Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
Moskovskiй Kremlь - Sputnik Srbija
Rusija
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Rusije i Zajednice Nezavisnih Država

Kraj Sporazuma o otvorenom nebu – ko je najveći gubitnik

CC BY 2.0 / Flickr / Ian is here / Američki izviđački avion Boing P-8A Posejdon
Američki izviđački avion Boing P-8A Posejdon - Sputnik Srbija, 1920, 11.05.2021
Pratite nas
Predsednik Rusije Vladimir Putin podneo je Državnoj dumi nacrt zakona o raskidanju Sporazuma o otvorenom nebu od strane Rusije iz kog su ranije već istupile Sjedinjene Države. Sporazum je imao stabilišuću ulogu, pa će njegovim nestankom na gubitku biti svi, a najviše, kako kažu ruski eksperti, američki saveznici.
Predlog zakona o raskidanju Sporazuma o otvorenom nebu će biti operativno razmotren u Savetu Federacije, kako je rekao senator Konstantin Kosačov, čim ga usvoji Državna duma.  
Reč je o dokumentu koji su su 1992. u Helsinkiju potpisali predstavnici 23 zemlje OEBS-a s ciljem da ojačaju poverenje kroz mehanizme kontrole vojne aktivnosti i poštovanja dogovora iz oblasti kontrole naoružanja. Do 2017. sporazum je imao već 34 potpisnice. Međutim, američka administracija je u maju 2020. najavila da želi da istupi iz dogovora, što je zvanično realizovano u novembru te godine.
Rusiji i Sjedinjenim Državama sporazum je omogućavao međusobnu inspekciju i kontrolu, ali i predstavljao instrument za povećanje međusobnog poverenja. Okončanjem sporazuma Moskva je izgubila samo još jedan instrument interakcije sa Vašingtonom, ali i Rusija i SAD imaju razgranate grupe satelita i druge izvore obaveštajnih informacija. Manje zemlje saveznice SAD  će, objašnjavaju ruski stručnjaci, dotle biti u problemu.

SAD inicijatori okončanja Sporazuma

Ruski vojni ekspert Igor Korotčenko napominje da su Sjedinjene Države prve izašle iz Sporazuma o otvorenom nebu i bez njihovog učešća ovaj sporazum zapravo gubi bilo kakvu vrednost za Rusiju, te je stoga Rusija bila primorana da se povuče iz ovog sporazuma. 
„Mi nismo inicijatori, ali u trenutnoj situaciji, polazeći od interesa naše zemlje, dalje učešće u Sporazumu o otvorenom nebu bez učešća SAD je jednostavno besmisleno. Shodno tome, naše obaveštajne sposobnosti će biti nadoknađene korišćenjem satelitskih i elektronskih izviđačkih sredstava“, rekao je Korotčenko.
Sporazum o otvorenom nebu je bio izuzetno važan, imao je, kako kaže Korotčenko, „stabilizujuću ulogu za međunarodnu vojno-političku situaciju, ali nažalost, politika Vašingtona, koji se rukovodi sebičnim ciljevima, dovela je do toga da ovaj sporazum izgubi na snazi, a Rusija je samo konstatovala ovu situaciju“. 
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov precizirao je da Vašington de fakto nastavljao da dobija informacije koje razmenjuju zemlje u okviru Sporazuma o otvorenom nebu, a Moskva ne. 

Rusija će i dalje imati obaveštajne informacije

Vojni stručnjak Dmitrij Litovkin slaže se da bez učešća SAD Sporazum o otvorenom nebu gubi svaki smisao jer su države koje su zajedno sa Rusijom i SAD bile učesnice ovog sporazuma uglavnom američki saveznici u NATO bloku ili sateliti ove države i one, kako ističe Litovkin, nikada neće odbiti da pruže Sjedinjenim Državama obaveštajne informacije zvanično dobijene u okviru Sporazuma o otvorenom nebu. 
„Kada je reč o posledicama ruskog napuštanja ovog sporazuma, ne bi trebalo previše da se uznemiravamo jer je trenutno grupa satelita za posmatranje Zemlje prilično velika. Rusija će i dalje imati obaveštajne informacije i kada je reč o primanju tih informacija, niko ga neće ograničavati uslovima ili primedbama koje postoje poslednjih godina u okviru realizacije Sporazuma o otvorenom nebu“, istakao je Litovkin za Sputnjik. 

Posledice po američke saveznike

Litovkin je pojasnio da će odluka Rusije o raskidanju Sporazuma uticati pre svega na baltičke zemlje, Ukrajinu, ali i Gruziju koja je u okviru savezničkih odnosa sa NATO-om i SAD imala priliku da prisustvuje inspekcionim letovima i rešava svoje zadatke. 
„Ukrajina je, na primer, mogla da proverava jug Rusije, da nadgleda kretanje ruskih trupa i izgradnju novih vojnih objekata. A sada nemaju tu mogućnost. Shodno tome, Ukrajinci će sada biti u vrlo napetoj poziciji. Baltičke zemlje i Poljska su mogle da kontrolišu severozapad Rusije, a sada više neće moći“, konstatuje Litovkin. 
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala