Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Brisel Srbiji zalupio vrata — ključ koji ih otvara je u statusu Kosova i Srpske

CC0 / / Srbija, tzv. Kosovo i EU
Srbija, tzv. Kosovo i EU - Sputnik Srbija, 1920, 14.06.2021
Pratite nas
Kada se čuje da je EU odbila otvaranje klastera sa Srbijom, osećanje je ravnodušnost, jer je, zahvaljujući briselskoj političkoj klasi, evropski put Srbije pretvoren u farsu. Ono što je problematično je što put Srbije u EU sada podrazumeva odricanje od srpskih nacionalnih interesa kada su u pitanju problem Kosova i Metohije i odbrana Republike Srpske.
Ovako vest da će Srbija u junu, umesto otvaranja novih klastera po novoj metodologiji pregovora o pristupanju Uniji, dobiti međuvladinu konferenciju na kojoj će biti predstavljena nova metodologija pregovora i naredni koraci u procesu, komentariše istoričar Saša Adamović.

Brisel zainteresovan da Srbija prizna Kosovo, a ne da uđe u EU

„Ono zašta je Brisel zapravo suštinski zainteresovan, jeste da nekako privoli Srbiju na nezavisnost Kosova i da se kroz takozvane ustavne promene izvrši unitarizacija Bosne i Hercegovine. A pristupanje Srbije EU je, sa stanovišta Brisela, na dugom štapu i zapravo nemoguća misija“, kaže Adamović.
Svoj stav naš sagovornik obrazlaže trenutnom situacijom u Uniji, iz koje je nedavno istupila jedna od najmoćnijih država sveta — Velika Britanija. Uz to, sama Unija se nalazi na svojevrsnoj raskrsnici i ne zna se kojim će se putem i pravcem kretati.
„Sve dok se to ne reši i neko o tome ne odluči, nikakvog proširenja EU neće biti. Izgleda da su u pravu svi oni koji tvrde da Srbija nikada neće ući u EU. Izgleda da je EU postala nekakav entitet izgubljen u vremenu i prostoru, nesposoban da artikuliše svoje interese“, smatra Adamović.

EU izgubila identitet, traži to i od Srbije

Radujući se pobedi Džozefa Bajdena u SAD, vodeći antirusku politiku i tražeći od Srbije da se odrekne svog identiteta, EU se odriče sopstvenog identiteta i vrednosti koje su je nekada učinile velikom, dodaje naš sagovornik.
Tek kada se EU transformiše iz, kako Adamović napominje, nejasnog globalističkog identiteta koji ne vodi računa o tradiciji i istoriji evropskih naroda u „Evropu nacija“, mogla bi da postane privlačna za Srbiju.
„Danas je sve suprotno od toga, EU nije prostor kome treba da pripadamo. Srbija treba da ostane neutralna, da se oslanja na svoja dva velika strateška partnera, Rusiju i Kinu, da jača svoju ekonomiju i oružane snage i da dosledno vodi politiku zaštite nacionalnih i državnih interesa, a oni su u i te kakvoj koliziji sa interesima Brisela i njegove političke klase, koja je na mnogim primerima pokazala ne samo svoju nesposobnost, već pokazuje da je i budućnost EU pod velikim znakom pitanja“, zaključuje Adamović.
Deset zemalja-članica Unije nije dalo saglasnost da Srbija nastavi pregovore o pristupanju i umesto otvaranja klastera, saglasilo se da se sa našom zemljom održi „eksplanatorna međuvladina konferencija“, što je, izgleda, eufemizam za prezentaciju na kojoj će biti predstavljena, već mnogo puta predstavljana, nova metodologija pregovora o pristupanju.
Nemačkoj, Holandiji, Belgiji, Luksemburgu, Danskoj, Švedskoj, Finskoj, Irskoj, Hrvatskoj i Bugarskoj zasmetalo je što Srbija, prema njihovom mišljenju, nije dovoljno napredovala u oblasti vladavine prava, ali i pitanje nedovoljne usklađenosti Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Ovu, slobodno se može reći, sankciju, zvaničnici nabrojanih zemalja shvataju kao ohrabrenje Srbiji na njenom evropskom putu.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala