Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Večeras u 21: Tvorac spomenika despota Stefana Lazarevića o Srbiji i KiM, o Rusiji i Putinu /video/

© Sputnik / Aleksandar MilačićAkademik i vajar Svetomir Arsić Basara
Akademik i vajar Svetomir Arsić Basara - Sputnik Srbija, 1920, 18.04.2021
Pratite nas
Beograd dobija spomenik despotu Stefanu Lazareviću. Kao da su vekovima čekali jedan drugog. Zahvaljujući tvorcu, čuvenom srpskom vajaru Svetomiru Arsiću Basari, sin kneza Lazara će se naći među Beograđanima.

U susret svečanom otvaranju, koje je zakazano za 19. april, ekipu Sputnjika ugostio je idejni tvorac spomenika, akademik Svetomir Arsić Basara. Ispričao nam kako je skulpturu ovog srednjovekovnog srpskog vladara i nadarenog pesnika, pravio za sebe i kako ona nije bila planirana za spomenik.

„Despot je sam sebe izvajao, ja sam samo osluškivao ono što mi govori“, otkriva Basara.

Poznati umetnik kaže da je i dalje opčinjen despotovom ljubavlju prema otadžbini, njegovom hrabrošću i pesničkom nadarenošću. Uveren da je dostojanstvenost ono što je ovog vladara krasilo i za života, Basara nam je poverio da se posebno potrudio da despotu Stefanu upravo to obezbedi — stavom figure, njenom mirnoćom, ali i , kako kaže, njenom snagom supermena.

„Želeo sam da skulptura odiše, velikim dostojanstvom, mirom i spokojstvom“, kaže vajar.

Govorio je akademik o svojoj velikoj ljubavi prema Srbiji, posebno prema Kosovu i Metohiji, gde je i rođen. Ispričao je kako mu je otac napustio Ameriku i došao da ratuje za Srbiju, otkrio zašto nije i sam otišao u SAD, iako ga je tamo čekao spreman atelje.

Prisetio se i susreta iz devedesetih sa Slobodanom Miloševićem, vremena kada je uveren u bratstvo i jedinstvo vajao spomenik Boru i Ramizu.

Veliki umetnik otkrio nam je i zašto voli Rusiju i Putina, zbog čega smatra da je ruski duh najmoćniji, i kako je — posle ruskog istorijskog muzeja — on kao umetnik stao na čvrste duhovne noge.

Basara je iznenadio javnost 1984. kada je na retrospektivnoj izložbi u Beogradu u tadašnjoj Jugoslaviji, naslućujući strašne događaje koje će uslediti tek nekoliko godina kasnije, pokazao svoj snažni zaokret od apstraktne ihipermoderne umetnosti ka nacionalnoj temi. 

Već tada je bilo jasno da će ceo taj monumentalni ciklus velikih skulptura inspirisanih nacionalnom istorijom, njenim junacima i svecima ostati njegovo jedino umetnikovo i ljudsko opredeljenje.

Ceo intervju ćete moći da pogledate od 21 čas, na našem sajtu i jutjub kanalu Sputnjik Srbija.

 

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala