Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Srpski princ u kandžama dva čudovišta koja cepaju Evropu

© Wikipedia / Javno vlasništvoKnez Pavle Karađorđević i princeza Jelisaveta
Knez Pavle Karađorđević i princeza Jelisaveta - Sputnik Srbija, 1920, 14.06.2021
Pratite nas
Knez Pavle Karađorđević je bio pravi renesansni princ — visoko obrazovan, osećajan čovek koji veruje u kulturu i civilizaciju. Kao takav bio je nespreman da obavlja ulogu regenta zemlje izložene udaru dva čudovišta koja su tada cepala Evropu — Italije i Nemačke, kaže Nil Balfur, autor biografije kneza Pavla, koju je objavio Službeni glasnik.

Biografija renesansnog princa dopunjena novim obaveštajnim podacima

Britanski bankar i političar, bivši zet i veoma blizak prijatelj kneza Pavla, Nil Balfur predstavio je danas u knjižari „Geca Kon“ knjigu „Knez Pavle Karađorđević: Jedna zakasnela biografija“, koja predstavlja drugo, dopunjeno izdanje knjige objavljene još 1980. godine, pod nazivom „Paul of Yugoslavia: Britain's Maligned Friend“.
Promociji su prisustvovali i bivša Balfurova supruga kneginja Jelisaveta Karađorđević i njihov sin Nikolas Balfur.
Knjiga je svoje prvo izdanje na srpskom jeziku, u tadašnjoj Jugoslaviji, doživela 1990. godine, a novo izdanje sadrži donedavno nedostupna dokumenta Britanske obaveštajne službe i objavljeno je povodom 80 godina od puča 27. marta 1941. godine, u kojem je knez Pavle svrgnut i s porodicom proteran iz zemlje.
„Pavla sam upoznao kada sam se venčao s njegovom kćerkom Jelisavetom i još tada sam pomislio da je on najtužnije ljudsko biće koje sam ikada video. Na njegovom licu, u njegovim očima, u držanju i govoru videlo se da je to čovek koji duboko pati. Pitao sam se zbog čega je tako. Bio je to dubok unutrašnji sukob — između ljubavi i dužnosti“, naveo je autor.

Najsramniji trenutak u britanskoj istoriji

S jedne strane, knez Pavle je bio veliki anglofil, voleo je Veliku Britaniju, njene običaje, kulturu, ljude, a s druge strane je želeo da spasi Jugoslaviju, da je sačuva i preda kralju Petru kada postane punoletan.
„On se svojoj dužnosti autentično posvetio, ali je time doveo sebe u paradoksalnu situaciju, da njegovi najveći prijatelji (Britanci) zbog odluka koje je donosio, organizuju prevrat, puč kojim je skinut s vlasti. I to je najsramniji trenutak u britanskoj istoriji“, smatra Nil Balfur.
Kralj Aleksandar Karađorđević - Sputnik Srbija, 1920, 24.03.2021
Podiže se prašina u Srbiji: Hoće li Aleksandar od Jugoslavije doživeti neslavnu sudbinu Nemanjića
Nakon potpisivanja Trojnog pakta 1941. godine, usledile su demonstracije u Beogradu 27. marta i vojni puč kojim je knez Pavle svrgnut i poslat u izgnanstvo, dok su Kraljevinu Jugoslaviju okupirale Nemačka i Italija nakon kratkog Aprilskog rata.
Prema Balfurovim rečima, knez Pavle je uoči rata pokušavao da upozori britansku vladu, isto kao i Vinston Čerčil, da će „monstrum Hitler“ pregaziti Evropu, Balkan, da će krenuti i na Rusiju, ali da ga, baš kao ni Čerčila, nisu shvatali ozbiljno.
„Knez Pavle je video šta se dešava na granicama Jugoslavije. Preklinjao je Veliku Britaniju za pomoć od 1936. do 1940. godine. Stalno je odlazio u London, moleći za avione, brodove, puške, ali nije dobio apsolutno ništa. I tako je bilo sve do trenutka kada je Velika Britanija ocenila da je u njenom interesu da ugura Jugoslaviju u rat, tražeći od zemlje da izvrši nacionalno samoubistvo. Pavle je to odbio“, objašnjava autor.

Tajne beleške kneza Pavla — francuski ispisan ćirilicom i to kao u ogledalu

Prema Balfurovim rečima, kneza Pavla je najviše povredio način na koji je primljen u Africi, nakon izgnanstva. S porodicom se našao u Keniji, britanskoj koloniji, gde su, praktično, bili zatočenici.
„Spasio ga je britanski feldmaršal, Čerčilov prijatelj, koji je bio blizak i s Pavlovom suprugom Olgom i poštovao njegovu porodicu. On je omogućio Pavlu da bude rehabilitovan u Južnoj Africi“, navodi Balfur.
Srpskog vladara su po drugi put rehabilitovali britanski kralj Džordž Šesti i njegova supruga, kraljica Elizabeta, koja se s Pavlom družila dvadesetih godina prošlog veka. Oni su se potrudili da bivši regent u Londonu ponovo bude priman s najvišim počastima i poštovanjem, što je njemu veoma značilo.
Knez Lazar, ilustracija Vladimir Krstić Laci - Sputnik Srbija, 1920, 31.12.2020
Srpski junaci od Kosovskog boja do Košara: Istorija se ponavlja onima koji je zaboravljaju
„Knez Pavle je po treći put bio rehabilitovan mnogo godina nakon svoje smrti i za to je u potpunosti zaslužna kneginja Jelisaveta. Ja sam samo napisao knjigu i to iz nužde, zato što nisam uspeo da ubedim dva ugledna istoričara da se prihvate tog posla. Odbili su me smatrajući da neće doneti zaradu. Oni bi to učinili mnogo opširnije i detaljnije. Ipak, Jelisaveta mi je omogućila pristup porodičnim dnevnicima, poznanstvo s profesorom Hofpnerom na Univerzitetu Kolumbija, koji čuva zvanični arhiv kneza Pavla. Tu sam pronašao impresivne beleške, veoma komplikovane za dešifrovanje. Knez Pavle je na sednicama kraljevskog namesništva, zbog tajnosti, beleške zapisivao levom rukom, na francuskom, na ćirilici, kao u ogledalu. Moja mlada rođaka Seli Mekej je provela devet meseci u Njujorku s ogledalom i uspela je da dešifruje sve što je napisano. To je bio vrlo značajan korpus dokumenata“, objašnjava autor biografije.
Balfur dodaje da je kompletan novi materijal, koji sadrži donedavno nedostupna dokumenta Britanske obaveštajne službe, potvrdio sve ono što je o knezu Pavlu pisao u prvom izdanju, pre tridesetak godina.

Potpuno novi aspekt prošlosti

Jelisaveta Karađorđević je rekla da je njen otac bio vrlo zatvorena osoba i da nikada nije s porodicom razgovarao o velikim događajima u kojima je učestvovao, te da je i ona iz knjige Nila Balfura saznala „šta se dešavalo u politici pre i tokom rata“.
„Imala sam mogućnost da u Londonu otkrijem tajnu dokumentaciju, što smo dodali na kraj knjige koja objašnjava šta su Englezi uradili, kome su i koliko platili. To otkriva potpuno drugi aspekt prošlosti“, naglasila je Jelisaveta Karađorđević.
Knez Pavle Karađorđević rođen je 1893. godine u Sankt Peterburgu, a umro u Parizu 1976. Nakon ubistva kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića 1934, bio je knez-namesnik Kraljevine Jugoslavije sve do marta 1941.
Do atentata na kralja Aleksandra Prvog nije se bavio politikom i živeo je povučeno sa svojom porodicom. Iz braka s grčkom princezom Olgom imao je sinove Aleksandra i Nikolu i kćer Jelisavetu.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala