Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Novi potez Amerike: Vraćaju se na Balkan da poplaše lidere i zamrznu stanje koje su nametnuli

© AP Photo / Susan WalshBela kuća
Bela kuća - Sputnik Srbija, 1920, 09.06.2021
Pratite nas
Nova američka uredba koja se odnosi na Zapadni Balkan predstavlja pokušaj zastrašivanja političara i zamrzavanja stanja koje je Amerika nametnula na Balkanu u vreme kada je bila najmoćnija, ocenjuju sagovornici Sputnjika.
Predsednik SAD Džozef Bajden potpisao je uredbu kojom se proširuje inicijalna uredba doneta 2001. godine, kao i kriterijumi za uvođenje američkih sankcija, kako bi se „rešili izazovi kao što su korupcija i drugi potezi kojima se opstruiraju ključne institucije i međunarodni sporazumi“.

Pokušaj zastrašivanja političara

Ovom uredbom naloženo je sankcionisanje svake osobe za koju Ministarstvo finansija, u konsultaciji sa Stejt departmentom, utvrdi da je „odgovorna ili da je saučesnik, direktno ili indirektno angažovana u akcijama ili politici koje prete miru, bezbednosti, stabilnosti ili teritorijalnom integritetu bilo kog područja ili države na Zapadnom Balkanu i podrivaju demokratske procese i institucije u regionu“, objavljeno je na sajtu Bele kuće.
Kaznenim merama bile bi obuhvaćene i osobe koje su odgovorne za „ozbiljno kršenje ljudskih prava i koje su umešane u korupciju u regionu, uključujući proneveru javnih sredstava, otuđenje privatne imovine za ličnu korist ili u političke svrhe i mito“.
Kako za Sputnjik ocenjuje istoričar i spoljnopolitički analitičar Dragomir Anđelković, cilj ove uredbe je da Amerika proba da zamrzne stanje koje je nametnula na Balkanu u vreme kada je bila najmoćnija.
„Ona zna da njena moć pada i da su Rusija i Kina sve snažnije, odnosno da se polako reafirmiše kod mnogih država osećanje slobode i da više neće da prihvate američku samovolju. Zato sada pokušavaju da taj proces slabljenja njihove dominacije zakoče tako što prete sankcijama ne samo državama, već i političarima. Tu se prepoznaje mogućnost da se, kao što proganjaju one ’nepodobne‘ političare od Belorusije do Latinske Amerike, iste mere primene i na Zapadnom Balkanu prema pojedincima u političkom i društvenom životu zemalja koje nisu do kraja pokorene. Dakle, ovo je pokušaj zastrašivanja“, uveren je Anđelković.

Poruka — Amerika se vratila!

Kolumnista „Nedeljnika“ Ljiljana Smajlović američku uredbu vidi kao potez kojim se želi poslati glasna poruka — „Amerika se vratila!“.
„Ali, to ne znači nužno da se ona vratila na način na koji je bila prisutna pre 20 ili 30 godina. Ona više nema ni onu energiju ni onaj interes za Balkan kakav je imala, ali bi Bajden i njegov Stejt department voleli da mi mislimo da su se oni vratili i da od njih sada sve zavisi. Mislim da su to one mere za koje Amerikanci kažu ’voće koje je nisko‘, nalazi se na niskim granama i veoma ga je lako ubrati. Ovo su, naime, vrlo generalno formulisani zahtevi, u smislu da ako oni procene da ono što, na primer, Ljiljana Smajlović radi nije u interesu demokratizacije Srbije, šta god to bilo, oni mogu da je zaplaše i da joj poruče da pripazi, da joj ne bi zamrzli imovinu i da se ne bi našla na crnoj listi SAD. Ali, ako ja niti želim da putujem u SAD, niti imam ikakve račune ili nekretnine u Americi, ja onda ne moram preterano da se plašim niti ove uredbe, niti američkih mera“, kaže naša sagovornica.
Ona zato i smatra da ovaj potez nije neki bitan povratak Amerike, niti ona ima razloga da se ovde vraća na način na koji je ovde bila pre 30 godina, kada je svet bio unipolarno mesto i kada su oni ovde mogli šta god su hteli.
„Mislim da Amerika za to nije ni zainteresovana, ali bi volela da političari i državnici u regionu znaju da mogu biti pritisnuti na efikasan način, ukoliko su ljudi kojima je važno da budu percipirani kao važni sagovornici Amerike i uopšte ljudi koji žele da ostanu u dobrim odnosima sa Vašingtonom zbog nekih budućih karijera i političkih planova“, primećuje Ljiljana Smajlović.

Pominjanje Rezolucije 1244 — američki cinizam

Na pitanje kako gleda na to što se u ovoj uredbi naglašava da područje Zapadnog Balkana mora poštovati zaključke Visokog predstavnika i da li to znači da će biti sankcionisani oni koji to ne čine, Ljiljana Smajlović ponavlja da bi oni voleli da mi mislimo da to znači i da oni među nama koji čine stvari koje se Amerikancima ne sviđaju, pomisle da je to opasno raditi.
„Ali, ja ne vidim zašto bi se, na primer, neko poput Dodika ovoga uplašio, kada je on svakako na crnoj listi i ne može da putuje i kada Amerikanci svakako ne vole to što on radi. To što se pominje i Dejton je normalno, jer se on uvek pominjao, a to što se pominje Rezolucija 1244 je stvarno pomalo cinično, jer smatram da su Amerikanci ti koji se nisu u svemu pridržavali te rezolucije, a svakako ne u onim stvarima koje se njima nisu sviđale. Dakle, mislim da je ovo poruka u smislu: ’Mi ćemo da tumačimo vaše ponašanje kako mi hoćemo i nećemo se ustezati da vas pritisnemo, a sada znate i šta možemo da vam učinimo“. Ali, to što mogu da učine je ipak prilično ograničeno, pogotovo ako nema podršku Evropske unije‘, ukazuje Smajlović.
Evropska unija, dodaje naša sagovornica, vrlo nerado i u iznimnim okolnostima pristaje na ovakvu vrstu sankcionisanja pojedinaca.
„Ovo je omiljena američka politika i ovo je ono što je Bajden, u stvari, personifikovao — vršićemo pritisak na pojedinačne ljude, ako treba i preko članova njihovih porodica i plašićemo ih time da ne bi uradili nešto što se nama ne sviđa“, kaže Ljiljana Smajlović. 

Nasilničko ponašanje

Slično razmišlja i Dragomir Anđelković, koji kaže da pozivanje na poštovanje Rezolucije 1244 u ovom dokumentu deluje smešno, jer bi onda Amerikanci trebalo sami sebi da uvedu sankcije.
„Oni su prvi koji krše tu rezoluciju priznavanjem lažne kosovske države. Ali naravno, kod njih takve stvari nisu problem i kod njih postoji ogroman raskorak između reči i dela, odnosno dvojni standardi, tako da će slobodnim tumačenjem ispasti da je ono što oni rade reafirmacija Rezolucije 1244, makar je i gazili, a da oni koji se na nju pozivaju u izvornom obliku, kao i na Dejtonski sporazum, time krše međunarodno pravo. Mnogo tu ima praznih reči koje će oni koristiti po potrebi i to je naprosto jedan nasilnički model ponašanja. Nasilnik sve što usvoji, koristi samo da bi dalje vršio nasilje i da bi sebe pravdao“, zaključuje Anđelković.
Novom uredbom su obuhvaćeni i Prespanski sporazum iz 2018. godine i Ohridski okvirni sporazum, kao i Međunarodni mehanizam za krivične sudove. Bajden je ocenio da je situacija na teritoriji bivše Jugoslavije tokom protekle dve decenije složena i uključuje podrivanje posleratnih sporazuma, kao i široko rasprostranjenu korupciju u mnogim institucijama na ovom području, te da „ovakav poredak predstavlja pretnju nacionalnoj bezbednosti i spoljnoj politici regiona“.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala