Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

„Noćni vukovi“ donose ikonu poginulog ruskog vojnika u crkvu u Kosovskoj Mitrovici /foto/

© FotoSlobodan Bašić, pripadnik „Noćnih vukova“ i veteran 63. Padobranske brigade, sa ikonom ubijenog ruskog vojnika Evgenija Rodionova
Slobodan Bašić, pripadnik „Noćnih vukova“ i veteran 63. Padobranske brigade, sa ikonom ubijenog ruskog vojnika Evgenija Rodionova - Sputnik Srbija, 1920, 05.06.2021
Pratite nas
Ikona Evgenija Rodionova, ruskog vojnika koga su teroristi svirepo ubili tokom Prvog čečenskog rata jer nije hteo da se odrekne krsta i pravoslavne vere, uskoro iz Rusije - po želji njegove majke - stiže u Kosovsku Mitrovicu, u Crkvu Svetog Dimitrija, gde se već nalazi freska sa njegovim likom.
Ikonu koju njegova majka Ljubov Rodionova šalje srpskoj crkvi na Kosmetu, u Srbiju će doneti Slobodan Bašić, pripadnik „Noćnih vukova“ i veteran 63. Padobranske brigade, koji boravi u Rusiji, gde je vozio desetodnevni moto-marš „Srpski ratnik“ posvećen srpskom monahu Haritonu, koji je zverski ubijen na Kosovu i Metohiji 1999. godine. 
Sa ruskim Noćnim vukovima motociklista Slobodan Bašić obišao je mnoge ruske svetinje - Sputnik Srbija, 1920, 02.06.2021
Misija ispunjena: Čudesna priča o kosovskom novomučeniku proneta do severa Rusije
I Radionov i monah Hariton ubijeni su iz istog razloga i gotovo na isti način – prvo su brutalno mučeni, a onda im je odsečena glava, pošto nisu hteli da se odreknu krsta i pravoslavlja.
Evgenije ili Ženja, kako ga odmila zovu, sa još trojicom svojih saboraca zarobljen je februara 1996. godine, kada su tokom straže zaustavili vozilo hitne pomoći kojim je švercovano oružje. Sto dana su proveli u zarobljeništvu, u terorističkom kampu, gde su okrutno mučeni. Pred Evgenija je stavljen izbor – ili će da živi i pređe u islam, ili ga čeka najstrašnija smrt. Odbio je da se odrekne pravoslavne vere i svog krsta koji je nosio oko vrata i po kome će ga majka kasnije identifikovati. Zbog toga je kažnjen na zverski način - odsecanjem glave. Ubijen je na svoj rođendan, 19. maja 1996. godine. Bilo mu je svega 19 godina.
Postao je simbol hrabrosti, časti, odanosti i vere. Posthumno je odlikovan Ordenom za hrabrost, a 2003. godine pojavila se inicijativa da bude kanonizovan.
Bio je sin jedinac Ljubove Rodionove i njenog supruga Aleksandra, koji je umro na grobu svog sina, samo četiri dana nakon što ga je sahranio – spustio je na grob nekoliko bombona, prigrlio je zemlju i više nikada nije ustao. 
U trenutku kad je Ženja zarobljen, majci je javljeno da je dezertirao. Činjenica da su ruski vojnici, ipak, zarobljeni postala je očigledna tek nakon detaljne istrage i otkrivanja tragova krvi i borbe na mestu događaja. Tragovi neravnopravne borbe – između ruskih vojnika i brojnijih militanata - ostaće vidljivi i sedam dana kasnije kada je u ratnu Čečeniju stigla Ljubov Rodinova u potrazi za svojim sinom, kako se tada još verovalo, dezerterom.
Sedam meseci je tragala za svojim jedincem - meci su joj leteli oko glave, prolazila je kroz najopasnije ratne zone, sastajala se i pregovarala sa teroristima i separatistima, ali nije odustajala.
© FotoIkona ubijenog ruskog vojnika Evgenija Rodionova
Ikona ubijenog ruskog vojnika Evgenija Rodionova - Sputnik Srbija, 1920, 13.07.2021
Ikona ubijenog ruskog vojnika Evgenija Rodionova
Majka-hrabrost nije odustala ni nakon što su je teroristi brutalno pretukli, slomivši joj kičmu. Obišla je više od 70 sela i planinskih aula (utvrđenih sela na Kavkazu) dok nije pronašla svog Ženju. Mrtvog. Obezglavljenog. Ali, sa krstom oko vrata.

Svojim rukama kopala raku

Sopstvenim rukama je kopala zemlju na mestu gde su pokopani ostaci njenog sina i njegovih drugova. Prepoznala ga je po krstiću kog ni po cenu života nije hteo da skine, a kasnije je i ekspertizom potvrđen njegov identitet. Pre toga je 17 puta išla na pregovore sa Ruslanom Hajhorojevim - ubicom svoga sina, komandirom i brigadnim generalom terorističkih formacija, koji joj je i otkrio mesto na kome je njen sin pokopan, nakon što je za to zatražio novac.
„Živa glava je tamo imala svoju cenu, i mrtva takođe“, rekla je jednom prilikom.
Dala je stan pod hipoteku i odnela novac. Ženjin krstić je kasnije predala Hramu Svetog Nikole u Pižiju, gde je nekoliko godina čuvan u oltaru.
Na dan sahrane lično je prebacila telo svog sina iz metalnog u drveni kovčeg.
© FotoGrob ubijenog ruskog vojnika Evgenija Rodionova
Grob ubijenog ruskog vojnika Evgenija Rodionova - Sputnik Srbija, 1920, 13.07.2021
Grob ubijenog ruskog vojnika Evgenija Rodionova
Kraj Bamuta, mesta gde su pronađena tela mladih vojnika, lokalno muslimansko stanovništvo je pomoglo da se postavi pravoslavni krst, u nadi da će im „Bog oprostiti nevino prolivenu krv“.
Posle smrti sina, Ljubov je posetila Čečeniju više od 60 puta – nosila je hranu i odeću za vojnike. Prvu pomoć je odnela novembra 1999, na Majčin dan. Od tada do danas neprestano pomaže vojnicima i svima kojima je pomoć potrebna.

Srpsko i rusko vojničko znamenje na Ženjinom grobu

Upravo zbog humanitarnog rada i nije mogla Bašiću lično da preda ikonu svoga sina, koju šalje na Kosmet. Ikonu mučenika Evgenija dala je članovima ruskog moto-kluba „Noćni vukovi“ da je predaju srpskom „vuku“.
© FotoMajka ubijenog ruskog vojnika je ikonu mučenika Evgenija dala članovima ruskog moto-kluba „Noćni vukovi“ da je predaju srpskom „vuku“
Majka ubijenog ruskog vojnika je ikonu mučenika Evgenija dala članovima ruskog moto-kluba „Noćni vukovi“ da je predaju srpskom „vuku“ - Sputnik Srbija, 1920, 13.07.2021
Majka ubijenog ruskog vojnika je ikonu mučenika Evgenija dala članovima ruskog moto-kluba „Noćni vukovi“ da je predaju srpskom „vuku“
„Otišli smo u Podoljsk na poziv njegove majke, koja je igrom slučaja nosila neku pomoć vojnicima, pa nije mogla da se vidi sa nama. Ostavio sam za nju poklon – ikonu oca Haritona, a preuzeo sam ikonu mučenika Evgenija koju ću odneti na Kosmet, u Crkvu Svetog Dimitrija, gde se nalazi i njegova freska, a koja se tu pojavila na inicijativu ljudi iz Kosovske Mitrovice. To se desilo u vreme kad se i u Rusiji jako malo znalo o Evgeniju. Međutim, naši ljudi sa Kosmeta su mi ispričali da su Ženjinu sliku dobili od naših monaha sa Svete Gore i da je freska napravljena upravo po toj slici. Interesantno je da se pojavila baš na Kosovu“, kaže Bašić.
On je sa ruskim „Noćnim vukovima“ posetio i Ženjin grob, koji svakodnevno posećuje veliki broj ljudi. Na krstu iznad groba stoji natpis: „Ovde počiva ruski vojnik Evgenij Rodionov, koji je braneći otadžbinu i neodričući se Hrista, pogubljen kod Bamuta 23. maja 1996. godine“.
„Posetili smo i grob koji je prepun cveća, a ispričali su mi da ga ljudi bukvalno svakodnevno donose. Pored krsta postoji jedna mala niša, gde vojnici ostavljaju svoje ordenje i oznake. I ja sam sa beretke skinuo svoju oznaku 63. Padobranske brigade. To se, inače, nikad ne radi, ali bilo je toliko emotivno da nisam mogao a da to ne učinim. Moj prijatelj Ženja je takođe skinuo svoj veliki krst - orden koji se daje veteranima koji su učestvovali u ratnim dejstvima, tako da smo faktički ostavili oznake ruske i srpske jedinice“, priča Bašić.
© Foto„Na grobu pored krsta postoji jedna mala niša, gde vojnici ostavljaju svoje ordenje i oznake. I ja sam sa beretke skinuo svoju oznaku 63. Padobranske brigade. To se, inače, nikad ne radi, ali bilo je toliko emotivno da nisam mogao a da to ne učinim“, priča Bašić.
„Na grobu pored krsta postoji jedna mala niša, gde vojnici ostavljaju svoje ordenje i oznake. I ja sam sa beretke skinuo svoju oznaku 63. Padobranske brigade. To se, inače, nikad ne radi, ali bilo je toliko emotivno da nisam mogao a da to ne učinim“, priča Bašić. - Sputnik Srbija, 1920, 13.07.2021
„Na grobu pored krsta postoji jedna mala niša, gde vojnici ostavljaju svoje ordenje i oznake. I ja sam sa beretke skinuo svoju oznaku 63. Padobranske brigade. To se, inače, nikad ne radi, ali bilo je toliko emotivno da nisam mogao a da to ne učinim“, priča Bašić.
Imao je i telefonski razgovor sa Ženjinom majkom. Plakala je. Dirnuta je činjenicom da se o njenom sinu zna i u Srbiji. A, i u mnogim drugim zemljama ga slave. Nazivaju ga „Evgenije ruski“.
„Nismo dugo pričali, pošto se rasplakala. Vrlo je teško, potresno i sad dok pričam o tome stoji mi knedla u grlu. Ona je već u godinama, dosta radi i pomaže vojnicima. Teško je i zamisliti kako je majci kad izgubi dete. Mesecima ga je tražila kako bi ga dostojno sahranila. Nakon toga, da bi nastavila sa životom, nije imala drugog izbora nego da se posveti nekom višem cilju, pa se posvetila  humanitarnom radu… Pozvao sam je da poseti Kosovo i Metohiju i vrlo je moguće da će se odazvati pozivu. Ona zna i za oca Haritona, a dirnulo je to što ću u povratku odneti ikonu njenog sina na Kosmet. Za mene će to biti velika čast…“, priča Bašić, ratni veteran, dodajući da ruski „Noćni vukovi“ Ljubovu Radionovu redovno posećuju u Podoljsku, obilaze je i brinu o njoj.
Ruslan Hajhorojev, koji je preuzeo odgovornost za ubistvo Evgenija Rodionova i još trojice njegovih saboraca, ubijen je tokom Drugog Čečenskog rata, u leto 1999. godine. Po jednoj verziji, umro je u bolnici od zadobijenih rana, a po drugoj ubijen je zajedno sa bratom zbog krvne osvete.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala