Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Malagurski za Sputnjik: Ujedinjenje je počelo - Crna Gora neće zauvek ostati podeljena /video/

Pratite nas
Film „Crna Gora – podeljena zemlja“ Borisa Malagurskog ne bavi se samo prošlogodišnjim litijama i građanskim protestima protiv usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti, već i istorijom Crne Gore. Poruka filma je da ima nade, da Crna Gora neće zauvek ostati podeljena, kaže Malagurski za Sputnjik pred svetsku premijeru filma u petak u Beogradu.
Da Crna Gora neće zauvek ostati podeljena zemlja pokazuju, prema rečima Malgurskog, prošlogodišnje litije koje su u svojoj osnovi bile multietnički i multikonfesionalni protesti protiv otimačine srpskih svetinja.
© Sputnjiku ustupio Boris MalagurskiKadar iz filma Borisa Malagurskog „Crna Gora: Podeljena zemlja“
Kadar iz filma Borisa Malagurskog „Crna Gora: Podeljena zemlja“ - Sputnik Srbija, 1920, 13.07.2021
Kadar iz filma Borisa Malagurskog „Crna Gora: Podeljena zemlja“
„Ujedinjenje naroda je počelo. Ima nade. I kao što je blaženopočivši mitropolit u filmu rekao, Crna Gora je počela da se vraća sebi. Proces, dakle, nije gotov, ali je počeo. Kada me ljudi pitaju da li film ima srećan kraj, kažem da ima jer je završena vladavina DPS-a, ali sa druge strane, volim da kažem da ima srećan početak. Odnosno, tu gde se film završava, počinje proces, koji po meni ide u pravom smeru“, kaže Malagurski.

„Crna Gora – podeljena zemlja“ – litije su bile samo povod za snimanje

Film „Crna Gora – podeljena država“ biće premijerno prikazan u Beogradu baš na Dan državnosti Crne Gore - 21. maja u 20 časova u bioskopu „Sinepleks Ušće“, a u subotu 22. maja je premijera u Novom Sadu. Nedelja 23. maj je rezervisana za kragujevačku premijeru, 27. maj za premijeru u Mladenovcu, a 28. maj za premijeru u Nišu. U Banja Luku film stiže 12. juna, a nakon toga je planirana premijera filma i u Crnoj Gori.
Događaji od prošle godine su, kako kaže, bili okidač za snimanje filma, ali on se bavi istorijom Crne Gore.
„Pokušava da činjenično objasni šta se kroz istoriju događalo u Crnoj Gori, ulogu SPC u očuvanju identiteta, tradicije i slobode tog naroda koji dugo nije imao državu, ali je imao verske vladare. Pokušavamo da to objasnimo na pristupačan način, pogotovo mlađim generacijama koji možda nisu dovoljno upućeni u tematiku, a želeli bi da saznaju više o Crnoj Gori. Mislim da je to važna priča za naš narod“, objašnjava Malagurski.

Poslednji mitropolitov intervju

U filmu se ispituju i uzroci podela u Crnoj Gori tokom XX veka i govori se i tome kako su pojedini crnogorski političari zarad ostvarenja karijernih ciljeva postajali konvertiti i od Srba se pretvarali u nešto drugo – tako film prati stavove i karijere Sekule Drljevića, Mila Đukanovića, ali i Milovana Đilasa.
„Mi smo u filmu pokušali, ne na ostrašćeni način, nego činjenično da pokažemo šta su oni govorili u jednom, a šta u nekom drugom trenutku i da vidimo koji je bio politički interes, na koji način su ostvarivali moć uz pomoć podela“, kaže Malagurski.
© Foto : Ustupljeno SputnjikuMitropolit Amfilohije i Boris Malagurski
Mitropolit Amfilohije i Boris Malagurski - Sputnik Srbija, 1920, 13.07.2021
Mitropolit Amfilohije i Boris Malagurski
Film je snimljen uz blagoslove mitropolita Amfilohija i episkopa Joanikija, a u njemu se, kao sagovornici pojavljuju i sadašnji premijer Zdravko Krivokapić, ministar pravde Vladimir Leposavić, pesnik Matija Bećković i istoričar Jovan Markuš.
Nažalost, ispostavilo se da je intervju koji je mitropolit Amfilohije dao Malagurskom za potrebe filma, bio poslednji njegov intervju. Mitropolit se, prema rečima našeg sagovornika jako radovao filmu i stalno se raspitivao kako snimanje napreduje. Kada su saznali da se mitropolit upokojio, filmska ekipa se složila da film bude njemu i posvećen.
Naš sagovornik kaže da je, tokom snimanja prošao kroz razne neprijatnosti, od privođenja u policiji do pretnji. Privođenje se dogodilo prvog dana snimanja, a ispitivanje u podgoričkom centru bezbednosti trajalo je oko pet sati.
Pretnje su došle kasnije, kada je počelo snimanje na Cetinju. Tamo je ekipa snimala tradicionalnu crnogorsku zastavu, crveno-plavo-belu trobojku. Kada je fotografija sa trobojkom objavljena na društvenim mrežama, „komite“ su počele da prete Malagurskom i njegovom timu.
„Mislim da takve odvratne pretnje u tolikom broju nisam dobijao ni od Albanaca kada smo snimali „Kosovo – momenat u civilizaciji“. To mi je bilo nekako tužno, jadno. Na te ljude gledam kao na sluđene, izmanipulisane ljude iz raznih političkih ciljeva, koji možda, ni sami ne veruju u to što rade, ali programirani da tako razmišljaju i delaju“, ističe Malagurski.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala