Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Da li će „Bazel 3“ uzdrmati bankarski sistem i tržište zlata

CC0 / Pixabay / Biznis
Biznis - Sputnik Srbija, 1920, 26.06.2021
Pratite nas
Nova bankarska pravila, deo sveobuhvatnog međunarodnog sporazuma poznatog kao „Bazel 3“, označiće veliku promenu za evropske banke i njihovo poslovanje sa zlatom – potencijalno menjajući potražnju i cene plemenitih metala. Evropske banke se od ponedeljka suočavaju sa pojačanim zahtevima za likvidnošću prema „Odnosu neto stabilnog finansiranja“.
U Evropi se sprema sukob između regulatora, banaka i političara oko toga kako će se oblikovati nova pravila koja su u skladu sa „Bazelom 3“. Nekoliko banaka, kao i kreatori politike u zemljama, uključujući Francusku i Nemačku, kažu da su zahtevi sadržani u novim propisima previsoki. Bazelski komitet za bankarski nadzor smatra da su ovi poslednji pokušaji da se oslabi primena „Bazela 3“, koji bi trebalo da se uvede od 2023. godine, „krajnje nesrećni i krajnje loši“, piše Blumberg.
Kao i mnoge reforme sprovedene tokom protekle decenije kojima je cilj da spreče još jednu globalnu finansijsku krizu, nova bankarska pravila dolaze sa određenim kontroverzama i upozorenjima.
Prema novim pravilima, Zlato u materijalnom obliku u osnovi će biti klasifikovano kao imovina nultog rizika , dok neraspoređeno ili „papirno“ zlato, s kojim banke obično najviše posluju, neće – što znači da će banke koje drže papirno zlato morati da imaju dodatne rezerve, rekla je Brajen Lundin, urednica „Gold njuzletera“. Novi zahtevi za likvidnošću imaju za cilj da „spreče trgovce i banke da jednostavno tvrde da imaju zlato ili da imaju više vlasnika za zlato koje poseduju“.
Kao odgovor na globalnu finansijsku krizu od 2007. do 2009. godine, Bazelski komitet za bankarski nadzor, koji postavlja standarde za regulisanje banaka, razvio je set regulatornih mera „Bazel 3“. To je međunarodno dogovoreni koncept kome je cilj jačanje bankarske regulative, nadzora i upravljanja rizicima.
U svojoj osnovi, „Bazel 3“ je višegodišnja promena režima koja ima za cilj sprečavanje nove globalne bankarske krize, zahtevajući od banaka da drže stabilniju imovinu a manje one koja se smatra rizičnom.
Prema novom režimu, fizičko ili dodeljeno zlato, poput poluga i kovanog novca, prekvalifikovaće se iz aktive nivoa 3 u kategoriju nultog rizika – stavljajući ga  u kategoriju „zajedno sa gotovinom i valutama klase imovine“, rekao je Adam Kos, predsednik „Libertas velt menadžment grupe“.
Budući da će fizičko zlato imati status bez rizika, to bi moglo dovesti do toga da banke širom sveta i dalje kupuju više, rekao je Kos, dodajući da su centralne banke već pojačale kupovinu fizičkog zlata koje će se držati u trezorima, odnosno neće se čuvati u neraspoređenom ili papirnom obliku.
Dodeljeno zlato je u vlasništvu investitora direktno u fizičkom obliku, poput novčića ili poluga. Neraspoređeno zlato ili papirni ugovori često su u vlasništvu banaka, ali investitori imaju pravo na to zlato i izbegavaju naknade za skladištenje i isporuku.
Prema novim pravilima, papirno zlato bi bilo klasifikovano kao rizičnije od fizičkog i više se neće računati kao imovina jednaka zlatnim polugama ili kovanicama.
U okviru reformi „Bazela 3“, evropske banke suočiće se sa novim zahtevima za likvidnošću, poznatim kao neto stabilni odnos finansiranja (NSFR).
To je standard likvidnosti koji banke moraju slediti da bi obezbedile odgovarajuće stabilno finansiranje za pokrivanje svoje dugoročne aktive. Odnos je iznos raspoloživog stabilnog finansiranja u odnosu na iznos potrebnog stabilnog finansiranja, koji bi trebalo da bude jednak najmanje 100 odsto u kontinuitetu.
Propisi NSFR-a biće predstavljeni bankama u Evropskoj uniji u ponedeljak, u Americi 1. jula, a u Velikoj Britaniji 1. januara 2022, navodi Alasder Makleod, šef istraživanja kanadske kompanije za finansijsku tehnologiju „Gold mani“, piše portal „Market voč“.
Članovi Odbora za nadzor nad bankarskim nadzorom „Bazela 3“ postigli su dogovor u novembru 2010. godine. Trebalo je da bude uveden od 2013. do 2015. godine, ali primena je više puta produžavana do 31. marta 2019. godine, a zatim ponovo do 1. januara 2023.
Pročitajte i:
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala