Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Kolumbo je Hrvat, Španac, Portugalac ili Grk: Misterija će uskoro biti rešena

© AP Photo / HOIstraživač Kristofer Kolumbo, slika Sebastijana dl Pjomba
Istraživač Kristofer Kolumbo, slika Sebastijana dl Pjomba - Sputnik Srbija, 1920, 20.05.2021
Pratite nas
Misterija oko porekla Kristofora Kolumba mogla bi uskoro da bude rešena jer su međunarodni naučnici otpočeli s analizom njegovih DNK ostataka, čime se nadaju da će otkriti njegove korene.
Odgovor na pitanje da li je Kolumbo zaista bio Đenovljanin iz današnje Italije očekuje se nakon zaključka analize koji bi trebalo da budu objavljeni u oktobru.
Tada bi se mogle potvrditi i neke od drugih brojnih teorija koje spekulišu je on bio Hrvat, Španac, Portugalac, Grk ili čak i Poljak, navodi AP.
O ranim godinama slavnog moreplovca iz 15. veka zna se malo, a važan napredak u stvaranju kompletnijeg profila istraživača koji je umro pre 515 godina učinjen je 2003. kada su DNK analize potvrdile da su kosti pokopane u grobnici u seviljskoj katedrali zaista Kolumbove.
Nakon tog nalaza grupa istraživača sa Univerziteta u Granadi, koja provodi ispitivanja, zaustavila je rad zato što tadašnja tehnologija vezana za DNK nije bila precizna i zahtevala je veliku količinu genetičkog materijala.
Pošto je u međuvremenu nauka napredovala, Hose Antonio Ljorente, profesor medicinske forenzike sa Univerziteta u Granadi, smatra da je došlo do radikalnog poboljšanja u DNK analizi pa je sada moguće analizirati jako male fragmente uzoraka.
„Ne postoje sumnje sa naše strane što se tiče njegovog italijanskog porekla, ali mi možemo da pružimo objektivne podatke koji bi zatvorili niz postojećih teorija“, rekao je Ljorente.
Istraživači trenutačno rade na četiri komadića Kolumbove kosti, sedam koštanih ostataka, na zubu njegovog sina Hernanda, a takođe i na desetak fragmenata kosti njegovog brata Dijega, koji su u lošem stanju.
Ti ostaci će biti poslati na genetičku identifikaciju u laboratorije u Rimu i Firenci u Italiji, kao i u laboratorije u Meksiku i Americi premda se istraživanje koordinira iz Granade, ali takav nezavisan postupak više laboratorija je potreban kako bi se postigla objektivnost rezultata.
Ljorente lično veruje u opšte prihvaćenu teoriju prema kojoj je Kolumbo bio Đenovljanin, ali dodaje da je cilj projekta rešavanje nekih zagonetki i kontradikcija u istorijskoj priči i dobijanje što je moguće veće količine informacija kako se više ne bi raspravljalo o poreklu Kolumba.
Prekookeanska putovanja ovog velikog istraživača u ime španske monarhije od 1492. i 1504. godine otvorila su vrata evropskoj kolonizaciji Amerike, koje su Evropljani tada nazivali Novim svetom.
Kolumbo je umro 20. maja 1506. i sahranjen je u manastiru u španskom gradu Valjadolidu, premda je navodno tražio da bude sahranjen u Americi, a odatle su mu ostaci premešteni prvo u Sevilju, pa u Dominikansku Republiku, zatim na Kubu i na kraju ponovo vraćeni u Sevilju, preneo je Tanjug.
Gost Sputnjika nedavno je bio predsednik Društva srpskih rodoslovaca „Poreklo“ Jovica Krtinić, koji je predstavio rezultate velikog istraživanja o genetičkom poreklu Srba iz Stare Hercegovine, ali i kakvi su rezultati DNK pojedinih Hrvata i Bošnjaka koji su želeli da se testiraju:
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala