Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
Zemlja - Sputnik Srbija
Svet
Najnovije vesti iz sveta

Zašto Bela kuća povećava vojni budžet SAD

CC BY-SA 2.0 / Staff Sgt. Peter Reft / Flickr / Američki vojni avioni iznad Havaja
Američki vojni avioni iznad Havaja - Sputnik Srbija, 1920, 30.05.2021
Pratite nas
Rashodi Sjedinjenih Američkih Država za potrebe Pentagona mogli bi da porastu za 1,6 odsto u fiskalnoj 2022. u odnosu na 2021. godinu, ako Kongres odobri zahtev Bele kuće, navodi se na sajtu američkog Ministarstva odbrane.
Bajdenova administracija zatražila je za sledeću godinu odbrambeni budžet od 752,9 milijardi dolara, od čega će 715 milijardi ići direktno Pentagonu, a ostatak će otići drugim institucijama.
Podsetimo da je za 2021. fiskalnu godinu za američko Ministarstvo odbrane izdvojeno 703,7 milijardi dolara.
Kako se navodi u izjavi američkog ministra odbrane Lojda Ostina, američka vojska „suočava se sa značajnim izazovima koji potiču od zemalja kao što su Kina i Rusija, kao i sa pretnjama za globalnu bezbednost izazvanim faktorima poput klimatskih promena i pandemije kovida 19“.

Kineski faktor

Kako je naglasila v. d. zamenica ministra odbrane En Makendrju na brifingu „pretnja koja dolazi od Kine u budžetu je označena kao prioritet“.
„Nastavićemo da modernizujemo globalni potencijal i principe delovanja naših snaga kako bi naši vojnici mogli da izvršavaju zadatke obuzdavanja i odbrane u slučaju agresije u Indo-pacifičkom regionu, koja bi mogla da ugrozi bezbednost Sjedinjenih Amkeričkih Država i naših saveznika“, naglasila je ona.
Budžetom je takođe predviđeno „sve što je potrebno“ da bi Ministarstvo odbrane moglo da se izbori sa drugim složenim i stalnim pretnjama, „uključujući one iz Rusije, Irana i Severne Koreje, kao i nasilnih ekstremističkih organizacija“, objasnila je Makendrju.
Pentagon - Sputnik Srbija, 1920, 28.05.2021
Svet
Pentagon pravda budžetske zahteve: SAD suočene sa pretnjama iz Rusije i Kine
O rastućim ambicijama Kine ranije je govorio i predsednik SAD Džozef Bajden obraćajući se američkim vojnicima. Američki predsednik rekao je da je sa kineskim predsednikom Si Đinpingom proveo više vremena nego bilo koji drugi svetski lider. Tokom zatvorenih sastanaka političari su razgovarali ukupno 24 sata, a takođe su prešli ukupno više od 27 hiljada kilometara na zajedničkim putovanjima po Sjedinjenim Američkim Državama i Kini.
„On (Si Đinping) je čvrsto uveren da će do 2030-2035. Kina nadmašiti Ameriku, jer autokratije mogu brzo da donose odluke“, rekao je Bajden.
Kako ističu eksperti, Bajdenova administracija usredsredila se na Indo-pacifički region zbog rastuće moći Kine.
​„Kina modernizuje svoje nuklearne snage, mornaricu i vazduhoplovstvo, a takođe povećava i brojnost svojih kopnenih snaga. To ne odgovara Vašingtonu. Danas Sjedinjene Američke Države pokušavaju da smanje prisustvo na Bliskom i Srednjem istoku i oslobođene resurse prebace u pravcu Kine: eskalacija tenzija sa Kinom potencijalno može prerasti u vojne sukobe u Južnom kineskom moru i u vazdušnom prostoru“, smatra glavni naučni saradnik Američkog i kanadskog instituta Ruske akademije nauka Vladimir Vasiljev.
Treba napomenuti da je Bela kuća predložila da se za fiskalnu 2022. godinu izdvoji 5,1 milijardu dolara za pacifičke inicijative za obuzdavanje. Ovaj program pokrenut je 2020. godine i usmeren je protiv Kine.

Američke osobenosti

Osim toga, Bajdenova administracija planira da izdvoji pola milijarde dolara u odbrambenom budžetu za borbu protiv pandemije kovida 19, a za ublažavanje posledica klimatskih promena predloženo je da se izdvoji 617 miliona dolara.
B61 nuklearna bomba - Sputnik Srbija, 1920, 25.05.2021
Svet
Američki kongres povećava budžet za nuklearno oružje
Predviđeni su i čisto odbrambeni rashodi. Tako je za modernizaciju nuklearnih snaga planirano da se u narednoj finansijskoj godini potroši 27,7 milijardi dolara, a na sredstva protivraketne odbrane i sredstva za raketni napad – 20,4 milijarde dolara.
Ratno vazduhoplovstvo bi iz budžeta trebalo da dobije 54,4 milijarde dolara. Trupe će biti dopunjene sa 85 aviona F-35 „Džoint strajk fajter“, 12 teško naoružanih lovaca F-15EIks, devet transportno-teretnih helikoptera CH-53K „King stalion“ i drugom tehnikom.
Za potrebe mornarice planirano je da se potroši 34,6 milijardi dolara. Ova sredstva će se, između ostalog, upotrebiti za izgradnju podmornice klase „Kolumbija“ sa balističkim raketama, još dve podmornice klase „Virdžinija“ i održavanje nosača aviona klase „Džerald R. Ford“.
Istovremeno, planirano je da se za potrebe kopnenih snaga i aktivnosti u sajber prostoru izdvoji 12,3 milijarde dolara i 10,4 milijarde dolara, respektivno.
Administracija očekuje da će za svemirske programe izdvojiti 20,6 milijardi dolara.

Hipersonična trka

Američke vlasti nameravaju da posvete veliku pažnju razvoju hipersoničnog oružja. Viceadmiral američke mornarice Ron Boksol na brifingu je izjavio da se u nacrtu budžeta za odbranu predviđa izdvajanje 6,6 milijardi dolara za razvoj sredstava za dalekometne udare koji će američkoj vojsci omogućiti da „svojim protivnicima stvara pretnje na operativno značajnoj udaljenosti“.
„Kina i Rusija uvode u vojsku konvencionalno hipersonično oružje velikog dometa koje može predstavljati pretnju našim saveznicima i partnerima, kao i američkim snagama na rastojanju većem od dometa postojećih sistema PVO“, podsetio je on.
Viceadmiral je objasnio da američki budžet za odbranu za 2022. godinu predviđa uvođenje hipersoničnog oružja vazdušnog, kopnenog i morskog baziranja.
​„Započinjemo proizvodnju oružja za brzo reagovanje vazdušnog baziranja. Ova hipersonična raketa na vazdušnoj platformi biće spremna 2022. godine“, istakao je Boksol.
Oficir je takođe najavio da će 2023. godine kopnene snage dobiti hipersonično oružje velikog dometa koje se lansira sa kopnenih položaja. A 2025. godine mornarica će početi da koristi hipersonično oružje za brze napade konvencionalnim oružjem, kojim će biti opremljeni ratni brodovi DDG-1000.
Kako je u razgovoru za RT objasnio Jurij Roguljov, direktor Fonda „Frenklin Ruzvelt“ na Moskovskom državnom univerzitetu, struktura američkih vojnih rashoda značajno se razlikuje od ruskog ili kineskog modela.
„Ruske i kineske oružane snage predviđene su za odbranu svojih granica, dok je američka vojska rasuta širom sveta. S tim je i povezana specifičnost državnog budžeta za odbranu. Na primer, posebnu ulogu igra sajber sfera, gde Sjedinjene Američke Države pokušavaju da povećaju svoj potencijal“, objasnio je stručnjak.
Roguljov je primetio da, što se tiče planova Pentagona u oblasti hiperzvuka, Sjedinjene Američke Države aktivno razvijaju svoje naučne i proizvodne mogućnosti u ovoj oblasti.
„Prema tome, Pentagon bi mogao u potpunosti da sprovede predviđene planove. Ranije su Sjedinjene Američke Države zaostajale za Rusijom u ovoj oblasti, jer su potcenjivale njene tehnološke mogućnosti“, istakao je analitičar.
Slično gledište ima i Vladimir Vasiljev.
„Za Pentagon je sada izuzetno važno da dobije hipersonično oružje koje može da ima ulogu sredstva za brzo reagovanje. Zahvaljujući ovim sistemima, Sjedinjene Američke Države mogle bi da obezbede globalnu dominaciju ili da dobiju mogućnost da deluju na drugim kontinentima bez osnovnog prisustva“, objasnio je ekspert.

Nastaviti politiku prethodnika  

Podsetimo, planovi administracije Džoa Bajdena da traži više od 750 milijardi dolara za potrebe odbrane u sledećoj fiskalnoj objavljeni su još u aprilu. Istovremeno, ukupan obim američkog državnog budžeta za ovaj period mogao bi dostići rekordnih šest biliona dolara. Ove godine rashodi federalnog budžeta SAD iznosiće 2,3 biliona dolara.
Vojna parada u Moskvi - Sputnik Srbija, 1920, 24.02.2021
Svet
Američki general: Poslednje što želimo je rat sa Rusijom i Kinom
U 2021. fiskalnoj godini za odbranu je izdvojeno 740 milijardi dolara, od čega je Pentagonu otišlo 704 milijarde dolara. Ranije je američko Ministarstvo odbrane više puta naglašavalo da računa na godišnji porast rashoda za odbranu za 3-5 odsto do 2023. godine.
Treba reći i da se prethodni demokratski predsednik Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama zalagao za dosledno smanjivanje vojnih rashoda. Početkom 2012. Obama je predstavio strategiju za smanjenje ove stavke za skoro 500 milijardi dolara u narednih deset godina.  
Međutim, republikanac Donald Tramp, koji ga je zamenio 2017. godine, pridržavao se dijametralno suprotnog gledišta. U avgustu 2018. godine Tramp je potpisao rekordni budžet za odbranu za fiskalnu 2019. godinu – tada su rashodi u ovoj oblasti iznosili 716 milijardi dolara.
CC BY 2.0 / Flickr / Paulo O / Pogled na Pentagon
Pogled na Pentagon - Sputnik Srbija, 1920, 13.07.2021
Pogled na Pentagon
Nakon toga troškovi su se samo povećavali. Tako je 2020. godine na potrebe odbrane potrošeno 738 milijardi dolara – ovaj iznos Tramp je nazvao „apsolutnim rekordom“. Pri tome je kritikovao politiku svog prethodnika, rekavši da je pre njegovog dolaska u Belu kuću vojska morala da se suoči sa „drastičnim i katastrofalnim rezanjem budžeta“.
Međutim, kako je naglasio Roguljov, nivo rashoda za američku odbranu ne treba povezivati sa partijskom pripadnošću određenog predsednika.
„I republikanci i demokrate bavili su se povećavanjem budžeta za odbranu. U američkoj istoriji nije bilo mnogo perioda kada su ovi troškovi opadali. Istovremeno su upravo demokrate te koji su stalno kritikovane zbog nedovoljno čvrste spoljne politike. Zbog toga Bajden i nije išao na smanjenje ove budžetske stavke“, precizirao je Roguljov.
Sa svoje strane, Vasiljev je skrenuo pažnju na činjenicu da Bajdenova administracija troškove argumentuje na već tradicionalni način – kao potrebu da se odupre „spoljnom neprijatelju“ u vidu Kine, Rusije i drugih zemalja.
„Zapravo, republikanci i demokrate su jedinstveni u podstrekivanju vojne histerije. Očigledno je Bajden odlučio da nastavi politiku svog prethodnika, proglašavajući Kinu glavnom pretnjom“, zaključio je ekspert.
Pročitajte još:
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala