Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Zdravo srce i mlad mozak: Zašto je jedno izolovano pleme izdržljivije od ostatka sveta /video/

Mozak - Sputnik Srbija, 1920, 04.06.2021
Pratite nas
Ranija istraživanja su pokazala da pripadnici plemena Čimane iz bolivijskog dela Amazonije imaju najzdravije srce na svetu. Nove studije kažu i da njihov mozak drugačije stari. O čemu se radi?
Pleme Čimane, iako naravno dolazi u kontakt sa ljudima izvan njihove zajednice, mahom živi izolovano. Obrađuju zemlju, love, pecaju i prikupljaju plodove onako kako su to decenijama unazad radili njihovi preci – pre industrijalizacije. Kao takvi, „netaknuti“ modernim tehnologijama, izuzetno su interesantni naučnicima iz svih oblasti.
„Čimane su eksperiment prirode kada je reč o potencijalno pogubnim posledicama modernog života na naše zdravlje“, rekao je neuronaučnik Andrej Irimia sa Univerziteta Južne Kalifornije o plemenu koje živi u bolivijskom delu Amazonije.
Studija objavljena 2017. godine pokazala je da pripadnici plemena Čimane imaju najzdravije srce na svetu i da su narod sa najnižom stopom srčanih bolesti. Naučnici su tada zaključili da skoro dve trećine ljudi naroda Čimane starosti preko 75 godina uopšte nema rizik, a samo osam procenta ima umereni rizik od srčanih oboljenja.

Nova studija o plemenu Čimane

Nedavno objavljena, nova studija o zdravlju plemena Čimane, pokazala je da kako stare, imaju i značajnije manju moždanu atrofiju, odnosno da im mozak sporije „propada“ u poređenju sa stanovnicima Sjedinjenih Država i Evrope. Samim tim imaju i manji rizik od kognitivnih problema, funkcionalnog propadanja i demencije.
„Ova otkrića o mozgu vrlo verovatno su posledica istih životnih faktora koji su povezani sa niskim rizikom od srčanih oboljenja“, dodao je Irimia, prenosi „Nacionalna geografija“.
Iako se moglo očekivati da snažan kardiovaskularni sistem može da rezultira i drugim „poboljšanjima“ kada je reč o zdravlju, otkriće je ipak iznenadilo naučnike.
Članovi plemena Čimane dnevno u proseku naprave od 15.000 do 17.000 koraka (muškarci 17.000, žene 16.000, a stariji od 60 godina više od 15.000).
Iako je dobro poznata činjenica da gojaznost, uobičajena u modernim, industrijskim društvima dovodi do smanjenja obima mozga, takozvanog „skupljanja mozga“, postoje i drugi faktori koji utiču na cerebralnu atrofiju. Na primer, tradicionalni životni stil naroda Čimane, odnosno nedostatak modernog zdravstva i nege, čini ih izloženijim infektivnim bolestima i upalnim procesima.
Kardiovaskularna spremnost važnija je za zdravlje mozga od upala povezanih sa infektivnim bolestima

Kardiovaskularna spremnost – važna za mozak

S obzirom na to da sistematske upale dovode do atrofije mozga, postavlja se pitanje da li Čimane beleže veči nivo atrofije mozga ili su u manjem riziku zbog robustnog kardiovaskularnog zdravlja koje je posledica dijete i fizički aktivnog načina života.
Nova studija odgovorila je na to pitanje. Kardiovaskularna spremnost važnija je za zdravlje mozga od upala povezanih sa infektivnim bolestima.
U studiji je učestvovalo 746 odraslih pripadnika plemena Čimane, starosti između 40 i 94 godine, kojima je skeniran mozak kako bi bila izračunata njegova zapremina. Skenovi, zbog kojih su učesnici studije morali da odu u najbliži grad udaljen dva dana vožnje, pokazali su da se u proseku pripadnicima plemena Čimane s godinama sporije smanjuje mozak – u poređenju sa učesnicima drugih studija u Nemačkoj, Sjedinjenim Državama ili Holandiji.
„Naš način života koji podrazumeva mnogo sedenja i ishranu bogatu šećerima i mastima koja izgleda doprinosi ubrzanom gubitku moždanog tkiva i čini nas podložnijim bolestima poput Alchajmera“, rekao je autor studije, antropolog Hilard Kaplan sa Čepman univerziteta koji 20 godina proučava pleme Čimane.
Pročitajte još:
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala