Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
Moskovskiй Kremlь - Sputnik Srbija
Rusija
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Rusije i Zajednice Nezavisnih Država

Ljubinka Milinčić: Opasnost na vratima Rusije — u borbi za mir neće ostati ni kamen na kamenu /video/

© Sputnik / Branko MaksimovićLjubinka Milinčić
Ljubinka Milinčić - Sputnik Srbija, 1920, 12.05.2021
Pratite nas
Ukoliko bi se NATO rakete našle na teritoriji Ukrajine, Rusija bi to doživela kao stratešku opasnost i preduzela bi odgovarajuće mere. Mesta za kompromise ne bi bilo. Ne bi došlo do rata, ali bi borba za mir bila takva da ni kamen na kamenu ne bi ostao.
Tako govore politički analitičari komentarišući novu inicijativu ukrajinskog predsednika Zelenskog da na narednom sastanku NATO-a polovinom juna dobije mapu puta za ulazak u NATO.
Predsednik Poljske Andžej Duda obećao mu je da će se u Briselu razgovarati o bezbednosti Ukrajine, jer je to po definiciji interes cele Evrope.
I administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena, na koga Zelenski računa kao na dobrog poznavaoca Ukrajine, smatra da vrata NATO-a treba da ostanu otvorena za nove članice kada ispune svoje obaveze o članstvu, ali neće učiniti ništa da ispuni želje Zelenskom.
Ako se zna da se Nemačka, Francuska i Holandija odlučno protive prijemu Ukrajine u Alijansu, šanse da se to ipak dogodi su minimalne. Pa ipak, teoretski postoje.

Objava rata Rusiji

Praksa pokazuje da u NATO ne može ući zemlja koja ima teritorijalne probleme, mada takva zabrana zvanično ne postoji. Dakle — napori Zelenskog bi, možda, mogli da daju rezultate, iako mu članice Alijanse daju samo verbalnu podršku, svesni da je to gotovo ravno objavi rata Rusiji. Čak i ako bi Ukrajina, nekim čudom, uspela prethodno da reguliše odnose sa Donbasom i Luganskom, morala bi da prizna da je Krim ruski. A to je već u sferi fantastike.
Džejmi Šej, jedan od bivših funkcionera Alijanse, kaže da je za ulazak u NATO potrebno odgovoriti na tri pitanja. Prvo — da li je Ukrajina spremna? On i odgovara — ne. Drugo — da li je NATO spreman da je primi? I opet odgovara — ne. Na treće pitanje nema siguran odgovor, a ono glasi — da li je Evropa svesna da bi širenjem NATO-a moralo mnogo toga da se menja u organizaciji Unije?
Ruski stav o tome odavno je poznat. Još 2008. godine, na sastanku Rusija—NATO, kome je prisustvovao Vladimir Putin, upozorio je kolege da je Ukrajina veštačka tvorevina stvorena iz delova teritorije istočne Evrope i delova Rusije. Ukoliko bi ušla u NATO, prosto bi se raspala.
Na oprez poziva i bivši glavnokomandujući NATO-a Džejms Stavridis, koji prognozira da će se u slučaju rata između Rusije i Ukrajine Vašington i NATO „kategorički usprotiviti, ali neće ništa preduzeti“, a da će pobediti — Rusija.
Pitanje ulaska Ukrajine u NATO nije novo — o tome se uporno govori još od 2014. godine, kada je Vrhovna rada izmenila dva zakona i tako odustala od nesvrstanog statusa države. U junu 2016. usvojeni su dodatni amandmani koji članstvo u NATO-u definišu kao spoljnopolitički cilj zemlje. U februaru 2019. ukrajinski parlament usvojio je amandmane na Ustav, obezbeđujući politiku zemlje ka Evropskoj uniji i NATO-u. Ukrajina je postala šesta država koja je dobila status partnera NATO-a sa proširenim mogućnostima.

Za Ukrajinu niko ne bi ratovao

Saradnja NATO-a i Ukrajine počela je 1992. godine, kada se Ukrajina, nakon dobijanja nezavisnosti, pridružila Savetu severnoatlantske saradnje.
Dve godine kasnije ona je, pre svih država ZND, zaključila sporazum o „Partnerstvu za mir“, za kojim će 2005, posle Narandžaste revolucije, uslediti „Ubrzani dijalog“ kao prvi korak ulaska Ukrajine u Alijansu.
Dolaskom na vlast Viktora Janukoviča, 2010. godine, spoljnopolitički prioritet će ponovo postati vanblokovska politika Ukrajine. 
Narandžasta revolucija će opet promeniti kurs države, članstvo u NATO-u postaće ponovo prioritet, a 2020. godine Severnoatlantski savet proglasiće Ukrajinu partnerom s proširenim mogućnostima, kakvih ima ukupno šest u svetu.
I to je, kako izgleda, maksimum koji Ukrajina danas može postići. A čak i kad bi mogla više, to opet ne bi značilo punopravno članstvo, a pogotovu ne pravo na famozni „član 5“, koji određuje da je napad na jednu članicu Alijanse napad na sve, te zahteva odgovor od svih. Za Ukrajinu niko ne bi ratovao, pa ni veliki deo Ukrajinaca.
Prethodne emisije „Moj pogled na Rusiju“:
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala