Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija
Sport
Sportska redakcija Sputnjika donosi vam sve vesti i analize sa najzanimljivijih i najbitnijih sportskih događaja širom Srbije, ali i celog sveta.

Slučaj „Eriksen“ je potresao ceo svet – šta uraditi da se to nikada ne ponovi? /foto, video/

© Sputnik / Lola ĐorđevićVladimir Stojković za vreme testa opterećenja
Vladimir Stojković za vreme testa opterećenja  - Sputnik Srbija, 1920, 17.06.2021
Pratite nas
Kolaps koji je tokom utakmice Evropskog prvenstva na terenu doživeo fudbaler Danske Kristijan Eriksen je otvorio diskusiju o tome koliko se zapravo vodi računa o zdravlju sportista, a u prvom redu fudbalera.
Fudbalski klub Partizan je na dan početka priprema za novu sezonu organizovao javno testiranje fudbalera i razgovor sa lekarima, kako bi javnost bila upoznata sa svim procedurama. 
Utakmica koja je zasad obeležila Evropsko prvenstvo u fudbalu, ali ne zbog najvažnije muške sporedne stvari na svetu, već zbog drame koja je potencijalno mogla da se završi tužnim krajem, odigrana je u subotu između reprezentacija Danske i Finske.
Drama tokom utakmice Danske i Finske - Sputnik Srbija, 1920, 14.06.2021
Sport
Perina rabona – Zanemeli su svi, ali doktor zna bolje: „Nije kraj“
Danski fudbaler Kristijan Eriksen iznenada se srušio na travu u 43. minutu utakmice, a samo zahvaljujući hitroj reakciji Simona Kjera koji je svog saigrača momentalno okrenuo na bok i izvadio mu jezik, kao i uspešnom reanimacijom medicinskog tima, danas je Eriksen živ čovek.
Još uvek nije poznato koji je uzrok kolapsa dvadesetdevetogodišnjeg veznjaka Intera, ali je zato fudbalski klub Partizan pozvao medije kako bi se ukazalo na važnost preventivnih pregleda kod fudbalera u cilju sprečavanja eventualnih tragedija na travnatom terenu, ali i van njega.
Prvi u redu u Institutu za medicinsku fizionomiju Medicinskog fakulteta u Beogradu bio je, ko drugi, nego kapiten crno-belih, Vladimir Stojković, sa kojim je došao kolega Matija Gočmanac.
© Sputnik / Lola ĐorđevićVladimir Stojković, golman Partizana
Vladimir Stojković, golman Partizana - Sputnik Srbija
1/5
Vladimir Stojković, golman Partizana
© Sputnik / Lola ĐorđevićMatija Gočmanac, fudbaler Partizana
Matija Gočmanac, fudbaler Partizana - Sputnik Srbija
2/5
Matija Gočmanac, fudbaler Partizana
© Sputnik / Lola ĐorđevićUpitnik koji popunjavaju sportisti pre sportsko-medicinskog pregleda
Upitnik koji popunjavaju sportisti pre sportsko-medicinskog pregleda  - Sputnik Srbija
3/5
Upitnik koji popunjavaju sportisti pre sportsko-medicinskog pregleda
© Sputnik / Lola ĐorđevićVladimir Stojković na merenju tokom sportsko-medicinskog pregleda
Vladimir Stojković na merenju tokom sportsko-medicinskog pregleda - Sputnik Srbija
4/5
Vladimir Stojković na merenju tokom sportsko-medicinskog pregleda
© Sputnik / Lola ĐorđevićVladimir Stojković tokom sportsko-medicinskog pregleda
Vladimir Stojković tokom sportsko-medicinskog pregleda - Sputnik Srbija
5/5
Vladimir Stojković tokom sportsko-medicinskog pregleda
1/5
Vladimir Stojković, golman Partizana
2/5
Matija Gočmanac, fudbaler Partizana
3/5
Upitnik koji popunjavaju sportisti pre sportsko-medicinskog pregleda
4/5
Vladimir Stojković na merenju tokom sportsko-medicinskog pregleda
5/5
Vladimir Stojković tokom sportsko-medicinskog pregleda
Najpre su prvotimci Partizana popunili upitnik sa ličnim podacima, kao i poseban formular koji je nužan za igrače koji su preležali Kovid-19.
Stojković se potom uputio na merenje telesne kompozicije (visina, kilaža, procenat mišića, masti u telu), a zatim na EKG i test opterećenja.
Dobrih 20-ak minuta čuvar mreže Partizana proveo je sa elektrodama na traci, prvo u stanju mirovanja, a potom i trčanja, koje je nama laicima izgledalo kao jedan dobar trening kondicije.
Po silasku sa trake sa jedva nekoliko kapi znoja na čelu na pitanje Sputnjik sporta kako je, odgovorio je bez trunke umora u glasu:
„Odlično“.
Iako nismo ulazili u detalje koje posmatraju medicinski stručnjaci, deluje da je Stojke i posle preležanog virusa korona u izvanrednom zdravstvenom stanju, spreman da u narednoj sezoni ispravi loše rezultate svog tima.
Marina Đelić, profesor Medicinskog fakulteta, i deo tima koji radi na proveri zdravstvenog stanja osoba koje se bave sportom, za Sputnjik je ukazala važnost edukacije mlađe populacije u preveniranju zdravlja putem fizičke aktivnosti.
© Sputnik / Lola ĐorđevićMarina Đelić, profesor Medicinskog fakulteta
Marina Đelić, profesor Medicinskog fakulteta - Sputnik Srbija, 1920, 13.07.2021
Marina Đelić, profesor Medicinskog fakulteta
Prema njenim rečima, profesionalni sportisti trebalo bi najmanje dva puta godišnje da prođu sveobuhvatne preglede kako bi sa sigurnošću mogli da se bave sportskim aktivnostima.
„Sportsko-medicinski pregled se obavlja dva puta godišnje obuhvata samo fizikalni pregled, obuhvata jednu dobru anamnezu o samim sportskim aktivnostima, povredama, naporu koji se postiže na samom terenu, subjektivnom osećaju sportiste, EKG u miru i opterećenju, i to je uz krvnu sliku i telesnu kompoziciju minimalni obim pregleda koji zahteva bilo ko od učesnika u sportu. To je minimalni obim i za rekreativce, ne samo za nekoga ko je vrhunski sportista. Ako govorimo o vrhunskom sportu, zbog rizika koji postoji i opterećenja koje je ogromno, jer su oni praktično stalno u trenažnom sistemu i imaju jako malo odmora, onda naravno ti pregledi zahtevaju dopunske metode“, ukazala je Đelićeva.
Ona je dodala da je jedna od najvažnijih metoda koje se koriste za ispitivanje napora testiranje na maksimalnom testu opterećenja, te da se u laboratorijama instituta koristi takozvano ergospirometrijskom testiranje tokom koga se u naporu na maksimalnom intenzitetu može utvrditi šta se dešava sa radom kardiovaskularnog sistema.
„Svakako onog trenutka kada uočimo probleme oni idu na dopunsku dijagnostiku, da li je to ono što mi danas radimo, a to je ultra-zvuk srca koji radimo zbog pandemije kovida i sigurnosti naše a i samih sportista, u ovom trenutku fudbalera. Da bismo proverili rad srca ide se na UZ srca, po potrebi magnet srca, ili dopunska dijagnostička metoda u smislu praćenja poremećaja ritma“, navela je sagovornica Sputnjika.
Na pitanje kako je i koliko Kovid-19 uticao na stanje srpskih sportista, Đelićeva je navela da je i dalje malo podataka koji mogu da se analiziraju u vezi sa eventualnim posledicama po zdravlje.
„Postoje različite studije dostupne sa vrlo malo pacijenata, i onda su ti brojevi manje relevantni, ali ono što jeste činjenica jeste da definitivno posle kovida sportista ima pravo da ima miokarditis, kao i posle svakog virusa, i samim tim dovodimo u situaciju da svakako treba posle preležanog kovida uraditi minimum pregleda, odnosno UZ srca, naročito kod vrhunskog sportiste“, kaže Đelićeva koja je po struci pedijatar.
Đelićeva je istakla i da u srpskom sportu postoji jaz između velikih i malih klubova, te da oni veliki posvećuju pažnju zdravlju sportista, dok mali organizuju samo nužne preglede kojima su obavezani zakonom.
„Kada su u pitanju vrhunski klubovi oni zaista vode računa, oni obavljaju preglede. Oni to obavljaju u krajnjem slučaju i zbog evropskih takmičenja i nemogućnosti da uopšte učestvuju na njima ukoliko to ne urade, ali s druge strane oni manji klubovi obavljaju onaj minimum pregleda jer su to u obavezi po zakonu. Znači, ne postoji šansa da se ne obavi taj minimum pregleda jer prosto neće moći da ih primi na utakmicu neko bez saglasnosti lekara sportske medicine. Tako da sve zavisi od toga šta hoćete da vidite – ako govorite o opštem sportsko-medicinskom pregledu, svi su obavezni, svi ga rade, a ako govorite o ozbiljnijem pregledu, onda tu nije tako dobra situacija“, zaključila je sagovornica Sputnjika.
Doktor Sead Malićević je govorio o pojedinostima slučaja „Eriksen“.
„Kristijan Eriksen je umro na terenu, to treba da se kaže. Danas je živ isključivo zahvaljujući prisebnosti i stručnosti ljudi koji su mu pružili pomoć. Od njegove sportske karijere više nema ništa, ali želim da podvučem dve stvari: prvo, zahvaljujući ovakvim pregledima kakve obavljamo danas i dva puta godišnje, predupređujemo pojavu takvih situacija. Međutim, treba da se kaže da postoje situacije koje se na ovim pregledima ne mogu videti. Druga stvar je da je medicinski tim FK Partizan i opremljen i obučen da reaguje u tim situacijama, ali se svi nadamo da do takvih situacija nikad neće doći“, naveo je Malićević.
Kako je naveo, kada se dogodi situacija takvog tipa, uvek je postojao bar jedan igrač dovoljno obučen i hrabar da reaguje.
„Često je tih prvih nekoliko sekundi najznačajnije. Mi imamo ideju, ali je pitanje koliko je izvodljivo da prođemo svi obuku iz kadio-pulmonalne reanimacije, odnosno spoljašnje masaže srca i korišćenja defibrilatora. To je mašina koja konvertuje rad srca u normalan rad. Kada dođe do fibrilacija, kada srce počne sa potpuno nepravilnim načinom rada, isporukom tog jednog električnog šoka, ponovo dolazi do uspostavljanja normalnog rada srca. Mi te uređaje imamo i na stadionu i u sportskom centru, oni stoje na zidu i dostupni su svakome. Treća mašina ide sa igračima na utakmice i na treninge. Ideja je da se tom mašinom, i uopšte procedurom, ne bavi samo dežurni lekar, već da to mogu da rade fizioterapeuti i ostatak medicinskog tima, ali i nemedicinsko osoblje, igrači, svi koji budu raspoloženi i zainteresovani. Imamo ideju da se ta obuka sprovede ove godine“, istakao je Malićević.
► „Eriksen je bio klinički mrtav“
„Njet“ za američku kampanju na ruskom tlu /video/
Inter se oglasio o Eriksenu i koroni
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala