Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Da li se đaci osposobljavaju da rade, ali ne i da misle?

Škola - ilustracija - Sputnik Srbija, 1920, 10.06.2021
Pratite nas
Filozofija polako, ali sigurno nestaje iz stručnih škola u Srbiji. Nataša Anđelković iz Zavoda za unapređenje vaspitanja i obrazovanja kaže da filozofija ostaje u gimnazijama, u medicinskoj školi i pravno-birotehničkoj u određenim profilima, a u drugim srednjim školama kao izborni predmet – logika i etika.
Nataša Anđelković ističe za RTS da nije reč o tome da se ukida filozofija.
"Dve su različite stvari – filozofija u nastavi u gimnazijama, u opšteobrazovnim profilima, i filozofija koje će sada mnogo manje biti u srednjim stručnim školama sa različitim obrazovnim profilima", navodi Anđelkovićeva.
Istakla je da je filozofija prisutna u gimnazijama i da se na tome radi intenzivno, kao i da se dodaju i drugi predmeti – kritičko mišljenje, filozofsko razmišljanje koje je, kako kaže, u osnovi strategije obrazovanja zemlje.
"Kada je reč o srednjim stručnim školama u okviru reforme celog obrazovnog sistema reforme i preispitivanja i tih profila i ono što se sada radi je pravljenje kvalifikacija za sve te stručne profile. Postoje standardi i agencija koja izrađuje sve te kvalifikacije, odnosno strandarde", dodaje Anđelkovićeva.
Ističe da đaci koja se odluče da izučavaju stručne profile u srednjim školama nakon četiri godine školovanja treba da budu spremni da izađu na tržište rada.
"Tokom četiri godine školovanja njihova nastava je koncentrisana upravo prema tim kvalifikacijama i to zauzima 60 odsto njihovog vremena provedenog u školama", rekla je Anđelkovićeva.
Filozofija ostaje u gimnazijama, u medicinskoj školi i pravno-birotehničkoj u određenim profilima i u drugim srednjim školama postoji kao izborni predmet – logika i etika. 
Hapšenje - Sputnik Srbija, 1920, 02.06.2021
Velika akcija: Uhapšeno osmoro zaposlenih u srednjim školama
"U srednjim stručnim školama imate samo 40 odsto mogućnosti za opšteobrazovne predmete i kada tu stavite srpski, matematiku, fizičko, građansko i veronauku, ostaje je vam vrlo malo prostora, možda za još jedan predmet. Kada su u pitanju tehničke škole – naravno da ćete imati fiziku, u školama vezanim za medicinu – naravno da će to biti biologija, jer vi nemate prostora da dodate još jedan predmet", objasnila je Anđelkovićeva.
Ističe da je humanističko obrazovanje važno, ali da je kada je reč o srednjim stručnim školama najvažnije da ti učenici dobiju stručno znanje i diplomu da su osposobljeni da rade.
Na pitanje da li se može reći da se time osposobljavaju da rade, ali ne i da misle, kaže da to nije tako jednostavna stvar.
"Ovde svi nekako nešto mislimo. Filozofija nije nekakav ukras, filozofija je nešto što se izučava, to je nauka kojoj se ozbiljno pristupa. To mišljenje ne može da pripada svakome tako provizorno, to je jedna disciplina i nauka kojoj se treba posvetiti", naglašava Anđelkovićeva.
"Ako imate obrazovni profil da nekoga osposobite da bude tehničar za nešto, zaista je proces filozofskog razmišljanja, kritičkog razmišljanja nešto što je za njega sekundarni kolosek", zaključila je ona.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala