Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Uroš Đurić: Jedinstvenost koju je naš borbeni narod iskazao i dalje odjekuje u svetskim okvirima

© Foto : Reflektor/promoUroš Đurić
Uroš Đurić - Sputnik Srbija, 1920, 20.06.2021
Pratite nas
Naš narod u svetskim okvirima uspeo je da se prikaže kroz borbu koja i dan danas odjekuje. To je borba protiv represije koja me i dalje ostavlja bez daha, kaže za Sputnjik umetnik Uroš Đurić uoči otvaranja izložbe „Stanje stvari“ u galeriji Reflektor u Užicu.
Ovo je prva samostalna izložba Uroša Đurića u Užicu, a ovom prilikom ovaj svetski priznati umetnik će izložiti radove nastale poslednjih petnaest godina koji nikada nisu prikazani. Samo za vreme trajanja izložbe, umesto kataloga, Đurić je pripremio poseban „art book“ u kojem se osvrće na odjek borbe jugoslovenskog naroda i uopšte status naše zemlje u svetu.
„Ovaj ’art book’ između ostalog podseća na kontekst Užica u svetskoj istoriji, odnosno da je tu bio centar prve slobodne teritorije u okupiranoj Evropi, Užičke republike. To ostaje značajna markacija za sve što je došlo iza toga u Užicu“, podseća Đurić.

Kakvo je „stanje stvari“?

Izložba „Stanje stvari“ koja je juče otvorena u galeriji Reflektor tretira kompleksne situacije u kojima umetnik pokušava da pronađe put do rešenja.
„Mislim da je to projekcija opšte stvarnosti gde se sukobljavaju različite sile u predvidivim ili nepredvidivim situacijama. ’Stanje stvari’ je priča o situacijama, to je život prema mogućnostima u datom trenutku“, kaže Đurić.
Umetnik se osvrće i na svoj proces sazrevanja kada je, kako kaže, bio opsesivni čitač autobiografija i pokušavao da razume kroz šta su sve umetnici prolazili. Za njega su to bili putokazi, mnogo važniji od učenja zanata.
„Sećam se da mi je ujak iz inostranstva poslao Bunjuelovu autobiografiju, koja mi je služila kao ’Biblija’ razvojnog procesa. Pored filmova koje je napravio sa Dalijem sa trideset godina, Bunjuel je ipak svoj raskošni, fantastični, precizni stil izgradio u ostvarenjima nastalim od 65. do 77. godine. I ja sam, još tada, osetio da ću prave stvari raditi tek u poznom dobu, da ću, što sam bliži, odlasku biti sve bolji“, iskren je Đurić.
On priznaje da je poslednjih godina počeo da radi u punom kapacitetu i da je ovo jedna od etapa koja utvrđuje gde je on sada.
„Zato se i izložba zove ’Stanje stvari’ kao samopozicioniranje, kao pitanje koje samom sebi postavljam“, navodi umetnik.
© Foto : Reflektor/promoIzložba se može posetiti na zakazivanje od ponedeljka 21. juna do 15. jula u periodu od 15 do 20 časova svakim radnim danom.
Izložba se može posetiti na zakazivanje od ponedeljka 21. juna do 15. jula u periodu od 15 do 20 časova svakim radnim danom. - Sputnik Srbija, 1920, 13.07.2021
Izložba se može posetiti na zakazivanje od ponedeljka 21. juna do 15. jula u periodu od 15 do 20 časova svakim radnim danom.

Od Albertine do galerije Reflektor

Pre manje od godinu dana, radovi Uroša Đurića uvršteni su u stalnu postavku bečke  Albertine, a ovaj umetnik postao je i laureat nagrade Sava Šumanović. Pristupajući jednako otvoreno publici, bilo da se ona nalazi u Austriji, Francuskoj, Boljevcu ili Užicu, on kaže da je poziv umetnika taj koji uslovljava kvalitet jedne izložbe. 
Fleka - Sputnik Srbija, 1920, 29.05.2021
Ko je bio Miomir Grujić Fleka, javni ilegalac koji je pomerao granice stvarnosti? /foto/
„To nije pitanje ni okolnosti, ni publike već odnos prema poslu i sredini koja vas prosto želi. Nikad nisam imao problem razumevanja svog rada. Uvek je bilo onih koji će reagovati negativno, ali niste potpisali ugovor ni sa kim o recepciji svoga rada. Kada pričamo o dubinskom čitanju, vi ćete uvek imati ljude koji će dopreti dotle. Čak i kada bih imao izložbu u Tasmaniji, siguran sam da bi univerzalne vrednosti koje rad poseduje bile dostupne svuda“, smatra umetnik.

Pomozimo herojskom narodu Jugoslavije

U „art book-u“ koji prati izložbu na šesnaest strana A6 formata, Đurić je prikazao životne situacije iz novije istorije vezane za naše područje. Tako se među radovima u ovom izdanju nalaze fotografije Rite Hejvort kako drži plakat o pomoći herojskom narodu Jugoslavije, Breda Pita sa Bugijem Milosavljevićem u Boki Kotorskoj 1988. godine, Koče Popović u društvu Đine Lolobriđide...
„Društveni kontekst je da jedna Italijanka, Rita Hejvort u tom trenutku najveća svetska zvezda sa novom pojavom posleratne lavice, sa izgledom koji je bio moderan, učestvovala u akciji prikupljanja pomoći herojskom narodu Jugoslavije. To je nešto od čega vam zastane dah“, naglašava umetnik kome je kontekst ideala i univerzalnosti globalnog i lokalnog bio presudan u selekciji materijala. Otuda je on birao i neobične situacije poput fotografije Marije Bah, supruge tada najpoznatijeg bubnjara na svetu Ringa Stara kako glumi Partizanku Maricu Petrović i potuca se po dinarskim gudurama Crne Gore i Hercegovine noseći gunj.
© Foto : Uroš ĐurićRita Hejvort kako drži plakat pomoći herojskom narodu Jugoslavije / fotografija iz art book-a specijalno osmišljenog za ovu izložbu.
Rita Hejvort kako drži plakat pomoći herojskom narodu Jugoslavije / fotografija iz art book-a specijalno osmišljenog za ovu izložbu. - Sputnik Srbija, 1920, 13.07.2021
Rita Hejvort kako drži plakat pomoći herojskom narodu Jugoslavije / fotografija iz art book-a specijalno osmišljenog za ovu izložbu.
„U ovim radovima jasno se vidi kako je nakaradni globalizam koji nam se danas nameće bitno drugačiji od internacionalizma koji je tada postojao. U globalizmu uvek postoje element trgovine, a ovo što je naš narod proživeo nosilo je elemente ideala. Naš je narod pokazao jedinstvenost ideala u borbi protiv represije što je bilo dovoljno da jedna lepotica svetskog ranga kakva je Barbara Bah glumi Maricu Petrović“, zaključuje Đurić.
Ličnosti koje su uvek bile nedostupne, koje su gotovo imale status božanskog, nedostupnog, predstavljene su u svojoj običnosti, a istorijski kontekst igra na tankoj liniji između onoga što se činilo običnim za nas, a veličanstvenim za druge.
© Foto : Reflektor/promoĐurić je rođen 1964. u Beogradu. Studirao je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu i slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Diplomirao 1992. i magistrirao 1998 na slikarskom odseku FLU.
Đurić je rođen 1964. u Beogradu. Studirao je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu i slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Diplomirao 1992. i magistrirao 1998 na slikarskom odseku FLU. - Sputnik Srbija, 1920, 13.07.2021
Đurić je rođen 1964. u Beogradu. Studirao je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu i slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Diplomirao 1992. i magistrirao 1998 na slikarskom odseku FLU.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala