Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
Zemlja - Sputnik Srbija
Svet
Najnovije vesti iz sveta

„Večernji“: Stoltenberg uvažio hrvatski „ultimatum“ o Bosni i Hercegovini

© Tanjug / Dragan KujundžićGeneralni sekretar NATO Jens Stoltenberg u Beogradu.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg u Beogradu. - Sputnik Srbija, 1920, 14.06.2021
Pratite nas
Današnjem samitu NATO-a u Briselu prisustvuje i hrvatski predsednik Zoran Milanović, koji je najavio da neće podržati deklaraciju Alijanse ako se ne promeni formulacija koja govori o BiH, tj. ako se ne spomene Dejtonski sporazum i reforma izbornog zakonodavstva, a hrvatski Večernji list piše da je taj „ultimatum“ šefa hrvatske države urodio plodom.
Kompromis je, navodi se, pronađen juče posle podne, nakon čega je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg nazvao Milanovića neposredno pre njegovog poletanja iz Zagreba i obojica su se, kažu, složili „da je sad sve izglađeno“.
Nacrt NATO dokumenta na 50 stranica spominje Bosnu i Hercegovinu u jednom kratkom delu, među drugim zemljama, od Belorusije i Ukrajine do Kosova* na koje se NATO poziva.
Hrvatska je proteklih sedmica tokom usaglašavanja nacrta tog dokumenta, koji će biti usvojen na današnjem samitu, smatrala da, kad se već govori o reformama koje su važne za evroatlantski put BiH, treba izričito spomenuti reformu izbornog zakonodavstva, kao i Dejtonski sporazum i sa referencom na konstitutivne narode u BiH. Velike zemlje saveznice imali su na to primedbe i opirale su se toj hrvatskoj ideji, podseća Večernji.
Sve to sa objašnjenjem da je to predetaljno, a da takvi detalji ne spadaju u NATO-ove dokumente poput ovog. To se sve zbivalo nekoliko nedelja uoči današnjeg početka samita. Zoran Milanović je zapretio da neće dati saglasnost na završni dokument samita. Izričito se spominje Dejtonski sporazum. Spominje se i izborna reforma u BiH, kao nužnost koju treba dogovoriti i provesti. Konstitutivni narodi se ne spominju, tu je rezultat ovih pregovora u poslednji čas ostao nerešen. Ranije je bila formulacija o dobrobiti građana, pa je Hrvatska tražila da se na tom mestu spominje dobrobit konstitutivnih naroda i građana, a na kraju se ne spominju ni građani ni konstitutivni narodi.
Pročitajte i:
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala