Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Slepom čoveku vraćen vid: Kako se genetskom manipulacijom utiče na mozak /video/

CC0 / Pexels/Zichuan Han / Devojka i svetlost
Devojka i svetlost - Sputnik Srbija, 1920, 07.06.2021
Pratite nas
Slepom čoveku iz Francuske delimično je vraćen vid zahvaljujući visokotehnološkom tretmanu koji koristi optogenetiku, biološku tehniku koja uključuje genetsko menjanje nervnih ćelija kako bi mogle da reaguju na svetlost.
Francuska firma „Gensajt bajolodžiks“ objavila je u naučnom časopisu „Nejčr medisin“ rezultate koji pokazuju da čovek, koji je potpuno bio bez vida, posle tog tretmana može da prepozna različite objekte tokom laboratorijskih testova.
Istraživanja DNK omogućila istraživačima da mapiraju genom antraksa otkriven u Nemačkom Špijunu. - Sputnik Srbija, 1920, 12.02.2018
Kineski naučnici prepravljaju ljudske gene i leče rak
To je prva objavljena studija primeni optogenetike na ljudima, kaže Ed Bojden sa Masačusetskog instituta za tehnologiju, jedan od ko-izumitelja te naučne tehnike, prenosi „Nju sajantist“.
Optogenetika se široko primenjuje u laboratorijskim uslovima, jer omogućava preciznu kontrolu nad ćelijama mozga tako što ih modifikuje da reaguju na svetlosni nadražaj. To je dovelo do brojnih otkrića o mozgu kod životinja, ali je vladalo uverenje da je optogenetika teško primenljiva na ljudima u lečenju pojedinih moždanih poremećaja, jer bi dovođenje svetlosti do mozga zahtevalo imlantaciju optičkog kabla.
Više grupa naučnika pokušava da razvije tretman za slepilo preko optogenetike, pošto su nervne ćelije preko oka izložene spoljašnjem izvoru svetlosti.
Jedno od oboljenja za koje se pokušava ovakav tretman je pigmentni retinitis, nasledno oboljenje u kom se mrežnjača postepeno degeneriše, a fotoreceptorske ćelije odumiru, te dovodi do slepila.
Novom terapijom, u nervne ćelije je ubrizgan gen iz algi, koji ih podstiče da reaguju na žuti spektar svetlosti. Kako bi potom mogao da vidi, pacijent mora da nosi specijalne naočare sa kamerama i procesorima koji standardno svetlo pretvaraju u talasne dužine žutog svetlosnog spektra i pojačavaju signal, kako bi izmenjene ćelije reagovale.
Embrion - Sputnik Srbija, 1920, 29.07.2017
Da li je nauka konačno prešla crvenu liniju?!
Prva osoba koja je prošla ovaj tretman, muškarac star 58 godina iz Bretanje u Francuskoj, posle godinu dana mogao je da vidi pruge pešačkog prelaza, a potom mu se stanje još popravilo, pa je mogao da prepozna objekte kao što su telefon, nameštaj ili vrata u hodniku. Tokom laboratorijskih testova, mogao je da prebroji i odredi poziciju objekata, ali nije mogao da prepozna lica.
Naučnici veruju da bi njegov vid još mogao da napreduje, jer je mozgu potrebno vremena da se privikne na neuobičajene signale iz očiju, kaže Žoze Alen Sahel sa Instituta za vid u Parizu, koji je radio sa timom „Gensajta“.
„Događa se remodeliranje veze retine i mozga“ kaže on i dodaje da je pacijentima potrebno prilagođavanje naočara i poseban trening kako bi im se vid popravio.
Dvoje ljudi u Velikoj Britaniji takođe su podvrgnuti ovom tretmanu, ali zbog pandemije kovida-19 nisu imali neophodan trening, pa im se vid još nije popravio.
Sahel kaže da je još četvoro ljudi dobilo veće doze genske terapije, pa se nadaju i da će stepen poboljšanja vida biti bolji.
Naučnici navode da trenutno nisu stigli do stepena u kom bi slepi pacijenti mogli da progledaju dovoljno dobro da čitaju ili prepoznaju lica, ali da mogu da prepoznaju svetlost, objekte i pokrete.
Inače, optogenetika je relativno nova metoda uticaja na nervne ćelije, kojom naučnici u milisekundi mogu da „uključe“ ili „isključe“ ćeliju uz pomoć pulseva laserskog svetla.
Optigenetika nije jedina nova metoda kojom se genetskim manipulacijama utiče na nervne ćelije i mozak. Pored optogenetike, naučnici su razvili i hemogenetiku, u kojoj se koristi genetski modifikovani protein, aktiviran posebnim lekovima, i cilj mu mogu biti specifične ćelije.
Takođe, među novijim sličnim metodama je i ona u kojoj se koristi namagnetisani protein koji aktivira moždane ćelije brzo, neinvazivno i sa mogućnošću ponavljanja tog procesa. Tako se preko genetski modifikovanog namagnetisanog proteina daljinskim putem mogu aktivirati određene grupe nervnih ćelija u mozgu.
Ova tehnika nadmoćnija je od optogenetike i hemogenetike, jer su one invazivne. Kod optogenetike potrebno je uvođenje svetlosti u mozak kako bi nervne ćelije mogle da reaguju, dok je kod hemogenetike potrebno i vreme da ćelija reaguje na lek, objasnili su naučnici.
Međutim, kada je u pitanju namagnetisani protein, tehnologija koja je pre nekoliko godina razvijena na Univerzitetu u Virdžiniji, uticaj na nervne ćelije je mnogo brži.
Radi se o tehnici u kojoj se koristi protein, poznat kao TRPV4, osetljiv na temperaturu i rastezanje. Ta dva stimulansa otvaraju njegovu centralnu poru čime se omogućava protok električnih signala kroz ćelijsku membranu, a to izaziva nervne impulse koji putuju u kičmenu moždinu, a onda i u mozak. Na taj protein utiče i magnetna obrtna sila na isti način, pa se preko nje mogu aktivirati određene nervne ćelije ili grupe nervnih ćelija u mozgu.
Pročitajte još:
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala