Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Posle poteza Crne Gore: U Srbiju iz Hrvatske prvo stiže provokacija — šta je sledeće?

© Flickr / European ParliamentZastave Hrvatske i EU
Zastave Hrvatske i EU - Sputnik Srbija, 1920, 23.06.2021
Pratite nas
Srbija je formalno u Skupštini donela Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici i u tom smislu je ta stvar formalno stavljena ad akta. Bilo bi potpuno besmisleno da se donosi druga deklaracija na istu temu, pa je ovo zapravo „packa“ Hrvatske u kontekstu tekućih prepucavanja oko deklaracije u crnogorskom parlamentu i reakcija koje su bile kod nas.
Ovako Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije gleda na poruku hrvatskog šefa diplomatije Gordana Grlića Radmana da Srbija na putu prema EU treba da „pokaže suštinski i održiv napredak u temeljnim područjima i da pokaže volju za ispunjavanje svih potrebnih kriterijuma“, a među kojima je i „priznavanje genocida u Srebrenici“.

„Packa“ Srbiji na talasu crnogorske deklaracije

Prema Igrutinovićevom mišljenju, izjava hrvatskog ministra svakako nije formalan uslov za pristupanje Srbije Evropskoj uniji i teško da to može postati, ali jeste sitna „packa“ koja dolazi nakon crnogorske deklaracije i nosi određenu poruku.
„Sada je to pitanje, sa jedne strane, političke veštine, odnosno da li ćete vi izlaziti i javno govoriti da u Srebrenici nije bilo genocida, što pozitivno zvuči za domaću publiku, dok se na nekom međunarodnom forumu i u međunarodnoj politici, s obzirom na postojanje presude Međunarodnog suda pravde, takve izjave apsolutno tumače kao problematične, bez obzira na to kako mi to ovde doživljavali. Dakle, ovo je sitna poruka Srbiji da državni funkcioneri, na neki način, paze šta govore o tome, odnosno na polju regionalne politike, jer to u nekom trenutku možda može postati problem“, ocenjuje Igrutinović.

Hrvatsko inaćenje — signal dubljih problema Beograda i Brisela

U tom smislu, dodaje on, iako ovo jeste sitna najava o raspoloženju pojedinih država regiona, za njenu strogu formalizaciju u vidu uslova morala bi da postoji široka volja ostalih država-članica EU.
„Sa druge strane, ukoliko to postane formalni zahtev u nekom narednom periodu, onda je to signal jednog dubljeg problema u našim odnosima sa EU, a ne samo volje hrvatskog ministra spoljnih poslova ili neke pojedine države-članice. Naime, Hrvatska je mala, najnovija članica Unije i ako se desi da ona uspešno blokira Srbiju, to je onda širi signal da će čitav niz zemalja EU blagonaklono gledati na blokiranje Srbije, a zapravo pustiti Hrvatsku da se sa tim zaleti, dok će one stajati sa strane i davati prećutnu podršku“, smatra Igrutinović.
Zato, kako dodaje, neko eventualno buduće hrvatsko inaćenje ili formalna blokada pregovora ne bi bili samo signal hrvatsko-srpskih odnosa, već dubljih problema na relaciji Beograd-Brisel.
Hrvatska se neće preterano zaletati samostalno kontra volji ostalih država, jer ne postoje te teme koje su tekuće i u kritičnom smislu važne. Ali, ako se ona nekako zainati i to prođe na forumima EU, to je onda zapravo signal da je čitav niz drugih država-članica podržava, ali će stajati sa strane i pustiti da se to vodi kao neka vrsta srpsko-hrvatskih negativnih odnosa, bez toga da se one, na neki način, izdaju da zapravo čine nešto nažao Srbiji“, uveren je Milan Igrutinović.

Hrvatska nikada ne bi ispunila uslov koji nameće Srbiji

Istoričar Čedomir Antić za Sputnjik kaže da je izjava Grlić Radmana zapravo izvanredna vest i da je treba mirno primiti, jer je hrvatski šef diplomatije Srbiji puno pomogao nametanjem uslova koje Hrvatska nikada ne bi ispunila da su njoj davani.
„Kada je reč o kvalifikaciji zločina u Srebrenici na način na koji ga definišu hrvatska i diplomatije većine evropskih zemalja, to je samo način da se Srbija dalje unižava i oštećuje. Nažalost, mi imamo tu situaciju da od nas to traži jedna zemlja koja nikada nije priznala genocid nad srpskim narodom, a tu nije reč o šest, deset ili šezdeset hiljada muškaraca, već o više od pola miliona muškaraca, žena i dece koje je pobila država za koju i hrvatska levica i desnica smatraju da je deo hrvatske državne vertikale i tradicije. Niti su bili spremni da prihvate posledice ovih ratova, niti su bili spremni da osude zločine i zločince, a on govori o odnosu prema zločinima i žrtvama. Kako ga nije sramota?“, pita Antić.
On dodaje da su srpski sudovi za ratne zločine procesuirali i osudili svega deset odsto optuženih iz Hrvatske, dok se Grlićeva partijska koleginica Jadranka Kosor okumila sa optuženim za ratne zločine iz Vukovara, čije je izručenje Srbija tražila. Takođe, primećuje Antić, zemlja koja duguje između 25 i 30 hiljada stanova svojim građanima, dok je siromašna i razrušena Bosna i Hercegovina stanove vratila, nema prava nikome ništa da kaže.

Gaženje obećanja — hrvatska tradicija

„U vreme kada je Hrvatska grcala pod pritiskom Slovenije i nekih drugih evropskih zemalja, nama je otvoreno i jasno rečeno da Hrvatska neće nikada ponoviti politiku koju je Slovenija vodila prema njoj. Tek što je primljena u EU, Hrvatska je pogazila to svoje obećanje i to je jedna tradicija otkako Hrvatska postoji kao država. Radman Grlić nam sada jasno stavlja do znanja da EU više nije naš cilj. Za nas je Evropska unija bila cilj kao zajednica vrednosti i kao sredstvo da postanemo moderna, uspešna zemlja, a upravo članice kao što je Hrvatska, ti mali nemački kerberi u Istočnoj Evropi, upravo oni govore protiv svega, protiv ideje širenja i ideje zajednice vrednosti. Evropska unija koja ni sama više nije ono što je bila pre 15 godina, a kamoli ono što je trebalo da bude, ne može biti naš cilj“, kategoričan je istoričar.
Srbija treba da shvata Evropsku uniju na način na koji smo shvatali svaku drugu veliku silu, uključujući Otomansko carstvo i nacističku Nemačku — kroz to koliko može da nam nanese zla i kroz to koliko možemo da je iskoristimo, zaključuje Čedomir Antić za Sputnjik.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala