Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Kralj Milutin je podigao 40 zadužbina, a jedna je u srcu Jerusalima

CC BY-SA 4.0 / Picasa Foto - Sopstveno delo / Manastir Svetih Arhangela u Jerusalimu
Manastir Svetih Arhangela u Jerusalimu - Sputnik Srbija, 1920, 01.06.2021
Pratite nas
U čast blistave pobede nad Turcima, kralj Milutin podigao je manastir Svetih Arhangela u Jerusalimu u blizini Crkve Svetog Groba - i to na mestu na kome je Sveti Arhangel Mihailo spustio mač posle stradanja stanovnika u vreme cara Davida.
Mnoge crkve i manastiri posvećene su Svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu, od Jerusalima, u kome je kralj Milutin podigao svoju zadužbinu, do Kosova i Metohije i grčkih ostrva, do oblasti prekrivenih snegom i ledom i dalekih kontinenata.
Jedna od četrdeset zadužbina Svetog srpskog kralja Uroša Milutina podignuta je u blizini Crkve Svetog Groba u Jerusalimu, 1315. godine i posvećena Svetim Arhangelima, prenosi Magazin Novosti.
Istorija o nastanku ovog svetog mesta u Svetoj Zemlji počinje u Maloj Aziji, prvom bitkom srpske vojske sa turskim hordama koje su ugrožavale Istočno rimsko carstvo, u kojoj je učestvovao najbolji sastav srpske vojske tog vremena, sa oko hiljadu boraca. Stigli su kao pomoć Milutinovom tastu, ocu kraljice Simonide, vizantijskom caru Andriniku.
O izuzetnoj pobedi pod vođstvom vojvode Novaka Grebosteka posebna svedočanstva u svom letopisu ostavio je arhiepiskop Danilo, a u drugim dokumentima pominje se da su "bitke vođene mnogo puta u samoj Anatoliji protiv bezbožnih Persijanaca", uz napomenu da se moralo preći "i samo Crno more".
Da bi na dostojan način obeležio ovu prvu pobedu nad Turcima, kralj Milutin je na temeljima razrušene crkve carice Jelene iz četvrtog veka podigao Manastir Svetih Arhangela, na mestu izuzetnog biblijskog značaja. Povezano je sa 997. godinom pre Hristovog rođenja i popisom stanovništva koje je naredio car David, da bi video koliko ima podanika.
Milutin je u Jerusalimu izgradio i konake, bolnicu, gostionicu za poklonike iz Srbije.
Na tom mestu je Anđeo Gospodnji pružio ruku na Jerusalim, sa mačem koji se zabode u kamen ispred njega. To mesto i taj kamen obeleženi su i danas ispred oltara Milutinove zadužbine, Svetoarhangelske manastirske crkve. Pored hrama sagrađeni su i veliki konaci, bolnica i posebna gostionica za poklonike koji su dolazili u Svetu Zemlju iz Srbije.

Duhovni centar Srba u Jerusalimu

Postoji mnogo dokumenata, zapisa i svedočenja o životu i značaju ovog manastira, kome je i car Dušan obezbedio velike prihode, počev od manastira Svetog Spasa na Bojani, Svetog Nikole na ostrvu Vranjina i njegovih metoha, do taksi koje su plaćali Dubrovnik, Ston i Pelješac. Ovi prihodi isplaćivani su sve do 1501. godine. O velikom uticaju i obitavanju Srba u Svetoj Zemlji govori i podatak da je početkom šesnaestog veka ovaj manastir znatno obnovljen i da su tih godina Srbi preuzeli upravu nad Manastirom Svetog Save Osvećenog.
Car Dušan je prihodima od Dubrovnika izdržavao srpski manastir u Jerusalimu.
Nedavno, u ovom veku, na Sinaju je, u arhivama Manastira Svete Katarine pronađen rukopis grčkog monaha Atanasiosa Ipsilandisa od 1533. godine u kome stoji zapisano da: "Srpski monasi, pod upravom pećkog arhiepiskopa odavno upravljaju i borave u Manastiru Svetih Arhistratiga u Jerusalimu."
CC0 / Vikipedija / Manastir Svetih Arhanđela
Manastir Svetih Arhanđela - Sputnik Srbija, 1920, 13.07.2021
Manastir Svetih Arhanđela
Manastir je pretrpeo mnoga stradanja u toku vekova, od napada beduina i drugih pljačkaša, kuge i drugih bolesti, do skoro potpunog urušavanja. Grčka Jerusalimska patrijaršija otkupila ga je pred kraj sedamnaestog veka i do danas je u njenoj nadležnosti, ali se kod poznavaoca i hodočasnika uvek pominje kao srpski manastir.

Blizu je crkve Svetog Groba

Grčka crkva ga je otkupila krajem 17. veka, ali ga i danas svi zovu - "srpski".
Srpskim ga je zvao i vođa ruske misije u Jerusalimu Porfirije Uspenski, koji je kao i mnogi drugi ruski crkveni verodostojnici i poklonici boravio u njemu.  On je naveo da je"Manastir Svetih Arhangela najlepši posed u Svetom Gradu, sa mnogo ikona, od koji ima mnogo srpskih, sa četrdeset kelija u koje se može smestiti i do dve stotine hodočasnik".
Takođe pohvalno je govorio i opisao riznicu, bolnicu, trpezariju i "divnu biblioteku sa grčkim, latinskim, srpskim i slovenskim rukopisnim i štampanim knjigama".
Ovaj manastir pohodilo je hiljade srpskih hodočasnika i mnogi crkveni velikodostojnici, od Arsenija Trećeg Čarnojevića, mitropolita srpskog Mihaila, do patrijarha Germana i patrijarha Pavla. 
Pročitajte još:
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala