Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Narodni običaji na Veliki četvrtak: Danas se obeležavaju četiri događaja

© WikipediaLeonardo da Vinči, „Tajna večera“ (1498. Crkva Santa Marija dela Gracije, Milano)
Leonardo da Vinči, „Tajna večera“ (1498. Crkva Santa Marija dela Gracije, Milano) - Sputnik Srbija, 1920, 29.04.2021
Pratite nas
Na Veliki četvrtak hrišćani se sećaju poslednjeg obedovanja Isusa Hrista, Tajne večere, a na ovaj dan ustanovljeno je i pričešće.

Sećanje na Poslednju ili Tajnu večeru koju je Isus Hrist imao sa svojim apostolima, vernici obeležavaju na Veliki četvrtak. Tog dana, u pojedinim krajevima počinje i farbanje jaja.

Na Veliki četvrtak obeležavaju se četiri događaja: sveto pranje nogu učenicima, Tajna večera, čudesna molitva i Judino izdajstvo.

Tajna ili Poslednja večera i Judino izdajstvo

Dan pre nego što je raspet Hristos se sa učenicima vratio u Jerusalim i zajedno sa njima večerao. Dao im je hleb – koji je simbolisao njegovo telo; i vino, kao simbol njegove krvi, čime je ustanovljena Sveta tajna pričešća koja se do danas praktikuje.

Nakon večere je apostolima oprao noge sa ciljem da njima, a kroz njihovo širenje jevanđelja i narodu, pokaže koliko je važno da služimo jedni drugima.

Tokom večere Hrist je rekao da će ga jedan od njih izdati, što se, prema Bibliji i dogodilo. Izdao ga je Juda Iskariotski za 30 srebrenjaka (tirskih šekela) koje mu je platio jevrejski sveštenik Kajafa. Juda ga je nakon Poslednje večere doveo Farisejima u Getsemanskome vrtu i poljubio ga na levu strana lica.

Crkveni običaji na Veliki četvrtak

Na Veliki četvrtak služi se liturgija svetog Vasilija Velikog. Uveče se čita 12 odlomaka iz Jevanđelja o stradanju Hristovom, namenjano bolesnima.

© Tanjug / TARA RADOVANOVICNa Veliki četvrtak služi se liturgija svetog Vasilija Velikog.
Narodni običaji na Veliki četvrtak: Danas se obeležavaju četiri događaja - Sputnik Srbija, 1920, 29.04.2021
Na Veliki četvrtak služi se liturgija svetog Vasilija Velikog.

Zvona se vezuju, da ne zvone, jer su ona znak radosti, a do tada se vernici na molitvu pozivaju klepalom. Zvona se ponovo odvezuju i zvone na Uskrs.

Narodni običaji na Veliki četvrtak

Narod veruje da se i najvećim grešnicima koji se pričeste na Veliki četvrtak opraštaju svi gresi.

Dok se bi svi ostali dani u Stradalnoj nedelji (poslednoj nedelji Vaskršnjeg posta) poste na vodi, na Veliki četvrtak je dozvoljeno jesti hranu spremljenu na ulju, kao i popiti malo vina.

Veliki četvrtak je pokretni praznik jer je deo Velikog, Časnog ili Vaskršnjeg posta, koji traje šest nedelja. Vernici koji se pridržavaju pravila posta, prve i poslednje nedelje ne jedu čak ni ribu, već drugu posnu hranu, pripremljenu na vodi, bez ulja.

Srbi na Kosovu na ovaj dan u ranu zoru boje samo jedno jaje koje se zove strašnik. Dok je boja još uvek sveža, majke ga trljaju deci po obrazima. Posle se boje ostala jaja, a strašnik se ostavlja na vidno mesto u kući kao zaštitnik.

Oko Boljevca, kako piše u delu „Srpski narodni običaji iz Sreza boljevačkog“, Savatija M. Grbića, na Veliki četvrtak, pre sunca, žene maste (boje) jaja za Uskrs. Crvena jaja se ovde drukčije peraške. Prvo jaje, koje se oboji, odnesu u vinograd i zakopaju kako bi ga zaštitili od grada. Nakon bojenja jaja od vode, u kojoj su se jaja bojila, i brašna zamese testo, u koje stave jedno ili dva jaja zajedno sa ljuskama, od tog testa se peče kolač koji se daje svinjama kad se razbole od groznice.

© Flickr / www.tOrange.biz Valdemar FishmenNa Veliki četvrtak se boje uskršnja jaja.
Narodni običaji na Veliki četvrtak: Danas se obeležavaju četiri događaja - Sputnik Srbija, 1920, 29.04.2021
Na Veliki četvrtak se boje uskršnja jaja.

Na Veliki četvrtak u manastir Tronoša stanovnici obližnjih sela donose veliku sveću od čistog voska tešku više desetina kilograma, koja se pali tokom čitave godine, dok se ne donese sledeća.

Ovaj dan se u nekim krajevima slavi kao slava orača, koji idu do njive sa zaprežnom stokom, ali ne rade.

U takovskom kraju na ovaj dan se boje uskršnja jaja. Ponekad farbanje jaja traje tri dana, protežući se na Veliki petak i Veliku subotu, i to isključivo pre podne. Jaja farbaju koprivom i ljuskom od luka, a prvo obojeno jaje, čuvarkuću, deca odnose na njivu i tu ga ostavljaju da ga sunce ogreje. Posle podne se jaje vraća u kuću, i čuva se cele godine.

Svoje običaje za Uskrs imaju i Vlasi iz Pomoravskog okruga. Tako etnolog Miodrag Aleksić iz Jagodine, autor više monografija o selima tog kraja i knjige „Zanati stare Jagodine“, kaže da Vlasi na Veliki četvrtak rano izjutra beru burjan (bobice slične crnoj zovi) i nose pokojnicima – „da se svane u groblje“, prenosi Magnum - informativni portal istočne Srbije. Stavlja se kod uzglavlja pokojnika i pali se vatra da bi se on ugrejao, prenosi „Nacionalna geografija“.

Pročitajte još:

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala