Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Simptomi haosa: Kako će Amerika preživeti krize koje je potresaju? /video/

CC0 / PxHere / Američka zastava
Američka zastava - Sputnik Srbija, 1920, 26.06.2021
Pratite nas
Uprkos opsežnoj medijskoj operaciji prikrivanja pravih razmera situacije, sve je teže zataškati povode za sumnju u mentalnu kondiciju predsednika SAD Džozefa Bajdena. A to je samo jedna od neuobičajenih, premda ne i sasvim neočekivanih, kriza s kojima je u ovom trenutku suočen politički sistem Sjedinjenih Američkih Država...
Uz obrazloženje da američki narod „zaslužuje potpunu transparentnost u pogledu mentalnih sposobnosti svog najvišeg izabranog lidera“, u otvorenom pismu adresiranom na predsednika, četrnaestoro republikanskih članova Predstavničkog doma američkog Kongresa traže od Bajdena da se „odmah podvrgne testu kognitivnih sposobnosti“, te da potom „objavi rezultate testiranja, kako bi američki narod znao kakvo je mentalno i intelektualno zdravlje njihovog predsednika“.

Bajdenovo mentalno zdravlje

Opominjući aktuelnog predsednika da nema moralnog prava da se ogluši o njihov zahtev jer je u predizbornoj kampanji govorio kako je „veoma raspoložen“ da američkoj javnosti omogući donošenje suda o njegovim mentalnim sposobnostima, republikanci iz Kongresa navode da Bajdenovo „mentalno propadanje i zaboravnost tokom proteklih 18 meseci postaju sve vidljiviji“.
I, u prilog toj svojoj tvrdnji, podsećaju da najstariji predsednik u američkoj istoriji — u novembru puni 79 godina — nije mogao da se seti imena šefa Pentagona Lojda Ostina, koga je nazvao „tipom koji vodi onu tamo jedinicu“, da mu se dogodilo da pobrka doba dana i večeri i da zaboravi razlog svoje posete Hjustonu u februaru ove godine, da je opisivao kako je često posećivao svoju bolesnu majku — tri godine nakon što se ona upokojila...
A „Vašington post“ ovim povodom ističe i da je prvi na listi potpisnika ovog zahteva za proveru Bajdenovog mentalnog stanja kongresmen Roni Džekson, koga je Barak Obama unapredio u čin admirala i 2013. imenovao za svog glavnog lekara, što je pozicija koju je zadržao i u potonjoj administraciji Donalda Trampa.

Uloga FBI u neredima na Kapitolu

Istovremeno pak sa javnim izrazom sumnje u Bajdenove mentalne kapacitete, javno je izražena sumnja i u ono što se dogodilo prilikom nereda na Kapitol hilu u Vašingtonu 6. januara, tog „napada na američku demokratiju“, koji je u korporativnim medijima glavnog toka upoređivan s Perl Harburom i 11. septembrom.
Američki predsednik Džo Bajden - Sputnik Srbija, 1920, 11.06.2021
Svet
Nova neprijatna situacija za Bajdena: Na samitu G7 zalutao u restoran /video/
Jedan od najuticajnijih glasova konzervativne Amerike, voditelj na „Foks“ televiziji Taker Karlson ukazao je ovih dana na prilično neobičnu okolnost da se širom Amerike hapse obični učesnici nasilnog protesta, ali ne i neki od identifikovanih organizatora i postavio pitanje prikrivene uloge koju je u ovim događajima imao FBI.
Potpuno očekivano, u odbranu FBI stali su, pored ostalih, i „Njujork tajms“ i „Vašington post“.
„Ne, nema nikakvih dokaza da je FBI organizovao šestojanuarske nerede na Kapitolu“, navodi „Njujork tajms“ i tu svoju ocenu bazira na iskazu „pravnih stručnjaka koji su rekli da je ova spekulacija nelogična i nategnuta“, dok će „Vašington post“, još direktnije, optužbe na račun Federalnog istražnog biroa jednostavno otpisati kao „divlju i neosnovanu teoriju zavere“.
Ali pravi zaverenici, uzvraća čuveni novinar Glen Grinvold, nisu oni koji postavljaju relevantna pitanja, već „oni koji se trude da sačuvaju FBI od pružanja odgovora na ta pitanja“.

Nameštanje izbora

A neugodnih pitanja je sve više i povodom optužbi o falsifikovanju rezultata prošlogodišnjih predsedničkih izbora. Portal „Ril klir investigejšns“, koji svakako nema reputaciju teoretičara zavere iako naginje udesno, objavio je svoje istraživanje iz Džordžije u kome se govori o desetinama hiljada falsifikovanih biračkih listića — po svoj prilici fotokopiranih i to na različitom papiru — na kojima je bilo zaokruženo Bajdenovo ime.
Aktuelni predsednik je, inače, u Džordžiji pobedio sa svega 12.000 glasova prednosti i to zahvaljujući ogromnom broju glasova koji su mu pripisani tokom noći, nakon što su izborni zvaničnici iz vladajuće Demokratske partije odstranili osobe angažovane na prebrojavanju glasova u Stejt farm areni u Atlanti. Demokrate se sad protive pokušajima provere glasačkog materijala, a zabeležen je i interesantan slučaj provale u skladište u kome se čuva sporni materijal...

Dalji rast tenzija

Šta se to događa u Americi? Koliko su opravdane sumnje u Bajdenovo mentalno zdravlje, u učešće federalnih organa u nerede na Kapitolu i u krađu izbora? I kako te sumnje utiču na unutrašnju stabilnost ove nuklearne supersile?
Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić i istoričar Saša Adamović.
„Kriza u Americi je ozbiljna i traje već duže vreme“, ukazuje Obrad Kesić. „Štaviše, umesto da se posle onoliko kontroverznih izbora tenzije smanjuju, one se i dodatno podižu zbog namere demokrata da donesu izmene izbornih zakona, uz prenošenje nadležnosti na federalni nivo, čemu se republikanci oštro protive. A pritom najnovije ankete pokazuju i da preko 30 odsto demokrata smatra da su prošlogodišnji izbori za predsednika bili pokradeni; s tim što oni misle da je to bilo potrebno.“
„Očigledno je da su se grdno prevarili svi koji su mislili da će se situacija u Americi normalizovati kada Donald Tramp bude bio izbačen iz Bele kuće. Kriza je isuviše duboka da bi na taj način mogla da bude razrešena, tim pre što je i samo društvo žestoko podeljeno na dva dela, jedan tradicionalni i drugi liberalni. Njima je sve teže da nađu miroljubivi modus vivendi“, opominje Saša Adamović.
Obrad Kesić dodaje da je „politički sistem u krizi jer elita nema poverenja u građane da će načiniti pravi izbor, pa misle da zato oni treba da ga nameste“.
„A u krizi je i ekonomski sistem, jer se izgubila vera u moć tržišta da se reguliše, a velike korporacije se uzdaju u pomoć države. Sve to izaziva nepoverenje običnih ljudi u čitav sistem, a poslednja kap u toj čaši je gubitak poverenja u izborni proces koji se sada događa. Istovremeno, sukob između dve partije pretvara se u borbu biti il‘ ne biti, u kojoj su sva sredstva dopuštena. Pa su tako demokrate optuživale Donalda Trampa da je mentalno nesposoban da bude predsednik Amerike, a tu istu optužbu republikanci sad iznose na račun Džoa Bajdena“, kaže Kesić.

Diskreditacija i progon protivnika

Dodatan problem predstavlja i sve veće nepoverenje u državne bezbednosne agencije koje bi morale da budu izvan međupartijske borbe, kao i u medije glavnog toka koje nastoje da ih zaštite od sumnji.
Glen Grinvold tim povodom navodi: „Ismevaju se pitanja o ulozi FBI u 6. januaru zato što FBI oblikuje liberalne korporativne medije... Svako ko ne postavlja pitanja, ili, još gore, pokušava da ih delegitimizuje, puki je propagandista i nema prava da sebe nazove novinarom.“
„Svi se veoma dobro sećamo i nečasne uloge koju je FBI imao u sklapanju famoznog ’Stilovog dosijea‘ koji je trebalo da diskredituje Trampa na izborima 2016, a ispostavilo se da je baziran na pukim klevetama. Te Augijeve štale Tramp nije uspeo da očisti“, podseća Saša Adamović.
A kako FBI, napominje Obrad Kesić, „ima dugo i dobro dokumentovanu tradiciju infiltracije i usmeravanja delovanja različitih grupacija na tlu Amerike, verodostojnim se čine tvrdnje da je to učinjeno i prilikom nereda 6. januara, s ciljem potpune diskriminacije Trampa i osporavanja tvrdnji o krađi izbora. Uostalom, zašto se ne objave snimci sigurnosnih kamera u zgradi Kongresa od tog dana, nego se drže pod embargom? Gde god postoji otpor transparentnosti, čovek mora da sumnja... Zbog svega toga pojedini republikanski članovi Kongresa ovih dana traže ukidanje FBI jer se meša u demokratske zemlje. To je, za Ameriku, nečuveno“.
„Ovi događaji i progon učesnika tih demonstracija koji je usledio, služe i da bi zastrašili sve druge učesnike sličnih skupova koji su unapred proglašeni za domaće ekstremiste. Ista je svrha i upozorenja na unutrašnji terorizam koje iznose i Bajdenova Bela kuća i FBI — kao da neko unapred priprema teren za obračun sa neistomišljenicima i da namerava da vlast brani na svaki mogući način, pa i upotrebom sile“, smatra Saša Adamović.
Džo Bajden - Sputnik Srbija, 1920, 06.05.2021
Čiju agendu sprovodi predsednik Amerike? /video/
Imajući pak to u vidu, komentariše Kesić, „još se uverljivijim čine i tvrdnje da su prošlogodišnji predsednički izbori zaista bili pokradeni kako bi Tramp bio svrgnut s vlasti. A oni koji su učestvovali u krađi, sad panično pokušavaju da sakriju dokaze, pa je zato i dodatno interesantan slučaj Džordžije, u kojoj su, uprkos naredbi suda, s lica mesta povučeni policajci koji su obezbeđivali skladište sa spornim izbornim materijalom, da bi se potom ispostavilo da je došlo do provale, a pritom nije reč samo o slučaju Džordžije, već sličnih primera ima i Viskonsinu, Mičigenu, Arizoni, u Nevadi je nasumičnim proverama otkriven veliki broj glasača prijavljenih na nepostojećim adresama... Kada se sve uzme u obzir, jasno je da sve ovo Ameriku nikako ne može da odvede u dobrom pravcu. A pritom ni na horizontu ne može da se uoči mogućnost kompromisa među suprotstavljenim stranama“.
„I zato će“, predviđa Saša Adamović, „kriza samo postajati još dublja. Tim pre što već sada možemo da budemo sigurni da će aktuelni režim u SAD na sledećim izborima upotrebiti sva raspoloživa sredstva kako bi sprečio ponavljanje onog ’incidenta‘ iz 2016. godine“.
Pročitajte još:
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala