Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Šta nam otkriva najstariji dečji grob u Africi /video/

© Foto : YouTube/CENIEHIskopavanje najstarije dečjeg groba u Africi
Iskopavanje najstarije dečjeg groba u Africi - Sputnik Srbija, 1920, 07.05.2021
Pratite nas
Najstarija grobnica modernog čoveka u Africi jedan je od najranijih nepogrešivih dokaza o planskom činu spuštanja tela u unapred pripremljenu jamu i pokrivanja zemljom. Ovo otkriće nudi retke detalje koji nam mogu pomoći da shvatimo kako je funkcionisao rani ljudski um – i srce.
Interdisciplinarni tim naučnika je dugim istraživanjem i analizama otkrio najstariju ljudsku grobnicu u Africi. Grobnica je otkrivena u Keniji, na oko 16 kilometara od idiličnih plaža na jugoistoku zemlje. Pre oko 78.000 godina, zajednica ranog homo sapiens-a pažljivo je sahranila posmrtne ostatke deteta starog dve do tri godine.
Iako su neke grobnice u Evropi i na Bliskom istoku starije, novootkriveni grob u Africi je jedan od najranijih nepogrešivih dokaza o planskom činu spuštanja tela u unapred pripremljenu jamu i pokrivanja.
Fosil je nazvan Mtoto, što na svahili jeziku znači dete. U Africi su pre ovog otkrića pronađene samo dve grobnice sa dečjim posmrtnim ostacima, koje su nešto mlađe. Iako su tri grobnice na celom kontinentu veoma mali uzorak, godine preminulih dosta govore o razvoju sahranjivanja kao ritualnog procesa, piše „Nacionalna geografija“.
„Savremene grupe lovaca-sakupljača smatraju da je smrt prirodna i neizbežna stvar“, navodi Pol Petit, ekspert za paleolitske grobnice sa Univerziteta Daram u Engleskoj, koji nije učestvovao u studiji.
„Međutim, postoje dva izuzetka – nasilna smrt i smrt deteta ili bebe. Kroz ovo otkriće vidimo naznake ljudskog osećaja da je prerana smrt neprirodna i da je neophodno da se obeleži na neki poseban način.“

Emotivna ceremonija

Mtotova grobnica je pronađena u ogromnom pećinskom kompleksu Panga ya Saidi koji se prostire duž jugoistočne obale Kenije. Iskopavanja na ovom lokalitetu traju od 2010. godine, a realizuju ih timovi Nacionalnog muzeja Kenije u Najrobiju i Maks Plank instituta za proučavanje ljudske istorije u Jeni, u Nemačkoj.
Do sada su tu pronađeni brojni različiti artefakti – hiljade kamenih alata, ogrlice od školjki, životinjski ostaci. Oni su dokaz o kontinuiranom postojanju ljudi na tom tlu od srednjeg kamenog doba afričke praistorije, pre oko 80.000 godina, pa sve do danas.
Tim istraživača je 2013. godine otkrio strukturu nalik grobnici na oko tri metra ispod trenutnog poda pećine. Daljim radovima su otkriveni ostaci kostiju u procesu dekompozicije, 2017. godine. Iskopavanje je bilo veoma delikatno pa su odlučili da čitav blok sedimenata koji je okruživao kosti smeste u gipsanu modlu i pošalju u Najrobi radi daljih istraživanja.
Tokom iskopavanja u laboratoriji, prvo su pronađena dva zuba na samoj površini bloka koji su izgledali kao ljudski.
„Odmah smo znali da smo na tragu nečeg velikog“, ističe Emanuel Ndiema, istraživač iz tima koji je na čelu departmana za arheologiju pri Nacionalnom muzeju Kenije. Istraživanje je nastavljeno u Jeni u Nemačkoj, ali i u Španiji u Nacionalnom centru za proučavanje ljudske evolucije u Burgosu.
Više od godinu dana su trajale pripreme i analize, uz pomoć mikro-kompjuterizovane tomografije, optičkih mikroskopa i drugih neinvazivnih metoda fotografisanja, kao i ručnog iskopvavanja. Postepeno su se pojavljivali svi elementi fosila: kičma, baza lobanje, donja vilica i koreni zuba deteta. U drugom delu bloka bila su rebra i kosti ramena u svom prirodnom anatomskom položaju.
Osim celokupnog skeleta u prirodnom položaju, još nekoliko elemenata ukazivalo je na to da je dete sa namerom sahranjeno nedugo nakon smrti. Sedimenti u grobnici su bili jasno drugačiji od svog okruženja i sadržali su brojne ljušture puževa koji se hrane crvima koji okružuju leševe sahranjene u čistoj zemlji.
Geohemijska analiza je otkrila prisustvo hemikalija koje stvaraju bakterije odgovorne za razlaganje tkiva, što se podudara sa visokim stepenom dekompozicije kostiju. Kako su se tkiva i organi raspadali, prostor je postepeno bivao popunjen sedimentom pa je grudni koš zadržao svoj trodimenzionalni oblik.
© Foto : YouTube/Laboratorijsko ispitivanje ostataka iz najstarijeg dečjeg groba u Africi
Laboratorijsko ispitivanje ostataka iz najstarijeg dečjeg groba u Africi - Sputnik Srbija, 1920, 13.07.2021
Laboratorijsko ispitivanje ostataka iz najstarijeg dečjeg groba u Africi
Ipak, gornji deo rebara je bio rotiran za 90 stepeni, što se moglo desiti ako je telo smešteno u skučen prostor ili, verovatnije, ako je bilo umotano i ušuškano nekom vrstom materijala, možda životinjske kože ili listova koji su davno istrunuli.
Konačno, pozicija glave i vratnih pršljenova ukazuje na to da je dete položeno na neku vrstu jastuka. Tim istraživača je uspeo da zabeleži ovaj veoma emotivan momenat rane ljudske zajednice u pravom trenutku, pre nego što su svi ostaci tela deteta nestali. Navode da su se kosti doslovno pretvarale u prah i da su, srećom, grobnicu otkrili u poslednji čas.

Dečje grobnice u Africi

Drugi primeri modernog sahranjivanja dece u Africi uključuju ostatke deteta starosti između osam i deset godina sa lokaliteta Taramsa Hill u Egiptu, od pre 69.000 godina, kao i fosil bebe sa nalazišta Border Cave u Južnoj Africi, starosti 74.000 godina. Ipak, oba fosila su datirana sa dosta manjom preciznošću od novootkrivenog.
Grobnica iz Južne Afrike, otkrivena 1941, kao i Panga ya Saidi grobnica otkrivaju snažnu vezu između preminulog deteta i onih koji su pokopali njegovo telo. Mtoto je nežno ušuškan sa nekom vrstom jastuka i pokrivača, dok su u drugoj grobnici pronađeni obojeni ukrasi od školjki.
Prvo pitanje koje se postavlja je zbog čega su ljudi uopšte počeli da sahranjuju svoje mrtve.
„Ne možemo pročitati njihove misli. Kada sahranite nekoga, vi na neki način produžavate život te osobe. Kao da govorite da ne želite da je pustite da potpuno ode. Ovo je jedna od karakteristika koja ljude čini jedinstvenim – svest o životu i smrti“, navodi vođa studije, Marija Martinon-Tores iz Istraživačkog centra u Burgosu.
Petit smatra da ovi grobovi predstavljaju primere rane tradicije srednjeg kamenog doba da se preminuloj deci obezbedi specijalna ceremonija.
Mnoge drevne grobnice su otkrivene širom Evrope i Bliskog istoka, kako neandertalaca tako i modernog čoveka, a neke su stare i do 120.000 godina. Zbog čega u Africi postoje samo tri? Evropski i azijski fosili su mahom otkriveni sredinom XX veka, kada su kriterijumi za opisivanje bili drugačiji, a zaključci o ritualnom sahranjivanju donošeni na osnovu šturih dokaza. Petit smatra da se većina tih grobnica pre može okarakterisati kao „posmrtno odlaganje“ – što znači jednostavno smeštanje tela u rupu ili pećinu, bez ikakvih naznaka o ritualu.
Još jedan uzrok malobrojnih afričkih grobnica su zapravo ređa istraživanja koja su rađena na ovom kontinentu. Istraživanja su se do sada fokusirala na samo nekoliko lokacija u Južnoj Africi i u Velikoj rasednoj dolini na istoku. Na taj način su otkriveni fosili na samo 10 procenata površine kontinenta.
Arheološki lokalitet Panga ya Saidi, gde je pronađen Mtoto, svakako obećava buduća otkrića. Naučnici veruju da će otići mnogo dalje u prošlost jer su slojevi stena stari i do 400.000 godina.
Pročitajte još:
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala