Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

„Najgore tek dolazi“: Šta sve otkriva izveštaj o klimi na 4.000 strana

CC BY 2.0 / Flickr / World Meteorological Organization / Nevreme
Nevreme - Sputnik Srbija, 1920, 23.06.2021
Pratite nas
Nestašica vode, egzodus, neuhranjenost, izumiranje vrsta... Život na Zemlji kakav poznajemo neizbežno će se preobraziti klimatskim promenama kada deca rođena 2021. godine budu imala 30 godina ili čak i ranije, upozoravaju Ujedinjene nacije u izveštaju u koji je imao uvid AFP.
Nacrt izveštaja, koji su napisale stotine naučnika pri Međunarodnom panelu za klimatske promene (IPCC), merodavnom na tom području, oscilira između apokaliptičnog tona i nade koja se pruža ljudima da promene svoju sudbinu trenutnim i drastičnim merama. 
Jadransko more - Sputnik Srbija, 1920, 22.06.2021
Jadransko more polako postaje bara: Upozorenje hrvatskog biologa /video/
Sveobuhvatni izveštaj o proceni na 4.000 stranica mnogo je alarmantniji od prethodnog iz 2014. Iako se njegovi glavni zaključci neće promeniti, službeno će biti objavljen tek u februaru 2022. godine, nakon što ga konsenzusom odobri 195 država članica.

Razorni učinci zagrevanja postaće bolno opipljivi i pre 2050. godine

Bez obzira na stopu smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, razorni učinci zagrevanja na prirodu i čovečanstvo ubrzaće se i postaće bolno opipljivi i pre 2050. godine.
„Život na Zemlji može da se oporavi od velikih klimatskih promena evolucijom u nove vrste i stvaranjem novih ekosistema“, napominje tehnički sažetak na 137 stranica.
Među najvažnijim zaključcima je spuštanje praga preko kog se zagrevanje može smatrati prihvatljivim. Potpisivanjem Pariskog sporazuma 2015. godine svet se obavezao da ograniči globalno zagrevanje "znatno ispod 2 stepena Celzijusova".

„Najgore tek dolazi“

IPCC procenjuje da bi prekoračenje od 1,5 stepeni već moglo „postupno da dovede do ozbiljnih posledica, a ponekad i nepovratno“.
„Najgore tek dolazi, s mnogo više posledica na život naše dece i naših unuka nego na naš“, tvrdi IPCC.
Klima se već promenila. Iako je porast prosečnih temperatura od sredine 19. veka dosegao 1,1 stepen, učinci su ozbiljni i biće sve snažniji, čak i ako se smanje emisije ugljen-dioksida.
Za neke životinje i biljke može biti čak i prekasno.
„Čak i pri povećanju od 1,5 stepeni, životni uslovi će se promeniti toliki da određeni organizmi neće moći da se prilagode“, ističe se u izveštaju.
U svim sistemima proizvodnje hrane povećavaju se nagli gubici, navodi se i ukazuje na klimatske opasnosti kao na glavni pokretač.
Međutim, čovečanstvo u ovoj fazi nije „naoružano“ da bi se suočilo sa izvesnim pogoršanjem situacije.
„Trenutni nivo prilagodljivosti nije dovoljan da bi se odgovorilo na buduće klimatske rizike“, upozorava IPCC. 
Virusi - Sputnik Srbija, 1920, 07.06.2021
Upozorenje svetskih virusologa: Počelo vreme pandemija, multirezistentne klice — najveća pretnja

Glad, poplave, migracije...

Čak i uz ograničavajući porast temperature od 2 stepena, još 80 miliona ljudi biće dovedeno do gladi do 2050. godine, 130 miliona bi moglo da padne u krajnje siromaštvo u roku od deset godina, a stotine miliona stanovnika priobalnih gradova biće ugroženi češćim poplavama uzrokovanim porastom nivoa mora, što će zauzvrat dovesti do značajnih migracija, a milioni ljudi ostaće bez pristupa vodi.
U tekstu se takođe naglašava opasnost od kaskadnih učinaka. Pojedine regione (Istočni Brazil, Jugoistočna Azija, Srednja Kina) mogle bi da pogode tri ili četiri istovremene vremenske nepogode ili čak i više: vrućina, suša, cikloni, ​​požari, poplave, bolesti koje prenose komarci...

„Potrebna je radikalna transformacija“

Uprkos alarmantnim zaključcima, izveštaj pruža notu nade. Čovečanstvo još uvek može da usmeri svoju sudbinu prema boljoj budućnosti.
„Potrebna nam je radikalna transformacija procesa i ponašanja na svim nivoima: pojedinci, zajednice, firme, institucije i vlada“, tvrdi se u izveštaju.
„Moramo redefinisati svoj način života i potrošnju“, istaknuto je u izveštaju, preneo je portal Indeks.
O tome šta se radi, posebno u Srbiji, da li i koliko kasnimo, šta mora da se promeni da bi životna sredina zaista bila prioritet i slušaju li političari stručnjake pogledajte u emisiji „Energija Sputnjika“ - Jelica Putniković razgovarala je sa docentom dr Vladimirom Pavićevićem, sa Katedre za inženjerstvo zaštite životne sredine na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala