Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Jurij Aleksandrov: Ne damo svoju rusku dušu u ime stomaka! /video/

© Sputnik / Aleksandar MilačićRuski reditelj Jurij Aleksandrov, umetnički direktor Opere Sankt Peterburga
Ruski reditelj Jurij Aleksandrov, umetnički direktor Opere Sankt Peterburga - Sputnik Srbija, 1920, 24.06.2021
Pratite nas
U Americi sve diktira novac, a u Rusiji se živi u skladu sa srcem i dušom. Ruski umetnici nikada nisu bili razmaženi velikim honorarima, oni rade za aplauze i cveće. Kapitalizam je došao i kod nas, ali i dalje se trudimo da pomirimo dušu i stomak. I ne damo svoju rusku dušu u ime stomaka, kaže u razgovoru za Sputnjik ruski reditelj Jurij Aleksandrov.
Po četvrti put u Beogradu gostuje Opera Sankt Peterburga koju predvodi Jurij Aleksandrov. Ruski umetnici su u srpskoj prestonici prošli put bili u novembru, kada je ovde bio pik epidemije virusa korona. Tada su došli da obeleže važan jubilej – 75 godina od pobede nad fašizmom i da probiju blokadu pandemije, kao što su njihovi preci probili blokadu Lenjingrada, koja se pamti kao jedan od najtragičnijih događaja u 20. veku.
Ovoga puta 120 članova Opere Sankt Peterburga na sceni Narodnog pozorišta 26. juna izvodi operu „Elektra“ Riharda Štrausa, a dan kasnije u Operi-teatru Madlenianum izvešće „Esmeraldu“ Aleksandra Dargomišskog. Za 28. jun je najavljen i gala koncert na kojem će solisti Sanktpeterburške opere izvoditi remek-dela svetske muzičke klasike.

Lenjingradska tragedija - podsticaj za probijanje pandemijske blokade

Podsećajući na to da je Sankt Peterburg, odnosno nekadašnji Lenjingrad, preživeo strašnu blokadu tokom Drugog svetskog rata, čiji užas i dan-danas ostaje u kolektivnom sećanju njegovih žitelja, Jurij Aleksandrov kaže da je upravo to strašno istorijsko iskustvo podsticaj za probijanje ove današnje – pandemijske blokade.
„Naš teatar je radio sve vreme, nismo se zaustavljali ni na sekundu. Nisu nam dozvoljavali da igramo za publiku, ali smo igrali onlajn, sve vreme smo imali probe, pravili nove predstave, igrali ih sami za sebe, našminkani, u kostimima. Ja znam da je teatar lako zaustaviti, ali ponovo pokrenuti mašinu mnogo je teže. Zbog toga je kovid u nekom smislu imao i pozitivne efekte, jer smo mogli da usporimo, da procenimo svoj položaj u društvu i da shvatimo da smo veoma traženi“, kaže Jurij Aleksandrov.

„Rusija je naša rodna majka“ – Poklon publike vredniji od cveća i aplauza

Tokom proteklog gostovanja ruski reditelj je u razgovoru za Sputnjik govorio o situaciji u svetu, napomenuvši da u Rusiji mnogi ljudi strahuju od rata. Na pitanje da li je danas malo optimističniji i da li se nazire kraj svemu onome što je svetu donela pandemija naš sagovornik odgovara:
„Ja sam u tom smislu pesimista. Nedavno su se susreli Putin i Bajden, niko ne može da kaže šta je tamo postignuto, jer danas ne postoji pojam 'držanje reči', nema obavezivanja. Može se reći jedno, a raditi nešto sasvim drugo. U tom smislu profesionalna diplomatija danas nije efikasna, jer su poljuljane njene osnove. Zbog toga je naša misija ono što ja zovem narodnom diplomatijom. U svim intervjuima govorim o Srbiji, o susretima s publikom nakon predstava i o tome kako je neko u sali, kada sam rekao da smo braća i da uvek pomažemo u Srbiji, uzviknuo 'Rusija je naša rodna majka'! To se ne zaboravlja, jer to nije cveće, to nije aplauz. To je nešto zbog čega želiš da radiš, da putuješ, da rušiš blokadu kovida, jer ljudi žele da žive u miru, da slušaju muziku, da vole svoju decu, da ona vole njih. Neko mora o tome da se brine. Ako je to naša misija, onda sam srećan, jer sam zbog toga i stvorio ovaj teatar“, ističe Jurij Aleksandrov.
© Arhiva MadlenianumaRuski pozorišni reditelj Jurij Aleksandrov
Ruski pozorišni reditelj Jurij Aleksandrov - Sputnik Srbija, 1920, 13.07.2021
Ruski pozorišni reditelj Jurij Aleksandrov
Umetnici Opere Sankt Peterburga redovno gostuju u zemljama poput Poljske, Estonije, Letonije, Litvanije, s kojima Rusija ima komplikovane diplomatske odnose. Jurij Aleksandrov kaže da se umetnicima često dešava da ih na ulazu u nacionalna pozorišta u ovim zemljama dočekuju ljudi s parolama kao što je „Rusi, vratite Krim“, a da nakon predstave te iste ljude vidi kako oduševljeno aplaudiraju stojeći. U pozorištu, zaključuje Aleksandrov, umetnost pobeđuje politiku.

Treba ponovo da putujemo u Ameriku, da ih dovedemo u red

Kada je reč o Sjedinjenim Američkim Državama, naš sagovornik kaže da ga prilično pogađa odnos s kojim se kao umetnici sada suočavaju, budući da je Opera Sankt Peterburga bila prvi ruski teatar koji je pred američkom publikom nastupao nakon terorističkih napada 11. septembra 2001.
„Svi su se još plašili da lete tamo, a mi smo otišli samo nedelju dana posle tog užasnog događaja. Bili smo mesec dana u Kaliforniji, izvodili smo 'Borisa Godunova' i 'Evgenija Onjegina', kao i gala koncerte. Ja sam vodio masterklasove na univerzitetima, posle svake predstave Amerikanci su vodili umetnike svojim kućama, hranili ih i pojili. Tada još nije bilo teksta himne Ruske Federacije, ali svaka predstava se otvarala ruskom i američkom himnom. Mi smo pevali reči sovjetske himne zajedno s Amerikancima. Zajedno smo pevali i američku himnu. Neki od gledalaca su ridali u sali, zaista su nas veoma toplo prihvatili. A onda su počele političke igre i nastala je nekakva zluradost. Mislim da bi trebalo ponovo da putujemo u Ameriku, da ih dovedemo u red. Verujem da je iskrena ljudska reč zajednička svima“, kaže Aleksandrov uz osmeh.

Bol i mržnja kao večiti problem društva

Osnovna osećanja Štrausove „Elektre“ u postavci Jurija Aleksandrova jesu bol i mržnja. Reditelj kaže da ta osećanja danas izazivaju veliku zabrinutost, te da ih razume publika na svim meridijanima.
„Ispostavilo se da su u naše vreme veoma aktuelne teme kojih su se dotakli dramaturg Hugo fon Hofmanstal i kompozitor Rihard Štraus. U Rusiji se nedavno dogodila užasna tragedija, kada su tri sestre ubile oca koji se, po svoj prilici, loše odnosio prema njima. Tema odnosa roditelja i dece je danas veoma važna, jer su deca prikovana uz kompjutere, ne komuniciraju ni sa kim, roditelji i ne znaju šta im je sve na umu. Otuda je i veliki broj samoubistava među decom koja padaju u ruke nesavesnih blogera, a rezultat je užas s kojim se suočavamo. Gubimo kontakt sa svojom decom i ne razumemo ih, jer govorimo različite jezike. Kada se dogodio taj užasni slučaj u Rusiji, odmah sam se setio 'Elektre' i učinilo mi se da naš teatar mora odmah da reaguje na to i da učini to maksimalno upečatljivo i razumljivo. Sve što se dogodađa u ovoj predstavi ne treba da se dešava u životu normalnog čoveka“, kaže Jurij Aleksandrov.
Ruski reditelj Jurij Aleksandrov, umetnički direktor Opere Sankt Peterburga - Sputnik Srbija, 1920, 24.06.2017
Svet
Svet je izgubio razum: moramo se navići na život u ludnici
Na operi „Esmeralda“ ruskog kompozitora Aleksandra Dargomišskog, koji je, prema mišljenju Aleksandrova, nepravedno zaboravljen, trupa je radila gotovo godinu dana.
„Ova opera je prožeta istorizmom i velikim poštovanjem prema muzici. Zasnovana je na romanu Viktora Igoa 'Zvonar Bogorodičine crkve', s tim što je tekst, naravno, prerađen. Za mene tekst u operi nikada i nije glavni, glavna je muzika. Kada sam shvatio da se veliki ruski kompozitor Dargomišski ne izvodi u Sankt Peterburgu, kao ni u Rusiji, jer je neko rekao da je to loša muzika mladog kompozitora, odlučio sam ja to da radim, jer se ne slažem s tim. Veoma smo se ozbiljno bavili tim delom i dobili smo simpatičnu predstavu koja je namenjena pre svega publici srednje generacije koja rado posećuje pozorište i želi da se opusti, da se umiri, publici koja je umorna od televizije i od vesti o ubistvima i politici“, kaže naš sagovornik.
Ruski reditelj ističe da teatar vidi kao tribinu s koje se umetnici obraćaju publici.
„Kada gledate političke emisije na televiziji, svi viču i niko nikoga ne sluša. Mi imamo prednost, jer izlazimo na pozornicu, a u sali je tišina, svi nas slušaju. Zato moramo nešto i da kažemo, ne samo da pokažemo da je Mocart izuzetan kompozitor nego i da može da bude veoma savremen, da može da odgovara na probleme koji danas brinu ljude u samoći. Misija teatra je da donosi ideje. To je princip našeg postojanja, možda upravo zbog toga nailazimo na pozitivan odnos publike. Mi moramo da znamo zbog čega mi plačemo, šta nas brine i o čemu želimo da govorimo“, zaključuje Jurij Aleksandrov.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala