Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Između Orijenta i Evrope, buna i stradanja: Kako je Srbija iz dugog srednjeg veka uskočila u novo doba

CC0 / Pixabay / Kalemegdanska tvrđava
Kalemegdanska tvrđava - Sputnik Srbija, 1920, 23.04.2021
Pratite nas
Srbi nisu narod ni nemiran ni ljut, to su ratari uglavnom krotki, pitomi i trezveni, smireni posle buna i stradanja. Ustaničko i pitomo lice Srbije dva su lica iste slike u svakom vremenu, pa i u novom veku.

Ove prepričane impresije o Srbiji i Srbima koje pripadaju pruskom oficiru i putopiscu Otu Pirhu (a o kojima je pisao Slobodan Jovanović), deo su uvoda u obimnu studiju „Srpska kultura u 18. i 19. vekudr Petra Pijanovića. Reč je o knjizi koja je nedostajala da, zajedno sa prethodne tri - „Srpski kulturni krug“, „Anđeli i ratnici: stara srpska kultura“, i „Srpska kultura 1900-1950“ konačno zaokruži višegodišnje istraživanje u jednu kulturno-istorijsku celinu.

© Foto : In4sPetar Pijanović
Između Orijenta i Evrope, buna i stradanja: Kako je Srbija iz dugog srednjeg veka uskočila u novo doba - Sputnik Srbija, 1920, 23.04.2021
Petar Pijanović

Sagledavajući u svom četvoroknjižju srpsku kulturu u kontinuitetu i celovito, od njenih najranijih tragova do sredine 20. veka, profesor Pijanović u novoj knjizi svedoči kako se u složenim prilikama, bremenitim nevoljama i istorijom, stvarao novi vek, a sa njim i novi kulturni obrasci i sadržaji.

„Dolazeći iz dugog srednjeg veka i ulazeći u 18. stoleće, kolikogod da su žurili da uđu u novo doba, Srbi nisu mogli da budu brži od istorije“, beleži Pijanović uz napomenu da zbog toga novi vek toliko i kasni u srpskoj državi i kulturi.

O paradoksima koji su obeležili taj ulazak u  doba kojim je Srbija izašla iz srednjeg veka i ušla u moderna vremena, svedoči podatak da je tvorac prve moderne države bio nepismen, prvi prosvetitelj – razmonašeni sveštenik, a reformator jezika i kulture – samouk. Ipak, zahvaljujući takvim pojedincima prelaz u novo doba bilo je moguće otvoriti. 

Stefan Milenković - Sputnik Srbija, 1920, 20.12.2020
Stefan Milenković: Vratio sam se, jer nam naša istorija, naša kultura, naše tlo, daje snagu /video/

Ništa, međutim, na tom putu nije prolazilo bez sudara različitih kultura koje su, poput austrougarske, vršile prodor u srpsku, šireći, naročito pred kraj 18. veka, zapadni uticaj. Pre svega preko katoličke vere i latinske azbuke.

Između Orijenta i Evrope, Srbi birali između dva zla

„Prodirući duboko u Bosnu, pa u Srbiju i dalje, kultura centralne Evrope se sudarila sa vizantijskom civilizacijom i patrijarhalnim režimom. Srbi su se prilagođavali svim tim uticajima, nekada su im pružali i otpor s malim izgledima na uspeh. U većini raspolućeni na podanike u Otomanskom ili u Austrijskom carstvu, Srbi su birali između dva zla“, piše u svojoj studiji profesor Pijanović.

Prateći sve istorijske, političke, ideološke mene vekova na razmeđi, u vremenu koje je „osim iskušenja i očekivanja da se nešto krupno desi malo donelo narodu u podaničkom i vazalskom statusu“, knjiga „Srpska kultura u 18. i 19. veku“ detaljno beleži promene koje u tom vremenu nastaju. S uverenjem da kulturu jednog naroda, osim poznatih disciplina čine i njegova politika, pravo, privreda, njegovi običaji i zabave, Pijanović detaljno prikazuje važne karakteristike privatnog života kao oblika javnog kulturnog modela. Pozivajući se na različite naučne i stručne izvore, domaće i inostrane, on stvara detaljnu sliku o promenama koje su usledile u različitim segmentima života - izgradnji kuća, modi, kulinarstvu... I sve to sa mnogo novih i neobičnih detalja poput onog o ocu Jovana Skerlića za kojeg saznajemo da je bio vlasnik poznate radnje za prodaju tada veoma popularnih šešira.

© Sputnik / Iz monografije „Blago Srbije“Radna soba Branislava Nušića nameštena u orijentalnom stilu pokazuje uticaj islamske umetnosti u Srbiji posebno na predmete za svakodnevnu upotrebu.
Između Orijenta i Evrope, buna i stradanja: Kako je Srbija iz dugog srednjeg veka uskočila u novo doba - Sputnik Srbija, 1920, 23.04.2021
Radna soba Branislava Nušića nameštena u orijentalnom stilu pokazuje uticaj islamske umetnosti u Srbiji posebno na predmete za svakodnevnu upotrebu.

Kafana, treća nezvanična institucija društva

Sve promene duha vremena u ovoj studiji dokumentuju se, gde god je moguće primerima iz književnosti, delima istaknutih stvaraoca toga vremena, zbog čega je ovo i svojevrsna istorija umetnosti pisane reči, štamparstva,  jezika i pisma, nastajanja prvih časopisa. Sa obiljem detalja  ova studija prati  i stvaranje modernih  slikarskih, muzičkih, pozorišnih izraza sa nedvosmislenom namerom da što dublje prodre u suštinu kulturnog mišljenja, ponašanja i delanja tog vremena. 

Agresija - Sputnik Srbija, 1920, 30.03.2021
Šta čovek stvara osmog dana: Globalna agresija moćnika je - isplativa /video/

Stranice Pijanovićeve studije posvećene su i mnogim indirektnim činiocima kulture. Jedan od njih je svakako kafana, to, kako kaže, „treće mesto“ (posle porodice i njive, odnosno službe)  po važnosti i udelu u kulturi i životu kod Srba u 18. i 19. veku.

„Kafane su bile mesto gde su u razgovorima razmenjivana mišljenja i iskustva, odnosno uspostavljana živa interakcija i osobena kultura dijaloga kafanskih gostiju. Njihovi razgovori bili su manje intimni i poverljivi, a više po tipu javni i namenjeni grupi ličnosti često bliskog društvenog položaja i potkulturnog nivoa. Takva komunikacija bivala je plodotvorna i po tome što je ponekad u sferi umetnosti, politike ili drugih područja javnog života rađala nove ideje, uspostavljala manire i svedočila živi duh epohe... Kafana je tokom 19 veka postala važna, nezvanična institucija srpskog društva, obrazac svakidašnjeg života ili pogleda na svet u kojem se reflektuju mentalitet, kultura i karakterologija naroda“.

Popisujući nove pojave i pravce, karakteristike novih žanrova i medija, kulturu javne reči, ali i obrazovanje i nauku, odnosno crkvenost i duhovni život tog vremena, na stranicama „Srpske kulture 18. i 19. veka“ predstavljene su i srpske kulturno-književne enklave u rasejanju i njihov uticaj na glavne tokove u matici.

© Sputnik / Iz monografije „Blago Srbije“Raskošni ikonostas beogradske Saborne crkve o kome je 1842. godine pisala bečka i peštanska štampa kao remek-delu.
Između Orijenta i Evrope, buna i stradanja: Kako je Srbija iz dugog srednjeg veka uskočila u novo doba - Sputnik Srbija, 1920, 23.04.2021
Raskošni ikonostas beogradske Saborne crkve o kome je 1842. godine pisala bečka i peštanska štampa kao remek-delu.

U predmodernoj Srbiji polako se gasi  vizantijski sjaj

Govoreći o Beogradu kao važnom geopolitičkom centru na međi dva sveta, dve civilizacije – orijentalne i evropske, Pijanović podseća da  se u tom gradu novoga veka gasio ili tek jedva održavao vizantijski sjaj minulih stoleća.

„Javljali su se znakovi predmoderne Srbije koja je sa visine Kalemegdana sve više gledala ka zapadu i severu. I kultura svakidašnjeg života sve više je bivala pod uticajima  koji su dolazili sa tih strana“.

© Sputnik / Iz monografije „Blago Srbije“Barokna Karlova kapija iz 1736. godine na vrhu ima jedan od najstarijih srpskih grbova, koji je na štitu nosio despot Stefan Lazarević, a koji je Karađorđe stavio na pečat i ustaničku zastavu.
Između Orijenta i Evrope, buna i stradanja: Kako je Srbija iz dugog srednjeg veka uskočila u novo doba - Sputnik Srbija, 1920, 23.04.2021
Barokna Karlova kapija iz 1736. godine na vrhu ima jedan od najstarijih srpskih grbova, koji je na štitu nosio despot Stefan Lazarević, a koji je Karađorđe stavio na pečat i ustaničku zastavu.

Ističući da je mera civilizacije uvećanje ljudske blagodeti i slobode, a da je kultura velika stvaralačka i duhovna podrška tim tokovima, autor u zaključku knjige opominje i na opasnost od pojednostavljenog tumačenja civilizcije.

 „Otuda i uvrežene podele na superiornu – zapadnoevropsku i inferiornu – istočnoevropsku, ili tačnije pravoslavno – vizantijsku civilizaciju. Takva podela u novijoj istoriji Evrope donosila je i izuzetno kobne posledice“, beleži profesor Pijanović.

Umesto ovakvih negativnih stereotipa, trebalo bi imati u vidu da je srpska kultura kontaktne prirode i da je jednako otvorena i prema istoku i prema zapadu, sugeriše studija „Srpska kultura u 18. i 19. veku“.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala