Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Ubistvo predsednika Haitija — nesrećni događaj u nesrećnoj istoriji ili predatorska borba za vlast

© AFP 2021 / VALERIE BAERISWYLPripadnici haićanske policije ispred predsedničke palate u prestonici Port O Prensu
Pripadnici haićanske policije ispred predsedničke palate u prestonici Port O Prensu - Sputnik Srbija, 1920, 08.07.2021
Pratite nas
Ubistvo predsednika Žuvenela Moizea samo je jedan u nizu nesrećnih događaja u nesrećnoj istoriji Haitija punoj političkih kriza, međunarodnih intervencija, prirodnih katastrofa, epidemija, ratova bandi. Pozadina ubistva zasad nije jasna, a po mišljenju politikologa Rajka Petrovića, najverovatniji scenario je — predatorska borba za vlast.
Haiti je jedna od najneuspešnijih i najsiromašnijih država sveta, Latinske Amerike i Kariba, smatra stručnjak za Latinsku Ameriku iz beogradskog Instituta za evropske studije Rajko Petrović. Iako, i pored svega, politički atentati ne spadaju u haićansku političku tradiciju (pre ubistva Žuvenela, poslednji atentat na nekog haićanskog predsednika dogodio se još 1806. godine), Žuvenelovo ubistvo našeg sagovornika ne iznenađuje.

Ubistvo predsednika Haitija nije iznenađenje

„Od februara ove godine do danas, Haiti se nalazi u teškoj političkoj krizi koja se očitovala i kroz nezapamćenu ekonomsku krizu, korupciju, kriminal, a sve je to posledica toga što Moize nije hteo da siđe sa vlasti ove godine, nakon što mu je istekao petogodišnji mandat, jer izabran je 2016, smatrajući da ima pravo na još jednu godinu mandata, pošto je u prvoj godini mandata dolazilo do političkih previranja i osporavanja izbornih rezultata“, objašnjava Petrović.
Moize je na dužnost stupio 2017, godinu dana nakon što su održani izbori koji su bili žestoko osporavani. Nikada ranije nije zauzimao političke funkcije, a obogatio se baveći se izvozom voća.
© AFP 2021 / VALERIE BAERISWYLUbijeni predsednik Haitija Žuvenel Moiz
Ubijeni predsednik Haitija Žuvenel Moiz - Sputnik Srbija, 1920, 13.07.2021
Ubijeni predsednik Haitija Žuvenel Moiz
Opozicija je zahtevala da se Moize povuče sa vlasti u februaru ove godine, dok je on želeo da u kabinetu ostane do 2022, pravdajući produženje mandata činjenicom da mu je bilo potrebno godinu dana da preuzme vlast. Zakazao je i referendum o ovom pitanju, koji je, umesto u junu, pod pritiskom Vašingtona pomeren za septembar. Zabrinutost zbog stanja na Haitiju izrazio je i savet bezbednosti UN.
Pored produženja mandata za godinu dana, Moize je referendumom želeo da izvrši ustavne promene — da uvede mogućnost za dva uzastopna petogodišnja predsednička mandata, da ukine Senat i da, umesto funkcije premijera, uspostavi funkciju potpredsednika.
„Mnogo je faktora, i unutrašnjih, opozicije i delova vladajuće garniture, ali i spoljnih, koji su bili za to da sada već bivši predsednik Haitija više ne bude na toj funkciji“, naglašava Petrović.

Ko je mogao da naruči ubistvo Moizea

Tako širok dijapazon onih kojima je Moize predstavljao smetnju, samo podgreva spekulacije o tome ko bi mogao da bude naručilac njegovog ubistva. Prema poslednjim informacijama koje je saopštio šef haićanske policije, četvorica ubica su ubijena, a dvojica su uhapšena. Međutim, to ne rasvetljava pozadinu ubistva.
Spekulacije se kreću od toga da su naručioci ubistva neke od moćnih haićanskih porodica od kojih se pokojni predsednik otuđio, preko toga da je bio umešan u promet i prodaju narkotika i da su za ubistvo odgovorni narko karteli, a spekuliše se i da je u atentat umešan Vašington.
© AFP 2021 / VALERIE BAERISWYLDemonstranti na ulicama haićanskih gradova u februaru i martu su protestovali protiv ustavnih reformi koje je predložio ubijeni predsednik Moiz
Demonstranti na ulicama haićanskih gradova u februaru i martu su protestovali protiv ustavnih reformi koje je predložio ubijeni predsednik Moiz - Sputnik Srbija, 1920, 13.07.2021
Demonstranti na ulicama haićanskih gradova u februaru i martu su protestovali protiv ustavnih reformi koje je predložio ubijeni predsednik Moiz
Petrović poslednju mogućnost odbija, zbog odnosa Bele kuće i Stejt departmenta nakon Žuvenelovog ubistva — predsednik Džo Bajden obećao je Haitiju svu potrebnu pomoć.
„Čini mi se da je najbliži scenario nemilosrdna, predatorska borba za vlast na Haitiju i da su neki od otuđenih centara moći i čak i neke vladajuće strukture faktori koji su uz pomoć stranih plaćenika izveli ovaj zločin“, kaže Petrović.

Diktatori i intervencije

Kako to u istoriji obično biva, sve je počelo velikim nadama — kada se 1804. Haiti izborio za nezavisnost od francuskih kolonijalnih gospodara, postao je prva crnačka republika. Ali, ubrzo su nastupile krize koje državu smeštenu na zapadu ostrva Hispaniola ne prestaju da potresaju do danas.
Diktature su se nizale jedna za drugom, siromaštvo većine stanovnika bilo je konstanta, a od ponosa zbog toga što su bili prvi robovi koji su sami izvojevali slobodu, i to u borbi sa jednim Napoleonom Bonapartom, nije ostalo ništa.
© AFP 2021Otac i sin, Fransoa i Žan-Klod Divalije, poznatiji kao Papa Dok i Bejbi Dok, diktatori Haitija.
Otac i sin, Fransoa i Žan-Klod Divalije, poznatiji kao Papa Dok i Bejbi Dok, diktatori Haitija. - Sputnik Srbija, 1920, 13.07.2021
Otac i sin, Fransoa i Žan-Klod Divalije, poznatiji kao Papa Dok i Bejbi Dok, diktatori Haitija.
U nizu diktatura koje su potresale ovu karipsku državu, možda najekstravagantnija je bila diktatura oca i sina Divalijea. Stariji, Fransoa, poznat i kao „Papa Dok“, uz tajnu policiju koja je izvršila nebrojene zločine, ustanovio je i vudu magiju kao zvaničnu religiju u državi. On se proglasio vudu vračem koji ima moći da uništi svakog ko mu se ne potčini.
© AFP 2021 / THONY BELIZAIREŽivotinje žrtvovane u vudu obredu na Haitiju. Papa Dok Divalije proglasio je vudu jedinom zvaničnom religijom u državi, zbog čega ga je katolička crkva ekskomunicirala
Životinje žrtvovane u vudu obredu na Haitiju. Papa Dok Divalije proglasio je vudu jedinom zvaničnom religijom u državi, zbog čega ga je katolička crkva ekskomunicirala - Sputnik Srbija, 1920, 13.07.2021
Životinje žrtvovane u vudu obredu na Haitiju. Papa Dok Divalije proglasio je vudu jedinom zvaničnom religijom u državi, zbog čega ga je katolička crkva ekskomunicirala
„To dosta govori o nekoj vrsti političke perverzije koja je stvorena na Haitiju u drugoj polovini XX veka. Čini se da Haiti ne može da se oslobodi takve vrste nasleđa“, ističe Petrović.
Stabilnost Haitiju nisu donele ni međunarodne intervencije — SAD su u toj zemlji intervenisale tri puta — prvi put su držali pod okupacijom ovu zemlju između 1915. i 1934. godine.
„Sve te intervencije su imale manje-više slično opravdanje. Da je cilj SAD da zaštite svoje dvorište, da spreče strane sile da izvrše uticaj sličan onome na Kubi, zbog trgovine drogom, jer Haiti je jedna od baza i značajnih tranzitnih ruta za krijumčarenje opijata… Sve su to bili izgovori za intervencije SAD, koje očigledno žele da pod svojom kontrolom imaju čitav karipski basen. Međutim, poražavajuća je činjenica da je Haiti prva latinoamerička zemlja da će biti među najuspešnijim i najrazvijenijim, s obzirom na njene prirodne potencijale“, kaže Petrović.

Mešavina prirodnih i političkih katastrofa

Da sve bude još gore, ni prirodne okolnosti poslednjih godina nisu bile naklonjene Haitiju. U trideset sekundi koliko je trajao, razorni zemljotres odneo je, prema procenama, 220.000 života i sravnio je sve sa zemljom. Oko 1,5 miliona ljudi je raseljeno, a oko 300.000 je povređeno. Zemlja od tada nikada nije do kraja obnovljena, ni materijalno ni duhovno, a pripadnici mirovnih snaga UN nehotice su nekoliko godina kasnije u zemlju uneli koleru, koja se 2016. razbuktala u epidemiju od koje je obolelo, prema procenama međunarodnih humanitarnih organizacija, oko 800.000 ljudi, dok je 9.000 umrlo. U sve to, iste godine, umešao se i uragan Metju, koji je razorio tek obnovljene domove, ili je dovršio ono što zemljotres iz 2010. nije urušio.
© AFP 2021 / JULIEN TACKDečak oboleo od kolere na Haitiju. Koleru su nehotice na Haiti uneli vojnici mirovnih snaga. Epidemija se razbuktala i do 2016. na Haitiju je od kolere obolelo oko 800 000 ljudi
Dečak oboleo od kolere na Haitiju. Koleru su nehotice na Haiti uneli vojnici mirovnih snaga. Epidemija se razbuktala i do 2016. na Haitiju je od kolere obolelo oko 800 000 ljudi - Sputnik Srbija, 1920, 13.07.2021
Dečak oboleo od kolere na Haitiju. Koleru su nehotice na Haiti uneli vojnici mirovnih snaga. Epidemija se razbuktala i do 2016. na Haitiju je od kolere obolelo oko 800 000 ljudi
Političku situaciju usložnjavaju i moćne bande koje vladaju pojedinim delovima haićanskih gradova, tako da policija u njih ni ne zalazi. U nedavnom izveštaju UN navodi se da je samo u prvih deset dana juna ove godine zbog nasilja bandi raseljeno oko 5.000 ljudi!
Haiti tako tavori u krizi iz koje, kao iz začaranog kruga, čini se, nema izlaza. Prema podacima Svetske banke, 90 odsto stanovništva države još uvek je izuzetno ranjivo na prirodne katastrofe, a prema podacima Svetskog programa za hranu, skoro polovini stanovništva potrebna je pomoć u hrani, dok 60 odsto stanovnika zarađuje manje od dva dolara dnevno.
Takva mešavina političkih, ekonomskih, socijalnih i prirodnih katastrofa od Haitija čini jedinstven primer u svetu, kakvog nema u istoriji, niti će ga verovatno biti u budućnosti.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala