Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Ni predaja ni razgraničenje: Plan za reintegraciju Kosova i Metohije u pravni poredak Srbije

CC0 / Pixabay / Kosovo
Kosovo  - Sputnik Srbija, 1920, 17.06.2021
Pratite nas
Pokret za odbranu Kosova i Metohije predstavio je danas Projekat reintegracije Kosova i Metohije u ustavnopravni poredak Republike Srbije. To je akt ohrabrenja većinskom i demokratski izraženom javnom mnjenju u Srbiji, rekao je jedan od autora projekta, istoričar Miloš Ković.
Ustav Srbije dva puta govori o južnoj srpskoj pokrajini — jednom u preambuli, a drugi put u članu 182, oba puta utvrđujući suštinsku autonomiju Kosova i Metohije. Autori projekta podsećaju da srpski politički činioci nikada nisu izvršili ustavnu obavezu da se koncept suštinske autonomije razradi posebnim zakonom koji se donosi po postupku ustavnih izmena.
Termin „suštinska autonomija“ shvaćen je kao zamisao da se u pokrajini ustanovi viši oblik autonomije od uobičajenog, što znači da bi KiM imalo veći broj nadležnosti u odnosu na druge primere, a Srbija manji broj isključivih nadležnosti. One bi se svele na poslove očuvanja suvereniteta u zaštiti prava svih građana u pokrajini, vršenja nadzora u sprovođenju njenog ograničenog međunarodnog subjektiviteta i poslove očuvanja teritorijalnog integriteta Srbije. Sve ostale oblasti javne politike bile bi u nadležnosti pokrajine.

Ni predaja ni razgraničenje Kosova

Prema Kovićevim rečima, Projekat reintegracije Kosova i Metohije u ustavnopravni poredak Republike Srbije početak je puta i odgovor na pitanje postoji li još neki plan osim predaje ili razgraničenja.
„Ovo je jedan od mogućih planova reintegracije KiM, mi ga sada predajemo javnosti i spremni smo na sve vrste razgovora, debate i kritike. Njegov cilj je da ohrabri pre svega našu stručnu javnost, da odustane od svih planova koji nam se spolja nude i da se uđe u razgovore i praktična dejstva koja bi dovela do krajnjeg cilja, a to je reintegracija KiM u sastav naše zemlje“, ističe Ković.
© Sputnik / Lola ĐorđevićProf. dr Miloš Ković, član Predsedništva Pokreta za odbranu KiM
Prof. dr Miloš Ković, član Predsedništva Pokreta za odbranu KiM - Sputnik Srbija, 1920, 13.07.2021
Prof. dr Miloš Ković, član Predsedništva Pokreta za odbranu KiM
Dokument se oslanja i zasniva se, kako Ković kaže, na dve činjenice. Prva je zakonitost, pošto Ustav Srbije, kao i Rezolucija 1244 UN predviđaju suštinsku autonomiju za KiM.

Većinsko raspoloženje Srba

Projekat se oslanja i na većinski stav srpskog javnog mnjenja, dodaje Ković.
„Sva istraživanja javnog mnjenja pokazuju da ubedljiva većina građana naše zemlje ne želi nikakvo razgraničenje, nikakvu amputaciju naše državne teritorije. Pokazalo se da većina prihvata i zamrznuti konflikt do trenutka kada bi se rešenje za KiM moralo tražiti u suštinskoj autonomiji. Koncept suštinske autonomije kao prioritet ima državne i nacionalne interese naše zemlje i našeg naroda, ali on uvažava i legitimne težnje albanskog naroda na KiM u sastavu Srbije“, naglašava Ković.
© Sputnik / Lola Đorđević Predstavljanje dokumenta „Projekat reintegracije Kosova i Metohije u ustavnopravni poredak Republike Srbije“
 Predstavljanje dokumenta „Projekat reintegracije Kosova i Metohije u ustavnopravni poredak Republike Srbije“ - Sputnik Srbija, 1920, 13.07.2021
Predstavljanje dokumenta „Projekat reintegracije Kosova i Metohije u ustavnopravni poredak Republike Srbije“
Suština projekta, prema rečima profesora Fakulteta političkih nauka Slobodana Samardžića, jeste da se pokaže da postoji alternativni put.
„Mi zapravo hoćemo da pokažemo da je politička alternativa izvodljiva. Potrebno je dati ideju, afirmisati je u javnosti. Potrebno je pokazati da posledice kojima se u javnosti stalno preti, da ćemo biti izolovani, pod sankcijama, bombardovani, nisu predvidive ni realne posledice. Ali potrebno je i da srpska politika pokaže neki kreativni element“, smatra Samardžić.

Zapad nije jedina strana sveta

Kada je reč o međunarodnom faktoru, situacija za vraćanje KiM u ustavnopravni poredak Srbije nije povoljna, ali je povoljnija nego što je bila pre desetak godina, dodaje on. Zapadna politička hemisfera nije jedina kojoj se Srbija mora obraćati.
„Postoji i istočna politička hemisfera koja je u međuvremenu dovoljno ojačala da možemo da konstatujemo neku vrstu ravnoteže velikih sila i u tom kontekstu možete da očekujete neki uspeh. To je perspektiva koja računa sa Ujedinjenim nacijama, sa legalnim strukturama i institucijama svetske organizacije, a ne sa polulegalnim i nelegalnim aktivnostima pojedinih država, vojnih saveza i saveza država kao što je EU“, kaže Samardžić.

Jedinstvena autonomija u svetu

Predloženi plan je kompleksan i podrazumeva originalna rešenja, navodi Dušan Proroković, stručnjak za međunarodnu politiku. Ali tako je moralo da bude, zbog kompleksnosti kosovskog pitanja. Zato predložena suštinska autonomija ne podseća ni na jednu drugu autonomiju na svetu.
© Sputnik / Lola ĐorđevićProf. dr Slobodan Samardžić
Prof. dr Slobodan Samardžić - Sputnik Srbija, 1920, 13.07.2021
Prof. dr Slobodan Samardžić
Kosovo je, prema Prorokovićevim rečima, propao sistem u svakom smislu, a projekat Zapada, nezavisno Kosovo, postao je neizvodljiv.
„Zbog toga, iako će prva reakcija verovatno biti da je nešto ovako nemoguće i da se reintegracija ne može ostvariti, očekujem da se, pre svega, u međunarodnoj stručnoj javnosti ono što predlažemo podrobno analizira i uzme u obzir. Jer, kontrapitanje je: ako ovo ne može, šta može? Možemo da ostanemo ne samo u stanju zamrznutog konflikta, nego i u stanju jednog propalog sistema koji će sve više opterećivati regionalne odnose“, ističe Proroković.
Predloženi dokument predviđa i mehanizme zaštite kolektivnih i individualnih prava kosovskometohijskih Srba, napominje profesor Fakulteta političkih nauka Časlav Koprivica i dodaje da projekat daje izvorno čitanje onoga što je trebalo da bude put za izlazak iz kosovske krize u skladu sa Ustavom Srbije iz 2006, kao i sa Rezolucijom 1244.
© Sputnik / Lola Đorđević Prof. dr Časlav Koprivica
 Prof. dr Časlav Koprivica - Sputnik Srbija, 1920, 13.07.2021
Prof. dr Časlav Koprivica
„Verujem da će ovaj dokument biti od značaja i za one faktore međunarodne zajednice koji su nam išli na ruku sve vreme, pre svega mislim na Rusiju, zato što je ovo prvi put da se jedan ozbiljan dokument daje sa srpske strane, koji daje autentično tumačenje onoga kako treba da bude nađeno rešenje za kosovskometohijsko pitanje“, objašnjava Koprivica.
Prema njegovim rečima, kompromis sa kosovskim Albancima dolazi u obzir, ali samo u okviru pravnog sistema Srbije, kako je zadato Rezolucijom 1244. Projekat pokazuje kako to u praksi može da izgleda, zaključio je Koprivica.
Pročitajte još:
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala