Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Nije "ruski faktor" nego ekonomija: Zašto je gradnja aerodroma u Trebinju trn u oku Hrvatskoj

© Sputnik / Vitaliй Anьkov / Uđi u foto-galerijuAvion
Avion  - Sputnik Srbija, 1920, 06.06.2021
Pratite nas
Hrvatski mediji proglasili su najavu gradnje aerodroma u Trebinju, u koji ulaže Srbija, za buduću „rusku vazdušnu bazu“ što je matrica koju koriste i neki drugi upirući prst u Srbiju da raspoređuje rusku tehniku i predstavlja ruskog igrača na Balkanu, kaže analitičar Vlade Radulovića, koji ističe da zapravo iza svega stoji ekonomija.
Hrvatski „Poslovni dnevnik“ samo je jedan od medija koji su izneli stav da Trebinju ne treba aerodrom, posebno jer se u krugu od šezdesetak kilometara nalaze čak četiri međunarodna aerodroma s uhodanim poslovanjem – Dubrovnik, Tivat, Mostar i Podgorica, od kojih samo Dubrovnik tokom letnih meseci ima promet koji je na granici njegovih gornjih mogućnosti.

Iza svega ekonomija, a ne "ruski faktor"

Izgradnja aerodroma u Trebinju trebalo bi da košta Srbiju između 200 i 250 miliona evra, a ova vazdušna luka je zamišljena da po opremljenosti bude nalik na one kakvu imaju Beograd, Zagreb, Ljubljana i Dubrovnik, pa čak i sa boljom i jačom infrastrukturom sposobnom da se, kako napominju hrvatski mediji, iz civilne začas pretvori u vojnu luku.
Radulović objašnjava da Hrvatskoj ne bi bio toliki problem čak i da je u pitanju takozvana ruska baza u šta, kako kaže, duboko sumnja, već joj smeta ekonomski upliv Srbije u dubinu teritorije RS.
„Zagrebu u stvari smeta činjenica da je Beograd došao u situaciju, figurativno rečeno, da se nalazi i u Trebinju, i u Banjaluci, i u Bijeljini, odnosno da ima dobru ekonomsku saradnju kroz projekte sa RS. Taj aspekt mnogo više brine Hrvatsku iz samo njoj znanih razloga i zato sada traži moguće mehanizme na osnovu kojih mogu da nešto predstave kao pretnju, pokušavajući da ospore pre svega ono što Srbija radi u RS u proteklom periodu kroz različite oblike pomoći i ugovore koji se odnose na razne kompanije,“ napominje Radulović.

Ulaganja Srbije u Srpsku - trn u oku

Za Radulovića su spekulacije hrvatskih medija samo potvrda da je Srbija sa svojim ulaganjima u Srpsku nekima trn u oku.
„Srbija se i te kako interesuje za Srbe u RS i prisutna je mnogo više sada, nego što je to bilo pre što je više bilo na simbolički. Sada imamo činjenice jer, znate, kad blizu svoje granice ili turističkih centara kao što je Dubrovnik imate i nešto drugo, onda naravno da se to nikome neće svideti,“ mišljenja je naš sagovornik.      
Da su u pitanju pre ekonomske a ne „vojne“ pretnje posredno se priznaje i u hrvatskim medijima, pa tako "Poslovni dnevnik" ukazuje da je u proteklih godinu dana vazdušni saobraćaj zabeležio najveći pad u svojoj celokupnoj istoriji. Takođe se napominje da je u međuvremenu Zagreb dobio savremenu vazdušnu luku, kao i da su obnovljeni i prošireni kapaciteti vazdušnih luka u Dubrovniku i Splitu, a da se isto najavljuje i za Zadar. Poseban akcenat stavlja se na činjenicu da je ove godine niskobudžetni „Rajan er“, odlučio da otvori bazu u Zagrebu i najavljuje oko 60 linija iz Hrvatske prema prema evropskim destinacijama.
Kako navodi portal, sve zemlje bivše Jugoslavije imaju relativno brojnu vazduhoplovnu infrastrukturu  uglavnom baziroj na kapacitetima iz vremena JNA, koja je raspolagala sa 15 operativnih vazdušnih baza isključivo vojne ili mešovite vojno-civilne namene.
„Nakon raspada zemlje i ratova došlo je i do transformacije celog sistema ratnih vazduhoplovstava i vazdušne infrastrukture te danas gotovo više i nema vojnih aerodroma – izuzetak su Batajnica u Srbiji, te Cerklje u Sloveniji,“ podseća hrvatski portal.
Zagrebački Pleso je, nastavlja autor teksta, vazdušna luka dvojne namene, ali je očigledno da će s rastom broja putnika, te planiranom nabavkom novih borbenih aviona vojska ipak morati da potraži neku drugu specijalizovanu vazdušnu luku, a svojevremeno se govorilo o području Požeške kotline.

Aerodrom Trebinje i Dubrovnik

S druge strane, kad je reč o Bosni i Hercegovini, osim glavne vazdušne luke u Sarajevu, ta zemlja ima još međunarodne vazdušne luke u Tuzli, Banjaluci, te u Mostaru, koje su uglavnom orijentisane na niskobudžetne operatere ili, u slučaju Mostara, na verski turizam.
„Ono što je zagolicalo stručnu javnost u regionu je najava da će se u vrlo bliskoj budućnosti izgraditi još dve potpuno nove vazdušne luke, i to u Bihaću i Trebinju. Bihać trenutno ima manju sportsko-poslovnu vazdušnu luku, no planira se izgraditi veliki međunarodni aerodrom. Trebinje je gradić od 30 hiljada stanovnika u istočnoj Hercegovini, u neposrednoj blizini Dubrovnika, i regija s vrlo skromnim privrednim, i nešto većim turističkim kapacitetima. Trebinje se nalazi na prostoru entiteta Republika Srpska, a u složenim odnosima u BiH entiteti su zapravo države u državi. Kada bi se takav aerodrom, i u opsegu kako se planira, izgradio, vrlo je izvesno da on ne bi imao civilnu nego pre svega vojnu namenu", ocenjuje se u tekstu pomenutog hrvatskog medija.
Vrlo je zamislivo, dodaje se, da bi u nekom trenutku aerodrom, naime, mogao biti prenamenjen, ili barem dopunjen, vojnom komponentom.
"BiH je upitno funkcionalna zemlja po svim kriterijumima te nije nezamislivo da Republika Srpska u Trebinju bazira svoju eskadrilu lovaca i jurišnika koje će im možda donirati Srbija ili čak Rusija. Naravno, ni Republika Srpska ni Srbija nemaju velike transportne vojne, a uglavnom ni civilne vazduhoplove te strateške bombardere, ali ih zato ima Rusija. Već postoji presedan da je Srbija na svom primarno vojnom aerodromu u Nišu otvorila Srpsko-ruski humanitarni centar koji ima dosta osobina strane vojne baze te nije nezamislivo da je to ili nešto slično plan i s Trebinjem", piše portal i dodaje da „ne treba ni pominjati koliko bi takva baza, uz hrvatsku granicu i 20-ak kilometara od mora, imala stratešku važnost u NATO okruženju“.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala