Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Srbe sabrati oko sećanja: Novi direktor Muzeja žrtava genocida otkriva za Sputnjik svoj prvi potez

© Foto : Dejan SimićDejan Ristić, istoričar, nekadašnji upravnik NBS
Dejan Ristić, istoričar, nekadašnji upravnik NBS - Sputnik Srbija, 1920, 13.05.2021
Pratite nas
Moj prvi posao biće da se potrudim da Muzej žrtava genocida konačno dobije svoj izložbeni prostor u Beogradu, zato što bez njega radi gotovo trideset godina, izložbe se realizuju u drugim ustanovama kulture ili na otvorenom. Očekujem podršku Ministarstva kulture, ali i celog društva, jer važno je da se sabiramo i radimo na našoj kulturi sećanja.
Ovo za Sputnjik kaže istoričar Dejan Ristić koji je u sredu imenovan za v.d. direktora Muzeja žrtava genocida i ističe da se u toj ustanovi pre svega vidi kao član istraživačkog tima koji je potrebno ojačati.

Prvi potez Dejana Ristića: Izložbeni prostor za žrtve genocida

„Muzej žrtava genocida je osnovan 1992. godine posebnim zakonom, a Narodna skupština upravo je usvojila njegove izmene i dopune da se sedište Muzeja iz Kragujevca seli u Beograd, jer je institucija faktički sve vreme u Beogradu. Muzej će time dobiti mogućnost da konačno dobije svoj stalni prostor, zato što ga on bezmalo trideset godina nema, a pre svega, nema izložbeni prostor. Ideja je da u saradnji sa Vladom dođemo do odgovarajućeg prostora uz pomoć Ministarstva kulture, to je nešto na čemu ću prvo raditi“, kaže nam Ristić.
On dodaje da je na njemu velika odgovornost, jer naše društvo, bez obzira na stravična stradanja koja smo preživeli kroz istoriju i dalje u nedovoljnoj meri neguje kulturu sećanja.
„Polazim i od toga šta svako od nas kao građanin ove zemlje, pripadnik srpskog naroda, može da uradi na obogaćivanju i objektivizaciji svog znanja o žrtvama, a pre svega o žrtvama našeg naroda. Sa druge stane, svakako da je važno da postoji institucionalizovana kultura sećanja. Ona već postoji kroz čitav niz institucija, čitav niz aktivnosti koje one sprovode, izdavačku delatnost, izložbe, umetnički programa, filmsku produkciju. Muzej žrtava genocida tu ima važnu, dragocenu ulogu“, kaže Ristić.

Pred ustanovom puno posla

Naš sagovornik dodaje da u ovoj ustanovi radi mali tim od svega šest zaposlenih, pa se nada da će dobiti podršku i za njegovo proširenje novim, afirmisanim stručnjacima.
Novi vršilac dužnosti direktora Muzeja kaže da je do sada s pažnjom pratio rad te institucije, a u nekim projektima je i sam učestvovao. To je, kaže, dobra, ugledna ustanova kulture pred kojom je puno posla.
© Foto : Sputnjiku ustupio Muzej žrtava GenocidaPark logora Stara Gradiška 1942. godine.
Park logora Stara Gradiška 1942. godine. - Sputnik Srbija, 1920, 13.07.2021
Park logora Stara Gradiška 1942. godine.
„Mi obično umemo da prebacimo odgovornost na druge, ali kada je kultura sećanja u pitanju, u tome svi moramo da učestvujemo. To je oduvek bio moj stav i neće se promeniti. Potrebno je da se okupljamo, da konstruišemo svoju kulturu sećanja, da joj damo odgovarajući sadržaj, da sa pijetetom i saznanjem o tome šta se desilo prilazimo uspomeni na žrtve, same događaje, konkretne ličnosti, konkretne istorijske procese koji su doveli do ogromnih žrtava koje je naš narod preživeo. Pre svega mislim na zločine genocida koji su počinjeni najpre u Drugom svetskom ratu“, kaže Ristić.
On dodaje da će se potruditi da se saradnja sa relevantnim međunarodnim ustanovama koja već postoji, obogati i proširi.

Profesionalna biografija

Ristić je poslednjih nekoliko godina radio u „Filmskim novostima“ kao stručni konsultant, ali i scenarista istorijskih filmova.
Rad na novoj funkciji biće njegov četvrti angažman u nacionalnim institucijama kulture, radio je u Državnom arhivu Srbije, a bio je i na čelu Narodne biblioteke Srbije.
Široj javnosti je poznat kao čovek koji predstavlja nacionalnu istoriju, često na popularan način, kroz izdavaštvo, ali i otvorenu saradnju sa medijima. Međutim, dobar deo profesionalne karijere Ristić je posvetio Holokaustu.
„U više navrata od 2008. godine bio sam stipendista izraelske Vlade, pohađao sam specijalizovane edukacije u Jad Vašemu, učestvovao na međunarodnim naučnim konferencijama na temu istraživanja i obrazovanja o Holokaustu, sa posebnim akcentom na kulturi sećanja. Iza mene je čitav niz radova na temu Drugog svetskog rata koji se odnose na rekonstrukciju memorijala, a u okviru toga i kulture sećanja“, kaže Ristić.
On je od 2013. do 2015. godine obavljao i funkciju državnog sekretara za kulturu u Vladi Republike Srbije. U to vreme rukovodio je obnovom brojnih memorijala iz perioda Drugog svetskog rata.
Pod njegovim stručnim nadzorom obnovljeni su spomenici i spomen područja Kadinjača, Šumarice, Jabuka kod Pančeva, Logor Crveni krst u Nišu, Jajinci i čitav niz lokaliteta u Beogradu, između ostalog, Jevrejski memorijal na Ledinama.
© Foto : Sputnjiku ustupio Dejan RistićIstoričar Dejan Ristić u devastiranoj crkvi Svetogo Jovana u Samodreži, ovde je po predanju pričešćena vojska kneza Lazara, pred boj na Kosovu.
Istoričar Dejan Ristić u devastiranoj crkvi Svetogo Jovana u Samodreži, ovde je po predanju pričešćena vojska kneza Lazara, pred boj na Kosovu.  - Sputnik Srbija, 1920, 13.07.2021
Istoričar Dejan Ristić u devastiranoj crkvi Svetogo Jovana u Samodreži, ovde je po predanju pričešćena vojska kneza Lazara, pred boj na Kosovu.

Mišina je tu da pomogne

Dosadašnji direktor Muzeja, Veljko Đurić Mišina, koji je, prema rečima našeg sagovornika, dao ogroman doprinos samom naučnom istraživanju, ali i upravljanju Muzejom, iako odlazi u penziju, ostaće za njega vezan, kako bi nastavio svoja istraživanja.
„Bilo bi šteta izgubiti takvog stručnjaka“, kaže Ristić na kraju razgovora za Sputnjik.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala