankcionisati.

Najbolju definiciju ljudskih prava, prema mišljenju advokata Tome File dao je francuski filozof Volter: prava jednog čoveka završavaju se sa vrhom njegovog nosa. Odatle počinju prava drugih ljudi.

„Ne možeš da ubeđuješ ljude, da govoriš tako da škodiš zdravlju ostalih“, naglašava Fila.

Država protiv antivaksera

Pitanje do koje granice se može ići kada se kritikuju vakcine protiv koronavirusa i kampanja imunizacije nameće se, kaže naš sagovornik, ne samo u Srbiji, već i u čitavoj Evropi i svetu.

„Ceo svet se suočava sa tim problemom. Recimo, u Francuskoj pripremaju zakon po kome bi mogao da bude uhapšen svako ko suprotno govori od zvaničnog. Znači da ljudska prava nisu baš tako apsolutna kako se laički smatra“, naglašava naš sagovornik.

Na primeru vakcine kompanije Astra Zeneka, o kojoj su kružile glasine da izaziva sterilitet, Fila objašnjava prirodu stvari: bez obzira na hiljade demantija, predrasuda o ovoj vakcini ostala je upisana u svesti ljudi. Ako širite takve glasine, utičete na zdravlje građana i tu počinje krivično delo, kategoričan je on.

„Nisam, naravno, za hapšenja, ali sam za finansijsko kažnjavanje“, kaže Fila.

U našoj zemlji, polemike oko toga treba li se vakcinisati ili ne, da li su vakcine štetne po zdravlje ili ne, uglavnom su se vodile na društvenim mrežama do trenutka kada su kulminirale tokom nekoliko poslednjih nedelja. Tada su održani antivakserski protesti u Beogradu, gde smo mogli da čujemo sijaset teorija zavere o zaprašivanju stanovništva, „zracima smrti“ i slično, a sve se završilo „kovid kolom“ oko spomenika Stefanu Nemanji na Savskom trgu.

Nekoliko dana kasnije, još jedno „kovid kolo“ odigrano je u jednom beogradskom podzemnom prolazu, a radio voditelj Darko Mitrović dao je otkaz medijskoj kući za koju je radio zbog neslaganja oko pitanja vakcinacije. Sve je, na kraju, kulminiralo u četvrtak 2. aprila, kada je liderka antivakserskog pokreta Jovana Stojković, sa još nekoliko svojih saradnika privedena u policiju pod optužbom za izazivanje panike i nereda širenjem lažnih vesti. Zaključak predsednice srpske vlade Ane Brnabić je da je pitanje imunizacije stanovništva pitanje nacionalne bezbednosti zemlje.

Represija nije rešenje, ali nisu ni teorije zavere

Ni kulturolog Ratko Božović nije, kako kaže, za represiju, privođenja i zatvaranja, ali nije ni za stvaranje konfuzije u društvu. Umesto verovanja, društvom bi trebalo da vlada znanje.

„Mislim da nije dobro bušiti balon dobrog usmerenja u lečenju naroda i spasavanju opšte zdravstvene situacije nekakvim destrukcijama, opstrukcijama ili kolebanjima. Inače će neupućeni ljudi postajati još više ljudi koji ne veruju“, smatra on.

Srpskom društvu je, prema Božovićevom mišljenju, potreban još veći napor da se poveruje znanju i kompetencijama, a ne teorijama zavere, koje samo opterećuju zdrave odnose u društvu.

„Ne volim kada se razlike u mišljenjima kažnjavaju represijom, ali dobro je da dominira linija koja pripada modernim vremenima, znanju i nauci, a ne strahovima i disfunkcijama. Bilo bi funkcionalno da poverujemo da je spas svih nas pojedinačno i društva kao celine u vakcinisanju“, zaključuje Božović.

Sa jedne strane, informaciono-komunikaciona revolucija doprinela je demokratizaciji prava na slobodno izražavanje mišljenja, a s druge strane, ova revolucija otvorila je vrata masovnoj proizvodnji dezinformacija, lažnih vesti i namernim manipulacijama, objašnjava stručnjak za medije Maja Vukadinović.

Za godinu dana trajanja pandemije kovida, pojavile su se brojne nejasnoće, zvanične i nezvanične kontradiktorne informacije, koje su širene po društvenim mrežama, čiji je uticaj izuzetno porastao. Zbog toga, prema njenom mišljenju, države ne bi trebalo da koriste represiju protiv antivaksera, već da zakonski urede oglašavanje na društvenim mrežama.

Pročitajte još:

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala