Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Srpski rat protiv terorizma: Svi na spisak

© Foto : PixabaySilueta čoveka sa puškom
Silueta čoveka sa puškom - Sputnik Srbija, 1920, 07.06.2021
Pratite nas
Ako bude usvojen 9. juna, Zakon o formiranju nacionalne baze terorista omogućiće da se svi koji su povezani sa terorizmom, bili osuđeni ili ne, nađu na jedinstvenom spisku koji će moći da koriste sve srpske institucije. Ovim zakonom Srbija se približava evropskim zemljama koje imaju uspeha u borbi protiv terorizma.
Prema predlogu zakona, predviđena je posebna platforma u koju će razne institucije — MUP, Ministarstvo spoljnih poslova, BIA, VBA i VOA, Ministarstvo odbrane, Uprava za sprečavanje pranja novca, Republičko javno tužilaštvo i Tužilaštvo za organizovani kriminal unositi podatke iz svojih postojećih evidencija, razmenjivati ih i ukrštati.

Jedinstveni spisak omogućava Srbiji da bude uspešna u borbi protiv terorista

Upravo je umrežavanje jedna od važnih novina koja se ovim zakonom unosi u srpsku strategiju za borbu protiv terorizma, smatra profesor Fakulteta političkih nauka i stručnjak za terorizam Dragan Simeunović.
„Smatram da je mesto Srbije u međunarodnim vodama, kada je reč o borbi protiv terorizma, znatno unapređeno i da samim tim Srbija može da postane deo međunarodne mreže na kvalitetniji način, kada je reč o razmeni podataka i saradnji sa inostranim faktorima u borbi protiv terorizma“, ističe on.
Uz platformu koja omogućava pristup raznim institucijama, prema Simeunovićevim rečima, zakonom je onemogućena zloupotreba podataka. U platformu koja će biti smeštena u centrali BIA, unosiće se ime i prezime osumnjičenog, okrivljenog ili osuđenog, kako po rođenju, tako i novo, ako je menjao lične podatke, zatim nadimak i lažno ime ili pseudonim, imena roditelja, datum i mesto rođenja, JMBG, pol, državljanstvo, poslednje i prethodno prebivalište ili boravište, u koje je vrste terorističkih organizacija ili akcija uključen ili na koji drugi način podržava terorizam, podaci o organizaciji.
Ukoliko to zahtevaju posebni razlozi, zaštite tajnosti podataka ili lica unete informacije se tako skladište da korisnici Nacionalne baze ne mogu da prepoznaju o kome je reč. Oni mogu da pošalju upit organu koji je šifrovane podatke uneo, a koji, opet, može i ne mora da odgovori. On može da odgovori i negativno ako se traženi podaci odnose na posao koji je u toku ili zbog zaštite izvora.
BIA je obavezna da uspostavi odgovarajuću evidenciju o vremenu i predmetu pristupa, kao i ovlašćenom licu u organu koje je pristupilo bazi. Nadzor nad sprovođenjem zakona vrši Ministarstvo pravde, a nad obradom informacija poverenik za zaštitu podataka o ličnosti. Nacionalna baza biće uspostavljena do godinu dana od kada zakon stupi na snagu.

Spisak služi i prevenciji terorizma

Simeunović naglašava važnost činjenice da će se u evidenciji naći i svi za koje postoje operativni podaci da su povezani sa terorističkim organizacijama i aktivnostima, a ne samo osuđeni za terorizam. U interesu prevencije jako je važno da se na listi nađu svi pojedinci i organizacije koji su bili u dodiru sa bivšim ili sadašnjim ekstremistima i teroristima, kaže on.
„To pokazuje praksa zapadnoevropskih zemalja, gde u slučaju da se zanemari kontakt osobe koja je ekstremista ili terorista, to kasnije može da se plati jako skupom cenom. Jer se kasnije može ispostaviti da ta osoba može biti umešana u teroristički akt ili pomaganje terorizma finansiranjem ili na bilo koji drugi način, a da ne bude evidentirana. Ovako će se većim obuhvatom osoba koje su latentno ne samo teroristi, nego i ekstremisti (zbog svojih učestalih ili povremenih kontakata), omogućiti mnogo šira i bolja prevencija, čemu teži svako društvo“, smatra Simeunović.

Srpske službe uspešne u borbi protiv terorista

Srbija, je, dodaje Simeunović, kao i svaka druga zemlja na svetu, mogući cilj terorista. Naša zemlja je pre svega izložena opasnosti od nacionalističko-separatističkog terorizma, potom od religijski nastrojenog terorizma, ali i od drugih oblika terorističkih aktivnosti. Opasnost od terorizma uvećana je i migratornim kretanjima sa Bliskog istoka, ali se srpske službe, prema Simeunovićevoj oceni, uspešno nose sa tim.
„U ovom trenutku možemo reći da smo stabilni. Situacija u Raškoj oblasti, odnosno Sandžaku je stabilna i u ovom trenutku nemamo prevelik strah s obzirom na napore koje ulažu naše službe“, kaže naš sagovornik.
Da je situacija u Srbiji što se tiče opasnosti od terorizma stabilna, profesor Simeunović potkrepljuje i statistikom — naša zemlja imala je najmanji broj odlazaka u redove terorističkih grupa u Iraku i Siriji u odnosu na broj stanovnika kada se posmatraju druge sredine na Balkanu.
Od 49 ljudi koji su se pridružili teroristima na Bliskom istoku, poginulo je njih 12, troje je procesuirano; jedan se nalazi u Austriji, jedan u Švedskoj, dok se ostalima ne zna kretanje, a moguće je da se nalaze u zatvorima pod kontrolom sirijskih Kurda ili se još uvek nalaze u ostacima borbenih jedinica organizacija poput Al Nusre ili Islamske države. Kada je reč o povratnicima u Srbiju, njih praktično i nema, naglašava Simeunović, što takođe podiže nivo stabilnosti u Srbiji.
Što se migranata tiče, zabeležen je samo jedan slučaj jordanskog državljanina koji je pripadao organizaciji Al Nusra. On je, nakon šestomesečnog pritvora, vraćen u Tursku, odakle je i došao u Srbiju.
Pročitajte još:
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala