Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
Bivši talibani sa oružjem pre njihovog predavanja u Džalalabadu, 2015. - Sputnik Srbija, 1920
Kriza u Avganistanu
Najnovije informacije, fotografije i video snimci, kao i reakcije iz celog sveta na novonastalu krizu u Avganistanu...

Bivši civilni predstavnik NATO-a u Avganistanu: Talibani bi mogli da zauzmu Kabul

© AP Photo / Rahmat GulPripadnici terorističke organizacije "Taliban" u Avganistanu
Pripadnici terorističke organizacije Taliban u Avganistanu - Sputnik Srbija, 1920, 09.07.2021
Pratite nas
Talibani (teroristička organizacija zabranjena u Rusiji) sada kontrolišu značajan deo Avganistana, a mogli bi da zauzmu i Kabul, izjavio je bivši ministar spoljnih poslova Turske koji je u periodu od 2003. do 2006. godine boravio u Avganistanu kao civilni predstavnik NATO-a Hikmet Četin za Sputnjik, komentarišući situaciju u Avganistanu.
„Ako bi u jednoj rečenici ocenili ono što čeka zemlju, to bi bilo ovako: Avganistan će se vratiti u 2001. godinu. Vraća se 20 godina unazad. Misija u Avganistanu počela je u skladu sa rezolucijama SB UN i NATO s ciljem spasavanja zemlje od 'Talibana' i terorizma. Od tad je prošlo dvadesetak godina, a vratili smo se na ono od čega je sve počelo. Trenutno talibani ponovo kontrolišu značajan deo teritorije zemlje. Ukoliko bude doneta odgovarajuća odluka oni će moći da preuzmu kontrolu nad Kabulom“, rekao je Četin.
Četin podseća da je od početka govorio da se problem neće rešiti vojnim putem, jer se zemlja ne može spasiti od terorizma samo uništavanjem terorista.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov - Sputnik Srbija, 1920, 09.07.2021
Kriza u Avganistanu
Lavrov objasnio u kom slučaju će se Rusija umešati u situaciju u Avganistanu
Prema njegovim rečima, međunarodna grupa, čiji je i on bio deo, 2001. godine je pripremila izveštaj „Pregovori u ime mira“, a SAD su nakon dugotrajnih napora uspele da sklope sporazum sa talibanima. Jedna od tačaka tog sporazuma je bila realizovana, druga nije, ističe Četin.
„Kao što vidimo, tačka o povlačenju stranih trupa se postepeno realizuje. Ali postoji važnija tačka koja je predviđala potpisivanje sporazuma između avganistanske vlade i 'Talibana' i formiranje vlade. Takođe je bilo reči o izmenama zakona i, ukoliko bude potrebe, održavanju izbora. Međutim, te tačke nema. 'Talibani' nisu došli na pregovore u Istanbul, saopštivši da nisu sve strane snage napustile zemlju. U Dohi sastav vladine delegacije, tako i 'Talibana' nije imao potrebna ovlašćenja za donošenje konačne odluke. Pregovori su trajali nedeljama, ali strane nisu uspele da se dogovore. Za to vreme je pripremljena infrastruktura, izgrađene su škole, putevi, bolnice, ali Avganistan i dalje ostaje jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu“, objašnjava bivši ministar.
Govoreći o težnjama Turske da ostane u Avganistanu, Četin ukazuje na postojeću pretnju.
„Mi smo dugo pregovarali sa talibanima kako bi ostali u Avganistanu. Nisu rekli 'da'. Trenutno smo tamo ispred NATO-a. 'Talibani' insistiraju na potrebi povlačenja naših vojnika. U toj situaciji vlada u Kabulu takođe nije pristala na to. Siguran sam da bi uz postojanje potrebnih uslova Turska trebalo da pruži Avganistanu svaku vrstu pomoći. Verovatno u svetu ne postoji narod koji bi imao toliko poštovanja prema Turskoj i razgovarao sa takvom pažnjom kao Avganistanci. U trenutnim uslovima prisustvo Turske je moguće uz uslov da i centralna avganistanska vlada i Talibani kažu 'neka Turska ostane'. U suprotnom, to će stvoriti velike rizike. U očima talibana Turska bi u tim uslovima delovala kao okupatorska sila. Oni već govore o tome“, konstatuje bivši ministar.
Talibani: Kontrolišemo veći deo teritorije Avganistana - Sputnik Srbija, 1920, 09.07.2021
Kriza u Avganistanu
Talibani: Kontrolišemo veći deo teritorije Avganistana
Takođe je dodao da je u Kabulu izazvala zabrinutost izjava predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana o ideji da pozove Mađarsku i Pakistan da učestvuju u osiguravanju bezbednosti aerodroma u Kabulu.
„Centralna vlada u Avganistanu je sa velikom zabrinutošću reagovala na tu izjavu. Ta negativna reakcija je povezana sa tim što je, prema mišljenju značajnog dela avganistanskog naroda i vlade, Pakistan jedini uzrok višegodišnjeg rata koji se vodi u njihovoj zemlji. Naravno, postoji velika potreba za političkom podrškom i pomoći Pakistana, koja je od velikog značaja. Ali izjava turskog predsednika je shvaćena kao da će pakistanska vojska takođe ući na teritoriju zemlje i zajedno sa Turcima realizovati misiju zaštite aerodroma. Shodno tome, to je izazvalo negativnu reakciju avganistanske strane“, zaključio je Četin.
Pročitajte još:
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala