Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Doktori za organsku proizvodnju: Ordinaciju i katedru zamenili lejama pod plastenicima /foto/

© Foto : Sputnjiku ustupio portal "Plodna zemlja"Aleksandar i Ana Čupić
Aleksandar i Ana Čupić - Sputnik Srbija, 1920, 01.07.2021
Pratite nas
„Želeli smo da naša deca jedu zdravu hranu i osete ukuse povrća i voća kakve mi pamtimo. Nismo hteli ni da narušavamo kvalitet zemljišta korišćenjem mineralnih đubriva i da koliko je moguće održimo biodiverzitet barem na svojoj zemlji. To su bili razlozi zašto smo se odlučili za organsku proizvodnju, koju već desetu godinu, ovde u Sopotu razvijamo“.
Ovim rečima Ana, koja je po struci lekar i zaposlena je u domu zdravlja u Sopotu i njen suprug Aleksandar, docent na Saobraćajnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, počinju razgovor za portal Plodna zemlja o svom Eko domaćinstvu dr Čupić, gde se bave proizvodnjom i preradom organskog voća i povrća.
Tu na imanju ispod Kosmaja, zajedno sa svojih petoro dece Petrom (8), Milicom (6,5), Jovanom (5), Anđelijom (2,5) i Ilijom koji će uskoro napuniti godinu dana, žive po svim postulatima organske proizvodnje, koja je uz to i specifična filozofija života. Čovek je tu u skladu sa prirodom i radi po njenim zakonima. Vremenom, strpljenje se isplati pa ga ona i nagradi zdravim plodovima.

Zbogom prestonici, dobro došli u Sopot

Ana je nosilac sertifikovanog organskog domaćinstva drOrgAna (Eko domaćinstvo dr Čupić), po zanimanju je lekar opšte prakse trenutno na specijalističkim studijama na Medicinskom fakultetu (modul Ishrana). I ona i njen suprug Aleksandar su iz Prokuplja. Ljubav i Beograd, gde su zajedno studirali i gde su se i upoznali, su ih spojili. Pre deset godina doneli su životnu odluku, a sada se ispostavilo i pravu – da život u prestonici zamene za manje mesto.
„Imanje smo kupili 2011. godine. Nismo planirali Sopot, slučajno smo se zatekli u ovom kraju. Uvideli smo brojne prednosti, blizu je Beograda, što nam je bilo važno jer smo oboje radili u Beogradu, priroda je divna, opština lepo uređena i imanje nam se mnogo dopalo. Tada smo sa kućom kupili i 2,6 hektara zemlje. U međuvremenu smo dokupili još zemlje tako da sada imamo oko 3,7 hektara. Sopot je grad tako da nismo osetili neke nedostatke gradskog života. Naprotiv, preseljenjem smo dobili puno, veliko dvorište, mogućnost da proizvodimo hranu i da zajedno sa decom uživamo u prirodi svakodnevno a ne samo tokom vikenda“, kaže Ana Čupić.
© Foto : Sputnjiku ustupio portal "Plodna zemlja"Krastavac ispod plastenika
Krastavac ispod plastenika - Sputnik Srbija, 1920, 13.07.2021
Krastavac ispod plastenika
Poljoprivredno gazdinstvo su registrovali još 2012. godine. Prvobitni plan je bio da posade orah na čitavoj površini od čega su na kraju odustali.
Ana kaže da bi uspostavljanjem plantaže oraha proizvodili samo orah a sve ostalo bi morali da kupuju. Orah su ipak posadili 2018. na nekih četrdesetak ari, a očekuju da za nekoliko godina počne da daje i rod i on još nije ušao u organsku proizvodnju.
Iako imaju svoje profesionalne karijere i Ana i Aleksandar na imanju rade. Usklađuju obaveze i porodične i poslovne, a one koje traže rad na zemlji su podelili. Ana se bavi zdravljem biljaka, ljudi i životinja dok je suprug zadužen za plasman proizvedenog. Naravno potreba postoji i za dodatnom radnom snagom.
„Prve godine imali smo bašte u kojima su proizvodili povrće samo za svoju ishranu. Sejali smo paradajz, crni luk, krompir, zelenu salatu, manji broj kultura koje se najviše koriste. Plastenike smo počeli da postavljamo od 2017. godine. Shvatili smo da ne možemo da imamo sigurnu proizvodnju bez plastenika. Dešavalo nam se da ostanemo bez roda zbog jakih kiša ili grada. Sada ih imamo pet, ukupne površine 26 ari i u njima proizvodimo razno povrće. Gotovo svo seme i rasad proizvodimo sami, što je za organsku proizvodnju vrlo važno“.

Specifičnost organske proizvodnje

Organska proizvodnja je specifična jer mora da postoji sledljivost od semena, koje je najbolje da bude iz sopstvene proizvodnje, pa sve do konačnog proizvoda.
„Svake godine uvodimo novu kulturu koju do tada nismo uzgajali. Ako savladamo tu kulturu sledeće godine uvodimo novu. Ove godine su to bili kupus i jagoda. Nažalost ostaje nam savladavanje uzgoja jagode za sledeću godinu a u planu je i celer rebraš“.
Najveći deo proizvodnje Eko domaćinstva dr Čupić je u plastenicima gde se veoma poštuje plodored. Prednost uzgoja u plastenicima su kontrolisani uslovi proizvodnje. U jednom od plastenika su tokom zime i ranog proleća imali zelenu salatu, rotkvicu, mladi crni i beli luk, rukolu i blitvu. Sada se tu rasađuju tikvice, boranija, kupus i patlidžan, dok je u drugom plasteniku bilo spanaća, graška i kelerabe. U tom plasteniku će paprika sukcesivno zamenjivati postojeće kulture.
„Za organsku proizvodnju je jako bitno poštovati plodored i održavati plastenik koliko možete bez trave. Plodored i plevljenje otežavaju naseljavanje insektima i preživljavanje tokom zime pa ih samim tim sledeće godine imate u manjem broju ili kasnije, taman dovoljno kasnije da biljke ojačaju i da mogu i same da se odbrane. Prednost smenjivosti kultura je i ta što postojeća kultura izvuče iz zemljišta nutritivne materije koje su joj potrebne,  tako da je pogrešno sejati iste kulture“, objašnjava Aleksandar.
Sve proizvode ovog domaćinstva plasiraju se pod brendom „dr orgAna“ u prodavnicama organskih proizvoda u Beogradu i direktnom dostavom na kućni prag. Preporuka onih koji su konzumirali povrće i voće „dr orgAna“ je najbolji marketing. Zato je posla sve više. Viškove prerađuju u zimnicu spravljenu po tradicionalnoj recepturi i prodaju tokom zime kada nemaju toliko svežeg voća i povrća u ponudi.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala