Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Samo nuklearno: Od „Forda nukleona“ do strogo poverljive „Volge atoma“

1962 Ford sijetlajt XXI - Sputnik Srbija, 1920, 06.07.2021
Pratite nas
Otkriće nuklearne fisije 1938. godine i stvaranje prvog atomskog reaktora na svetu 1942. godine inspirisali su naučnike, inženjere i autore naučne fantastike da ponude različite koncepte o tome kako se nova čudotvorna energija može iskoristiti.
Četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka američki pisac i biohemičar rođen u Rusiji Isak Asimov napisao je svoju čuvenu seriju „Fondacija“, epsku naučno-fantastičnu sagu u kojoj nuklearna energija postaje kriterijum za napredak i uspeh društva. Tu nuklearna energija igra presudnu ulogu u transportu, ideologiji, trgovini, odvraćanju i spoljnoj politici galaktičkih zajednica. Posle Drugog svetskog rata, inženjeri širom sveta pokupili su pelcer od naučno-fantastičnih romanopisaca kako bi projektovali nuklearne elektrane, brodove na nuklearni pogon, podmornice, avione, pa čak i nuklearne automobile.

Auto na mali nuklearni pogonski motor

Američki proizvođač automobila „Ford“ je 1958. godine smislio koncept automobila „Ford nukleon“, kojim je trebalo da ima pogon na nuklearni reaktor uparen sa motorom u zadnjem delu vozila. Početkom pedesetih godina nuklearni pogonski motor te vrste pokrenuo je „Nautilus“, prvu podmornicu na nuklearni pogon na svetu, koju je izgradila kompanija „Vestinghaus korporejšen“. Međutim, bilo je nemoguće ugurati reaktor te veličine u automobil, pa je odlučeno da će projekat zaživeti nakon što bude izumljen mali nuklearni pogonski motor.
Da bi zaštitili vozača i putnike od zračenja, „Fordovi“ inženjeri su dizajnirali zatvorenu hemisfernu kapsulu. Smatralo se da će „nukleon“ imati domet 8.000 km. Postigavši domet, vlasnik „nukleona“ jednostavno bi zamenio stari reaktor novim i nastavio da eksploatiše svoj čudesni automobil.

Francuski san na nuklearni pogon

Još jedan konceptualni automobil predložila je francuska kompanija „Arbel“. Početkom pedesetih godina prošlog veka oni su osmislili hibridno benzin-električno vozilo zvano „Arbel“, ali vrlo brzo su otišli korak dalje, predstavljajući nuklearni prototip „Arbel simetrik“ na salonu automobila u Ženevi marta 1958. godine.
„Francuskom automobilu budućnosti nije potreban rezervoar za benzin“, pisao je „Popjular mehaniks“ juna 1958. godine. „Poznati automobil iz snova, nazvan ’arbel‘, proizvodi sopstvenu električnu energiju motorom postavljenim pozadi. Četiri odvojena elektromotora, po jedan na svakom točku, omogućavaju vožnju i eliminišu potrebu za menjačem ili diferencijalom. Šasija je napravljena od robusne cevi koja se, pošto je šuplja, koristi kao rezervoar za gorivo. Iako samo san, rečeno je da je automobil bio lako prilagodljiv na nuklearnu energiju“.
Francuski dizajneri rekli su da će „Arbel simetrik“ napajati „Genestatom“, nuklearni termički generator snage 40 KV koji koristi radioaktivne kertridže od nuklearnog otpada. Međutim, Jelisejska palata tada nije podržala tu ideju.
Istovremeno, druga francuska automobilska kompanija „Simka“ - koju je u novembru 1934. osnovao „Fijat“ - predstavila je svoj vlastiti koncept automobila na atomski pogon nazvan „Simka fulgur“ na auto-salonu u Ženevi 1959. godine. Pored atomskog motora, „fulgur“ je trebalo da sadrži upravljanje glasom, radarsko vođenje i koristio je samo dva točka.

Najskriveniji atomski konceptni automobil svog vremena

Korporacija „Stadebejker-pakrad“ održala je korak sa svojim konkurentima otkrivajući „Stadebejker pakrad astral“ u umetničkom centru Saut bend 1958. godine. Veruje se da je to najskriveniji atomski konceptni automobil svog vremena. Trebalo je da ima jedan točak na kojem će se automobil uravnotežiti i imati sposobnost da lebde iznad vode. Čini se da je mašta dizajnera bila neograničena jer je rečeno da vozilo koristi „zaštitnu energetsku zavesu“ da štiti putnike od zračenja.
Četiri godine kasnije, grčko-američki industrijski dizajner Aleks Tremulis demonstrirao je svoje umotvorinu, „Ford sijetl-it XXI“ na nuklearni pogon, posebno dizajniran kao rekvizit za svetski sajam u Sijetlu 1962. godine. „Ford sijetl-it“ sa šest točkova imao je mnogo futurističkih tehnologija koje su se od tada pretvorile u stvarnost, i to: računarsku navigaciju, mapiranje, automatske informacione sisteme i pogon na sva četiri točka.

Priča o najtajnijoj „Volgi“

U međuvremenu, s druge strane Gvozdene zavese, sovjetski inženjeri pratili su napredak svojih zapadnih vršnjaka. Nepotvrđena priča kaže da je 1958. godine drugi sekretar sovjetske ambasade u Vašingtonu video „ford nukleon“ na industrijskoj izložbi. Zadivljen „Fordovim“ izumom, svoje ideje je podelio sa tadašnjim sovjetskim liderom Nikitom Hruščovom koji je odmah naredio razvoj sovjetskog analoga atomskog automobila. Očigledno je da je projekat bio strogo poverljiv.
Na kraju su 1965. godine sovjetski dizajneri predstavili prototip „Volge atoma“ zasnovan na GAZ-21 „Volga“, koju je u to vreme proizvodila „Gorki auto fabrika“. Priča kaže da je „Volga atom“ imao četvorocilindrični motor koji je koristio obogaćeni uranijum 235 i da je čak uspešno testiran u ruskom gradu Severomorsku. Međutim, s obzirom na to da ne postoje dokumentovani dokazi koji potkrepljuju ove tvrdnje, ovo je najverovatnije mit.
Ipak, SSSR je uspeo da nuklearni reaktor stavi „na točkove“. Sredinom ‘50-ih sovjetski proizvođači dizajnirali su TES-3, prenosnu električnu stanicu sa gusenicom, koja je težila 310 tona i imala preko 37 kilograma uranijuma. Međutim, projekat je ugašen 1961. Sovjeti su ‘80-ih izgradili mobilnu elektranu „Pamir-630D“ koja se sastojala od gasno hlađenog reaktora (76,5 tona), gasno-turbinskog pogona (76 tona), dve upravljačke jedinice jedinice (2x20 tona) i pomoćne jedinice (20 tona). Čitav sistem trebalo je da se stavi na transportne platforme i da se vozi traktorima. Ovaj projekat je takođe zabranjen nakon černobilske katastrofe.
Ipak, san o proizvodnji automobila na nuklearni pogon nije mrtav jer se nastavlja trend stvaranja manjih, sigurnijih i modularnih nuklearnih reaktora. Nezavisni dizajner Loren Kulesus 2009. je ponudio idejni projekat „Kadilak vorld torijum fjuel“. Ideja je bila da se umesto uranijuma koristi torijum, slabo radioaktivni metalni hemijski element. Zaista, ne postoje ograničenja onoga što neko može postići, osim ograničenja koja postavlja sopstvena mašti. Stoga ne možemo isključiti mogućnost da pravi automobil na nuklearni pogon jednog dana krene na put.
Pročitajte i:
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala