Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Sedi, uzmi tu knjigu i čitaj! Hoće li nas novi mediji učiniti ponovo nepismenim?

Lažne vesti - Sputnik Srbija, 1920, 13.06.2021
Pratite nas
Već danas mnogi ljudi imaju problem da ispišu rukom duži tekst, a pismo je postalo ugrožena vrsta. Ipak, verujem da će tekst, knjiga, prebroditi krizu i podržati dalji razvoj naše civilizacije, kao što je to činila od izuma pisma do danas, posebno ako našoj deci kažemo ono što je Sveti Avgustin čuo od glasova nebeskih: „Sedi, uzmi tu knjigu i čitaj!“
Ovako Aleksandar Luj Todorović, veliki istraživač kulture, stručnjak u oblasti elektronskih medija i profesor na više domaćih i međunarodnih univerziteta odgovara na pitanje „Da li smo osuđeni da ponovo budemo nepismeni?“ koje postavlja u svojoj poslednjoj knjizi „Medijske industrije“, objavljenoj u izdanju Klija.

Ko kroji naše želje, potrebe, navike i stavove?

Autor nas je napustio prošlog leta, a o knjizi koja se može okarakterisati kao enciklopedijsko delo u kojoj su sažeti i veoma jezgrovito predstavljeni svi važni aspekti medijskih industrija, od štampe i radija, preko filma i televizije, sve do interneta i video-igara, odnosno svega onoga što čini neizoistavni deo naše svakodnevice i kroje naše želje, potrebe, navike i stavove, razgovarali smo s filmskim i televizijskim rediteljem, scenaristom i teoretičarem medija Stankom Crnobrnjom, recenzentom izdanja.

Građansko novinarstvo, lažne vesti i borba za klikove

Govoreći o masovnim medijima, kao važnom elementu medijske industrije, koju brojni autori s razlogom nazivaju i „industrijom svesti“, Stanko Crnobrnja ističe da je informativni poredak suštinski promenjen u prvim decenijama 21. veka nakon pojave takozvanog „građanskog novinarstva“, koje je, u drugi plan stavilo profesionalne informativne redakcije i, istovremeno, donelo enormnu količinu lažnih i neproverenih vesti.
„Mi profesionalci smo između te dve krajnosti, i u toj borbi za opstanak pronalazimo razne proizvode, trendove, sadržaje kojima se grčevito borimo za publiku, za klikove, za gledanost, za opstanak. U tom svetu zaista je izuzetno bitno da postoje mediji koji bi mogli da se nazovu javnim servisima koji nisu komercijalni, jer njima rukovodi neka druga motivacija“, naglašava Stanko Crnobrnja.
Armagedon - Sputnik Srbija, 1920, 28.04.2021
Budućnost straha: Vizija sveta na ivici opstanka - sa ekrana se seli u naše živote

Može li se izbeći manipulacija medija

Autor knjige „Medijske industrije“ Aleksandar Luj Todorović, predstavljajući razvoj informativnih medija, postavlja pitanje o njihovoj kontroli i konstatuje da je nemoguće da se mediji stave pod kontrolu masa, jer su suviše haotične, te da su jedina dva moguća kontrolora sredstava javnog informisanja – organi vlasti i tržište. Oni, međutim, kako upozorava autor, kriju obilje zamki i načina da se manipuliše medijima i istinom.
„Srećna je okolnost, međutim, da uz ta dva instrumenta postoji čitava lepeza alternativnih medija koji se upravo rađaju, deluju i utiču na društvo preko interneta i društvenih mreža. Znamo koliko je Jutjub postao uticajan, kao i Tviter, otkako ga je Donald Tramp upotrebio. Iz toga je čak i izveden novi pojam - 'alternativna istina'. Potraga za istinom koja je, navodno, uvek bila glavni cilj profesionalnog novinarstva, sada je postala potraga za lažima, ili za alternativama, ili za poricanjima postavljene istine. Priča o istini i laži se podigla na visok nivo do te mere da smo se suočili i s onom strahotnom reči cenzura, što se davno nije događalo tako otvoreno, drsko i kao operativni modus“, upozorava Stanko Crnobrnja.

Mi živimo u zaveri!

Prema njegovoj oceni, pandemija je osvetlila sukob nosilaca avangardnih i konzervativnih stremljenja, koji barataju jednim te istim isključivostima proglašavajući se međusobno teoretičarima zavere.
Apokalipsa - ilustracija - Sputnik Srbija, 1920, 30.04.2021
Tramp oživeo distopiju: Rusija i Kina imaju svoju viziju budućnosti
„A mi živimo u vreme zavere! Ona je upravo dokazana u toku pandemije, kada je industrija vesti postala sama suština bivstvovanja, jer su svi bili zatvoreni po kućama. U tom periodu samo su mediji mogli da pomognu ljudima da nekako dođu do koliko-toliko verodostojnih informacija, da vide šta im se uopšte dešava. Mnogi su izgubili posao, mnogi su ostali bez ikakvog uporišta u stvarnom životu i zato su se faktički preselili u virtuelne svetove, one koje kontrolišu velike tehnološke kompanije“, navodi Crnobrnja.

Svaka čast ruskim hakerima

Prema mišljenju našeg sagovornika, jedan od snažnih protivnika stvaranja novih centara moći, zasnovanih na tehnološkom napretku, predstavljaju hakeri, kao „ultraavangardne grupe“ koje su mnogo ispred svog vremena.
„To je svakodnevno oranje po sistemu i vađenje ključnih tačaka, i to je vid konfrontacije. Taj informacioni rat se vodi pred našim očima neverovatno spektakularno. Kao čovek iz ove branše moram odati priznanje ruskim hakerima koliko su vešti, mada ni Kinezi ne zaostaju za njima, samo imaju drugačiji stil“, kaže Crnobrnja.

Sloboda kao skupa ulaznica za novi svet

Pozivajući se na konstataciju Aleksandra Luja Todorovića da danas živimo u svetu u kojem su informacije glavna sirovina i da počivamo na industriji u kojoj se one preprodaju i razmenjuju, Stanko Crnobrnja dodaje da su informacije danas postale i glavno oružje.
A na pitanje kako smo stigli do takvog sveta, Crnobrnja odgovara:
„Od kada postoji, čovek nastoji da na području komunikacija dostigne savršenstvo, jer intuitivno zna da ga to područje vodi ka veštačkoj inteligenciji, odnosno ka beskonačnom životu. Tragajući za tim putem, koji nije mogao biti drugačiji od prolaska kroz digitalnu tehnologiju, a potom i kroz plazma i druge tehnologije, čovek će stvoriti potpuno novi svet na Zemlji koji neće imati nikakve veze s onim od pre dva veka“.
Apokalipsa - Sputnik Srbija, 1920, 29.04.2021
Priručnik za budućnost: Kako su mračne vizije postale nova normalnost današnjice
Cena tog novog sveta će, međutim, biti sloboda kakvu danas poznajemo.
„Upravo se sada reorganizuje svest o slobodi, o kojoj mnogo govori i parola iz Davosa koja je obišla svet milion puta: Nećete posedovati ništa, pevaćete od sreće! Da li je to neki utopijski, kapitalistički kvazisocijalizam, ili neka orvelijanska distopija? To će saznati naša deca i njihovi potomci i snalaziće se u tome kao novom životnom ambijentu koji će morati ili da prihvate, ili da nestanu“, smatra Crnobrnja.

Da li smo osuđeni da ponovo budemo nepismeni?

Naš sagovornik je, ipak, optimističan kada je reč o novim generacijama i njihovom odnosu prema znanju i informacijama. Komentarišući pitanje koje Aleksandar Luj Todorović postavlja u knjizi „Medijske industrije“ – da li će generacije koje sada postaju punoletne uopšte imati potrebu da listaju novine, ili da marljivo istražuju internet u potrazi za dubljim sagledavanjem određenih tema, Stanko Crnobrnja kaže:
„Ono što je za mase, to je za mase. Od Aristotela do danas postojali su ljudi koji su znatiželjni i koji su otrkivali stvari, koji su želeli da u tome budu temeljni. I tako će biti čak i kada ljudi postanu kiborzi, pa čak i ako svetom zavlada veštačka inteligencija. Znatiželja i mašta su nezaustavljive, one su vrhunska odlika ljudskih bića. Znamo da sada negde u nekoj sobici neko vežba sviranje violončela 16 sati dnevno ili nedeljno. Tako će biti i za 100, i za 200 godina, violončelo neće nestati. Uvek će, kao u naučno-fantastičnim filmovima postojati ljudi koji čitaju knjige, koji vole Šekspira“.
Haker - Sputnik Srbija, 1920, 10.11.2020
Zastrašujuća strana društvenih mreža: Pogubni uticaj na svest savremenog čoveka /video/
Crnobrnja, međutim, upozorava na to da je globalno društvo sada na raskrsnici - da sklizne u jedan vrlo tvrdi distopijski svet, ili da sve te nove medijske industrije preusmeri više ka opštem dobru, a manje ka jezivoj trci za novcem i komercijalizaciji.
On ukazuje na to da, primera radi, Hindusi i Kinezi imaju više đaka koji ostvaruju vrhunske rezultate u školi od ukupnog broja mladih koje imaju SAD.
„Mi u tim elitama treba da vidimo ono što će menjati svet. I te elite sigurno neće biti isključivo komercijalno zadojene, da jure za milijardama dolara. I u tim elitama mi treba da očekujemo nekog novog Gandija, Nehrua, Ruzvelta, Lenjina...“, uveren je Stanko Crnobrnja.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala