Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Veliko istraživanje: Kako kovid utiče konkretno na Srbe – zapisi su i u genima

Struktura DNK - Sputnik Srbija, 1920, 09.05.2021
Pratite nas
Zapisi u genima određuju predispozicije za oboljevanje od korone, a genetski markeri ukazuju i na tok razvoja oboljenja. Geni različitih naroda nisu isti, pa stručnjaci Instituta za nuklearne nauke "Vinča" pokušavaju da saznaju koji su genetički parametri obolelih u Srbiji povezani sa težom kliničkom slikom i omoguće da se deluje preventivno.
Laboratorija za molekularnu genetiku ovog instituta od nacionalnog značaja već 20 godina se bavi istraživanjem genetike kompleksnih, uglavnom masovnih, nezaraznih bolesti, kardiovaskularnih, neurodegenerativnih i različitih oblika kancera. Radili su i istraživanje vezano za pojedine infektivne bolesti, kao što je virus hepatitisa C.
CC0 / Pixabay / DNK
DNK - Sputnik Srbija, 1920, 13.07.2021
DNK

Istraživanje Vinče: kovid i geni Srba

Rezultate su primenili u novom istraživanju, jer je kovid pokazao da klasični faktori rizika upravo za bolesti koje Vinča istražuje, dijabetes i gojaznost, pušenje, značajno utiču na to koliko će komplikovana klinička slika korone biti.
Na čelu istraživačkog tima je dr Maja Živković, naučna savetnica u Institutu „Vinča“ koja za Sputnjik kaže da rezultati istraživanja mogu značajno da pomognu i u proceni primene postojećih lekova u borbi protiv kovida 19.
„Želimo da vidimo da li kovid udruženo sa ovim bolestima koje već izučavamo može da dovede do komplikacija koje, ne samo da će da pokažu akutno težu kliničku sliku, već možda mogu da budu povezani i sa nekim komplikacijama u budućnosti. Stotine pacijenata je uključeno u studiju, to je jako bitno za nas u Srbiji, jer svi evropski konzorcijumi koji su radili velike studije vezane za genetičke markere, nastanak i komplikacije kompleksnih bolesti, uglavnom ne uključuju našu populaciju. To je sticaj okolnosti, ali ne uzimaju uzorke iz našeg regiona, tako da je nama jako bitno da znamo koliko su neki od tih genetičkih markera česti u našoj zdravoj populaciji“, kaže Živkovićeva.
© Sputnik / Lola ĐorđevićVakcinacija studenata
Vakcinacija studenata  - Sputnik Srbija, 1920, 13.07.2021
Vakcinacija studenata
Dakle, istraživanje čini komplikovanim, ali i zanimljivim, činjenica da naučnici u Vinči ne mogu preslikati sve razultate istraživanja sprovedenih na zapadnoevropskim populacijama, zato što se naši geni razlikuju. Postoji mogućnost da su neki genetički markeri kod nas ređi ili češći.
„To ne moraju da budu drastične razlike, svi smo mi evropska populacija, ali neke fine razlike koje mogu da se detektuju ipak mogu da nam ukažu na to kako mi da razvijamo našu nacionalnu prevenciju“, ističe Živkovićeva.
Ona objašnjava da je stručnjacima pre svega potrebna ova informacija kako bi mogli da uporede koliko je neka genetička varijanta češća kod onog ko je razvio težu kliničku sliku kovida.

Prevencija i terapija

Međutim, cilj istraživanja je kombinovan. Važna stavka je prevencija, a ona je kod kardiovaskularnih bolesti na našem prostoru jako bitna, zato što veliki procenat ljudi u Srbiji dođe u situaciju da ispolji simptome ove bolesti.
CC BY-SA 2.0 / Flickr / sinkdd / Devojka puši cigaretu
Devojka puši cigaretu - Sputnik Srbija, 1920, 13.07.2021
Devojka puši cigaretu
Dijabetes, gojaznost i pušenje značajno utiču na to koliko će komplikovana klinička slika korone biti
„Prevencija je nešto na šta prvo moramo delovati, a drugi korak je terapija, to su zapravo paralelni koraci. Istraživanja koja radimo, osim što detektuju moguće targete za razvoj novih terapija, detektuju i markere na osnovu kojih bi mogli da preveniramo neke komplikacije, ne samo kod kovida, već kod kompleksnih bolesti koje su jako prisutne u svetskoj populaciji, a i kod nas, koje su zapravo najveći uzročnici smrtnosti u celom svetu“, ističe dr Maja Živković.
Ona dodaje da je već dokazano da su mnogi geni koji su bitni za nastanak dijabetesa, povećanog rizika od komplikacija kod pušača mogu da imaju značajnu ulogu i u razvoju komplikovane kliničke slike kod kovida, ali da je nova tehnologija stručnjacima omogućila da odu korak dalje.
„Već se zna da generički faktori imaju ulogu, to je rađeno kada je bio aktuelan SARS, ali tada tehnologija analize genoma nije bila takva da su mogli da rade velike studije koje bi nam dale mnogo više informacija, koje sada možemo da prikupimo“, kaže Živkovićeva.
© Sputnik / Mihail Voskresenskiй / Uđi u foto-galerijuAnaliza DNK u laboratoriji
Analiza DNK u laboratoriji - Sputnik Srbija, 1920, 13.07.2021
Analiza DNK u laboratoriji
Stručnjaci Instituta za nuklearne nauke "Vinča" u ovom projektu koriste sva svetska istraživanja, najsvežije informacije drugih eminentnih institucija, u pokušavaju da saznaju šta od svega toga u našoj populaciji ima značaj za ono što je cilj istraživanja. 
„Zapravo, sarađujemo sa konzorcijumom koji obuhvata mnoge zemlje i studije, to je svetska inicijativa vezana za kovid, a uz sve to, kao prvo i najbitnije, saražujemo sa kliničkim institucijama u Srbiji. Ne možemo ništa da uradimo bez dugoročne i dobre saradnje koju imamo sa kliničkim centrima u Srbiji, jer su nam podaci o našim pacijentima najvažniji“.

SARADNJA SA TEKSASOM

Istovremeno, drugi tim Instituta radi na projektu "KOVIDTARGET", čiji je cilj prenamena odobrenih lekova za lečenje bolesti COVID-19.
Ovaj projekat, koji finansira Fond za nauku Republike Srbije, realizuju se u saradnji Instituta za nuklearne nauke "Vinča" kao nosioca projekta, Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Nacionalne Laboratorije za testiranje antivirusnih lekova Univerziteta u Teksasu.
 
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala