Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Napravljen novi korak u rešavanju višedecenijskog problema Narodne biblioteke Srbije

© WikipediaNarodna biblioteka Srbije
Narodna biblioteka Srbije - Sputnik Srbija, 1920, 07.04.2021
Pratite nas
U Narodnoj biblioteci Srbije danas je otvorena izložba idejnih rešenja za proširenje depoa te ustanove, kojim će biti rešen višedecenijski problem odlaganja i čuvanja bibliotečke građe. Pored prvonagrađenog projekta, koji potpisuju arhitekte Branislav Mitrović i Đorđe Alfirović, na izložbi su predstavljeni i ostali projekti pristigli na konkurs.

Konkurs za idejno rešenje za novi depo Narodne biblioteke Srbije raspisan je u decembru prošle godine, u saradnji s Društvom arhitekata Srbije. Na konkurs je prijavljeno 26 projekata.

© Narodna biblioteka SrbijeVršilac dužnosti upravnika Narodne biblioteke Srbije Vladimir Pištalo i arhitekte Nađa Kurtović Folić i Branislav Mitrović
Napravljen novi korak u rešavanju višedecenijskog problema Narodne biblioteke Srbije - Sputnik Srbija, 1920, 07.04.2021
Vršilac dužnosti upravnika Narodne biblioteke Srbije Vladimir Pištalo i arhitekte Nađa Kurtović Folić i Branislav Mitrović

Projekat koji ne narušava izgled kultnog arhitektonskog dela

Jedan od osnovnih uslova konkursa bio je da novi depo Narodne biblioteke Srbije u Skerlićevoj ulici ne narušava izgled postojeće zgrade, na koji je, prema rečima predsednice žirija Nađe Kurtović Folić, prvonagrađeno rešenje potpuno odgovorilo.

„Primarna funkcija koju smo ovde posmatrali rešena je na najbolji način, uspostavljena je vrlo kvalitetna i logična veza s postojećim depoima i, naravno, ispunjen je dodatni zahtev koji se odnosio na multufunkcionalnost prostora. Spoljašnji omotač depoa rešen je vrlo kvalitetno, na najjednostavniji način – potpuno zelenom plohom koja se u budućnosti može rešavati i na neki drugi način. Konstatovali smo da će tu možda i pešaci da naprave potpuno samostalno puteve kojima će se kretati po padini“, istakla je predsednica žirija i dodala da je odluka o prvonagrađenom radu doneta jednoglasno.

Proširenje depoa i višenamenskog galerijskog prostora obuhvataće oko 12.000 kvadratnih metara. Veći deo depoa zauzimaće prostor pod zemljom, u kojem će biti smeštena bibliotečka građa, dok će manji deo biti namenjen za održavanje kulturnih događaja za najširu publiku.

Police sa knjigama u biblioteci - Sputnik Srbija, 1920, 26.02.2021
Vladimir Pištalo: Narodna biblioteka Srbije nije samo čitaonica, nego kulturno raskršće

Planski osnov za izgradnju depoa biće uklopljen u Plan detaljne regulacije dela Vračarskog platoa. Novi objekat će biti gotovo u potpunosti ukopan i usklađen s topografijom i nivelacijama okolnog partera.

Akademik Branislav Mitrović istakao je da je prvonagrađeni projekat nastao kroz sinergiju mlađih i starijih generacija arhitekata, sa idejom da se pronađe rešenje koje će se uklopiti u  već kultni objekat Narodne biblioteke Srbije, čiji je autor arhitekta Ivo Kurtović.

„Trudili smo se da mimikrijom, neeksponiranjem, pored ovog objekta napravimo funkcionalni sklop i sve zahtevane sadržaje koji bi mogli da imaju svoj nezavisni život i nadamo se da smo u tome u određenoj meri uspeli“, rekao je Branislav Mitrović.

Pištalo: Bez depoa možemo da stavimo ključ u bravu

Vršilac dužnosti upravnika Narodne biblioteke Srbije, književnik Vladimir Pištalo, podsetio je tokom otvaranja izložbe da je prethodnog dana, 6. aprila, u središtu pažnje bila destrukcija, odnosno stradanje starog objekta biblioteke na Kosančićevom vencu, uništenom u nacističkom bombardovanju 1941. godine, a da se danas govori o budućnosti biblioteke i njenoj izgradnji.

Zgrada biblioteke na Kosančićevom vencu pogođena je 6. aprila 1941. godine prilikom nemačkog bombardovanja Beograda i veliki deo knjižnog fonda je tada uništen - Sputnik Srbija, 1920, 06.04.2021
Vladimir Pištalo: Sve više političke volje za izgradnju nove biblioteke na Kosančićevom vencu

„Ovo ne bismo mogli da uradimo bez pomoći Ministarstva kulture Srbije, a ovde je reč o opstanku institucije. Mi možemo da stavimo ključ u bravu ako nemamo depoe, možemo da radimo samo sledećih tri do pet godina bez ovoga što nam je najnužnije. Bez depoa ne možemo da radimo svoj posao, definisan zakonom“, naglasio je Pištalo.

Autori drugonagrađenog rada su članovi tima „AKVS arhitekture“, dok su treću nagradu dobili arhitekti Zoran Radojićić i Dejan Miljković sa saradnicima.

 

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala