Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Srpski „Štimung“ za Bečlije: Video rad koji objašnjava zašto je kafana u dijaspori veza sa domovinom

© Foto : PromoVideo rad „Štimung“
Video rad „Štimung“ - Sputnik Srbija, 1920, 27.04.2021
Pratite nas
„Ja sam većinu svog života provela u Švedskoj gde su narodnjaci najjasniji kanal povezivanja sa domovinom. To je ujedno i dobar momenat da nas druge kulture upoznaju i dožive kao emotivne, tople ljude“, kaže Vladica Čulić, jedna od učesnica video rada „Štimung“ postavljenog na online platformi „Na drugi pogled ” Austrijskog kulturnog foruma.

Na ovoj platformi na kojoj je izloženo po 10 radova vizuelnih umetnika iz Srbije i iz Austrije, u aprilu je predstavljena video instalacija „Štimung” čije su autorke dve srpske umetnice – Ivana Ivković i Marina Marković.

Reč je o istinitoj priči o odnosu narodne pevačice i vlasnice bara koja ispituje mogu li predrasude nestati za kafanskim stolom. Video je nastao kao odgovor na konkurs za radove koji ukazuju na načine na koje evropska društva posmatraju sebe i „druge”, kao i na predrasude koje Austrijanci i Srbi imaju jedni o drugima. U njemu se prepliću priča o Branki, narodnoj pevačici i Vladici, vlasnici bara koja je odrasla u Švedskoj i koja je često bila na meti predrasuda. Ove dve naizgled potpuno različite žene imaju mnogo toga zajedničkog u iskustvu sa predrasudama.

Kafana za sve - levirače, desničare, radnike, inteligenciju...

„Rad smo nazvale ’Štimung’ jer on kroz muziku, nastupe i međusobnu podršku dve različite žene ruši predrasude i šalje snažnu poruku širokom krugu publike“ kaže za Sputnjik Ivana Ivković.

Prema njihovim rečima, ideja za rad nastala je u kafani, gde su umetnice primetile da se tu okupljaju najrazličitije grupe, od levičara do desničara, od LGBT populacije do homofobnih ljudi i od intelektualaca do radničke klase.

„Kafana te obgrli ko god da si, jer u njenom prostoru sve razlike i predrasude prestaju“, dodaje Marina Marković.

Konkurs Austrijskog kulturnog foruma koji se bavi predrasudama i stereotipima u društvu kako lokalnom tako i u austrijskom društvu inspirisao je Ivanu Ivković i Marinu Marković da baš u kontekstu narodne muzike, specijalnog štimunga koji se konzumira u Srbiji, ali i u dijaspori, kažu sve što imaju na temu zabluda i stereotipa.

„Dvadeset pet odsto stanovništva u Austriji potiče sa naših prostora. Kaže se da Balkan počinje u Beču. Uvek se desi da se ljudi povežu po mentalitetu i da se muzika konzumira iz duše“, navodi Ivkovićeva.

O vezi srpskog stanovništva u dijaspori i kulturi narodne i folk muzike u dijaspori, učesnica video rada, Vladica Čulić vidi direktan kanal sa domovinom.

„Drugi nas preko naše muzike vide kao emotivne, tople ljude. Toliko sam puta prevodila stihove narodnih pesama koje su ljudi tamo doživljavali kao poeziju“, objašnjava Vladica Čulić.

© Sputnik / V. LapčevićVizuelne umetnice Vladica Čulić, Ivana Ivković i Marina Marković
Srpski „Štimung“ za Bečlije: Video rad koji objašnjava zašto je kafana u dijaspori veza sa domovinom - Sputnik Srbija, 1920, 27.04.2021
Vizuelne umetnice Vladica Čulić, Ivana Ivković i Marina Marković

Svako društvo ima svoje tabue

„Svako društvo ima svoje tabue. Mi imamo seljačku kulturu, a dešavalo se i to da nas Bečlije etiketiraju, iako se u sred Beča nalazi čuveni Lepa Brena bar“, ističe Ivkovićeva.

Iako igraju na poligonu narodne muzike za široke mase, umetnice vide stereotipe kao ličnu stvar i postavljaju pitanje – koliko strah komanduje emocijama, koliko nas usmerava ka slepoj ulici.

„Želimo da inspirišemo ljude da se otvore, da se druže i da razmenjuju emocije, mišljenja, a to se dešava za stolom“, tvrdi Markovićeva.

Rad „Štimung“ koji je dostupan onlajn prepoznali su kustosi širom sveta, pa je postao priča o borbi u kojoj se dve žene pokazuju onakve kakve jesu, u svoj osetljivosti, ali i snazi.

„Dobile smo čak odrednicu u kustoskom smislu – sad smo postfolk feminizam“, dodaje Ivkovićeva.

Dela ovih umetnica prethodno su izabrana na konkursu onlajn platforme kojim se obeležava 20 godina od osnivanja Austrijskog kulturnog foruma Beograd i 185 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Austrije i Srbije.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala