Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Politika treba da rešava stvarne probleme u društvu, a ne da se bavi jezikom

CC0 / Pixabay / Knjige
Knjige - Sputnik Srbija, 1920, 08.06.2021
Pratite nas
Kao lingvista imam samo jednu molbu, a to je da se politika potpuno isključi iz rešavanja pitanja jezika. Političari, sociolingvisti i svi oni koji su u službi politike, političkih partija ili ideologije neka usmere svoje znanje ka tome da se reše stvarni problemi i podele u društvu, umesto što se bave normiranjem jezičkog sistema za koje nisu pozvani.
Ovako profesor srpskog jezika na Filološkom fakultetu i saradnik Instituta za srpski jezik SANU Viktor Savić komentariše Zakon o rodnoj ravnopravnosti, odnosno njegov segment koji se odnosi na rodnu osetljivost u jeziku, koji je izazvao negodovanje najvećeg dela stručne javnosti, a u širu javnost uneo zbunjenost - za koga i u kakvim situacijama zakon važi i, što je još važnije, koja su to nova jezička pravila koja bi u budućnosti trebalo svi da poštujemo.

Rodno osetljivi jezik – jezički inženjering

Viktor Savić je jedan od potpisnika dopisa koji je Matica srpska uputila predstavnicima vlasti povodom Zakona o rodnoj ravnopravnosti, a u kojem su zakonske odredbe o rodno osetljivom jeziku okarakterisane kao „jezički inženjering“.
Naš sagovornik smatra da će nove zakonske odredbe uneti potpuni haos u jezički sistem, iz kojeg će proisteći jedan birokratizovani, bezlični izraz koji će biti potpuno lišen životnosti.
„U ovoj fazi se traže femininativi (imenice ženskog roda koje označavaju zanimanja i zvanja), potom će se javiti neko ko će tražiti maskulinative (muške oblike), a onda, saobrazno broju društvenih rodova koji se ubrzano pojavljuju i dobijaju zaštitu, pojaviće se zahtev da srpski jezik izrazi i sve to. Ne osporavam nikome pravo da se oseća kako god želi, ali nijedan jezički sistem, koliko god fleksibilan bio, ne može to da isprati. To će biti mukotrpan proces kroz koji će nas zakonodavci dodatno polarizovati kao društvo“, ocenjuje Viktor Savić.

Sudija – sudić, osoba - osob

Naš sagovornik upozorava na to da novi zakon insistiranjem na upotrebi imenica ženskog roda posredno podstiče i potrebu stvaranja muških oblika imenica kao što je, recimo, „sudija“, u slučajevima kada tu dužnost obavlja muškarac.
Sudski čekić i knjiga - Sputnik Srbija, 1920, 04.06.2021
Zašto srbista ne želi da bude lingvistkinja /video/
„Ja sada, kao osoba društvenog muškog pola mogu da insistiram da se na meni svuda, dosledno primenjuju maskulinativi. Ako sam po profesiji pravnik i obavljam dužnost sudije, neću da me zovu 'sudija', nego 'sudić'. I to je primer nakaradnog formiranja novih reči u srpskom jeziku. Po toj analogiji, mogao bih, recimo, da zahtevam da me umesto 'osoba' imenuju kao 'osob'“, kaže Viktor Savić.
On naglašava da se proizvoljnim intervencijama u jezičkom tkivu srpski jezik ugrožava na dvema osama – prostornoj i vremenskoj.
„U vremenskoj ravni unosi se diskontinuitet u prirodni razvoj koji smo imali gotovo 200 godina, od Vuka Karadžića. Jedna od glavnih funkcija književnog jezika, koji nije isto što i narodni jezik, jeste da obezbedi nesmetanu komunikaciju u svim smerovima i pravcima, odnosno kroz vreme, da bismo mogli da opštimo i sa svojim precima, i sa svojim potomcima, a ne da se učaurimo u svom vremenu. Kada je reč o prostornoj ravni, treba podsetiti da se srpski jezik ne koristi isključivo na teritoriji Srbije, nego i u Republici Srpskoj, Hrvatskoj, Crnoj Gori, na severu Makedonije, u rasejanju. Proizvoljnim uvođenjem novih pravila, koja nisu usklađena na svim prostorima na kojima se srpski jezik koristi, ugrožavamo jedinstvo srpskog naroda“, upozorava Viktor Savić.

Mediji prvi na udaru

Naučni savetnik na Institutu za književnost i umetnost SANU Svetlana Šeatović ističe da će posledice Zakona o rodnoj ravnopravnosti u najvećoj meri zavisiti od medija, odnosno od toga u kojoj će meri sredstva javnog informisanja poštovati i primenjivati nove zakonske odredbe.
„Svi smo svesni da mediji velikim delom kreiraju javnu, ali i jezičku politiku. Veoma je važno kako će se mediji postaviti prema svemu tome, pošto će biti prvi na udaru kazni“, ističe Svetlana Šeatović.
Ona podseća da svi zakoni koji su represivni uvek izazivaju najveći otpor.
„Ovaj zakon, u delu koji se odnosi na upotrebu jezika, kao što vidimo, samo može da izazove izuzetno jake reakcije koje nikada neće biti u funkciji osnovne ideje tog zakona“, napominje naša sagovornica.
Ljudi na ulicama slave nakon proglasa o legalizaciji istopolnih brakova na Malti - Sputnik Srbija, 1920, 29.04.2021
Politika
Kusturica, Bećković, Antonić, Đurković digli glas protiv predloga novih zakona u Srbiji
Ona ističe da se neće osećati više poštovanom ako je neko sada bude imenovao kao naučnu savetnicu, umesto kao naučnog savetnika.
„Ako se zakon bude ovako primenjivao, moraćemo da uvedemo potpuno nova imenovanja, što podrazumeva čitav niz ulazaka u nove zakone o nauci i istraživanjima, na primer. To će opet biti samo jezička forma, a nikako neće dovesti do suštine. Smatram da profesionalno poštovanje i uvažavanje nije u direktnoj vezi s rodno definisanim funkcijama“, smatra Svetlana Šeatović.

Srpskom jeziku prete mnogo ozbiljnije opasnosti

Prema mišljenju književnice Ljubice Arsić, polemika o rodno osetljivom jeziku i njegovom zakonskom nametanju prilika je da se progovori o jeziku uopšte i o mnogo ozbiljnijim opasnostima, kao što je nekontrolisano useljavanje anglicizama i strane terminologije koja prosipa „fokusiranje“, „kontaktiranje“, „transponovanje“, „frekventno“.
„Ne zaboravimo da je ono što ostaje u jeziku neuništivi dokaz prošlosti, da je on istovremeno mesto u kojem vreme ne protiče i gde je konzervirana prošlost, ali i da je podložan menjanju onoliko koliko se menjaju ljudi koji ga stvaraju i koriste. On nije neki samostalni organizam koji postoji sam za sebe, već je ljudska tvorevina u kojoj neke reči nestaju, jer više ne postoje stvari koje one označavaju. Neke reči stvaramo, prateći ono što je novo, važno, što dolazi i useljava se u naš život. Jezikom želimo da imenujemo sve što postoji, imenovanjem dajući vidljivost tim pojavama. Ono što ne postoji u jeziku kao i da uopšte ne postoji. Nije vidljivo ili želimo da prećutkivanjem imenovanja učinimo da bude na odstojanju i nevidljivo“, kaže Ljubica Arsić.

Glumac Merilin Monro i baletan Maja Plisecka

Prema njenom mišljenju, sa stanovišta moći patrijarhata izgleda krajnje prirodno i prihvatljivo da sva zanimanja budu iskazana u muškom rodu, ali i da žene koje su postale društveno vidljive s pravom traže da njihovo učestvovanje u društvu bude iskazano u ženskom rodu.
„Očigledno je da je u raspodeli društvene moći povezane sa novcem nekim zanimanjima 'dozvoljeno' da budu imenovana kao ženska: servirka, spremačica, učiteljica, glumica, manekenka... Izgleda sasvim u redu da novinar napiše da je gospođa Tabaković guverner, ali je nezamislivo da neko Maju Plisecku imenuje kao baletana, ili napiše kako je glumac Merilin Monro seks simbol svih vremena. U tu kontrolisanu gramatiku obazrivo ulaze zanimanja sa viših stepenica društvene moći, a njihova otežana prohodnost ogleda se i u neprihvatanju ženskog roda u imenovanju. Kako smo se navikli na doktorke, apotekarke, naučnice, tako ćemo se polako navići i na sudijinice (ili sutkinje), filozofkinje, kosmonautkinje, naravno uz važnu pomoć jezičkih stručnjaka“, smatra Ljubica Arsić.

A šta ćemo s Puškinovim "Ciganima" i Lorkinim "Ciganskim romanserom"

Prema njenom mišljenju, sumnjiva primedba da su novonastale reči „rogobatne“ nije prihvatljiva, jer u jeziku ne postoje lepe i ružne reči, potrebne i nepotrebne, umilne i grube.
Orbita kulture - Sputnik Srbija, 1920, 27.06.2020
Da li zaista govorimo srpski?
„Sve koje postoje su potrebne, neke zvučnije (sa umnoženim samoglasnicima), neke manje, ali smo se na njih navikli ( raščerečiti, pretesterisati, uzjoguniti se...), a njihovo značenje i lepota zavise isključivo od konteksta. Kad postoji ma kakav problem sa reči koja označava pojam, onda postoji problem i sa samim pojmom. Primer za to je reč Cigani, koja je zbog omalovažavanja što smo u tu reč sami ugradili, a to pokazuju naše poslovice, izreke, psovke, zamenjena rečju Romi. Pominjanje reči Cigani, koja uveliko nosi isključivo pogrdno značenje, previđamo Puškinovu poemu 'Cigani', Lorkin 'Ciganski romansero', druga veličanstvena dela posvećena ovom izuzetnom narodu“, navodi književnica.
Ljubica Arsić takođe smatra da je pisac najpozvaniji da isprobava značenje reči i da ih, obogaćujući jezik, sam stvara koristeći se umetničkom slobodom koja mu dopušta da se na ozbiljan način igra jezikom.
„Setimo se neologizama Laze Kostića ili Vaska Pope, koje nijedan zakon ne treba da zaštiti, a  nove reči protiv kojih se pokrenula hajka uskoro će biti prihvaćene kao i stare, odomaćene u srpskom jeziku, čemu će pre strogosti zakona i kazni, u svakodnevnoj upotrebi doprineti novine, televizija, radio“, zaključuje Ljubica Arsić.
 
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala