Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Kovid podstakao prodaju lekovitog bilja

© Sputnik / Sergey Malgavko / Uđi u foto-galerijuOtdыhaющie na lavandovom pole v okrestnostяh sela Turgenevka Bahčisaraйskogo raйona Krыma
Otdыhaющie na lavandovom pole v okrestnostяh sela Turgenevka Bahčisaraйskogo raйona Krыma - Sputnik Srbija, 1920, 12.07.2021
Pratite nas
Lekovito bilje je vrsta proizvoda koje ne izlazi iz mode u poslednjih 10-15 godina, a u potrazi za jačanjem imuniteta panedmija kovida je tome dodatno doprinela, pa je to bilje značajan izvozni artikal Srbije.
U nadi da će podizanjem imuniteta sprečiti obolevanje, ljudi u Srbiji su su za dva meseca prošle godine potrošnju lekovitog bilja izjednačili sa godišnjom prodajom.

Lekovito bilje, značajan izvozni artikal

„Mislim da je i ova situacija sa koronom prošle godine okrenula potrošače ka zdravijoj ishrani. Potrošnja čajeva je porasla drastično. Takođe i suplemenata koji podstiču imunitet. To je nešto što ima perspektivu i to je tržište koje raste. Sasvim sigurno bi smo mogli da povećamo površine i utrostručimo ih bez ikakvih problema“, kaže za Sputnjik sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju Privredne komore Srbije, Aleksandar Bogunović.
Poslednjih godina je u skladu sa globalnim propagiranjem zdravog života i dobrih navika u ishrani, potrošnja lekovitog bilja postala trend u svetu.
Ljudi u Srbiji su su za dva meseca prošle godine, u nadi da će ojačati imunite, potrošnju lekovitog bilja izjednačili sa godišnjom prodajom pre pandemije.
Da to može biti isplativa proizvodnja, svedoči podatak da je u 2017. godini izvoz bio vredan 16 miliona dolara, a dr Dragoja Radanović, naučni savetnik u odseku za poljoprivredna istraživanja Instituta „Josif Pančić“ smatra da je prošle godine izvoz bio oko 25 miliona dolara.

Raste izvoz

Najviše izvozimo u Evropu, oko 80 odsto, posebno u Nemačku, a ostatak uglavnom ode u SAD i Kanadu.
Po oceni ljudi iz branše, evropske kompanije spremne su da kupe sve što je proizvedeno u Srbiji, a potražnja za samoniklim vrstama, kao i za gajenim biljem, kamilicom, žalfijom, nanom, belim slezom...daleko je veća nego ponuda.
Balkan je jedan od tri najvažnija centra biodiverziteta u Evropi i uz Apeninsko i Pirinejsko poluostrvo, predstavlja pravo blago flore. U Srbiji postoji oko 4.000 biljnih vrsta i više od 700 lekovitih biljaka, uz veliki potencijal za njihovo gajenje, ali Srbija drži tek dva do tri odsto evropskog tržišta. Površine zasejane ovim vrstama su nešto preko 2.000 hektara što je jako mali udeo u ukupnim obradivim površinama.

Isplati se

Zato i ne čudi što je u jeku pandemije prošle godine, sadašnji ministar za brigu o selu Milan Krkobabić pozvao naše ljude koji su se zbog pandemije vratili u Srbiju da ulažu u proizvodnju lekovitog bilja koja je isplativa.
On je tada ukazao na to da je za gajenje jednogodišnje biljke neven na jednom hektaru neophodno je ulaganje od oko 800 evra, a da može da se ostvariti prihod od 5.000 evra. Za proizvodnju belog sleza, ulaganje iznosi oko 1.200 evra po hektaru, a prihod može da dostigne čak 9.000 evra. Pripreme za sadnju i berbu za gajenje sedmogodišnje biljke matičnjaka na jednom hektaru iznose oko 1.200 evra i to samo u prvoj godini, dok su prihodi od druge do sedme godine oko 6.000 evra godišnje, što je ukupno čak 36.000 evra, izračunao je tada Krkobabić.
Biljka rusa - Sputnik Srbija, 1920, 13.07.2021
Biljka rusa
Balkan je jedan od tri najvažnija centra biodiverziteta u Evropi i uz Apeninsko i Pirinejsko poluostrvo, predstavlja pravo blago flore.
Može li Srbija sa potencijalom koji ima da iskoristi činjenicu da se potrošnja lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, kao i šumskih plodova u svetu svake godine povećava za oko pet procenata.

Vojvodina prednjači

Bogunović ističe da se, prema statističkim podacima, lekovito bilje gaji na 2200 hektara, ali da se  po slobodnoj proceni ono proizvodi na oko 5000 hektara.
Dobar deo toga se, kako napominje, sakuplja u prirodi i procene su da imamo 12.000 berača koji to čine. Uglavno to čine porodice i sve je teže naći berače, pogotovo one koji to znaju dobro da rade.
„Što se tiče sakupljanja, poznati su Rtanj, Ozren, Suva planina, Svrljoške planine, Stara planina, taj jugoistočni deo Srbije, potom  Homolje, Golija, Kopaonik, pa i zapadna Srbija odnosno okolina Valjeva, gde ima dosta dobrih terena za sakupljanje“,  dodaje Bogunović.
Kada je u pitanju ono gajeno, najviše se proizvodi u Vojvodini, a Bavanište je mesto koje je po tome poznato. Kamilica, nana, bosiljak i matičnjak se najviše gaje na jugu Banata. Ističe, takođe, da je za organizivanu, intenzivnu proiozvodnju moguće koristiti i mehanizaciju koja služi i za gajenje drugih biljnih vrsta.
U Srbiji postojki oko 40 firmi koje se bave otkupom lekovitog bilja od kojih se prave čajevi, preparati, aromatična ulja i iako se i dalje najviše prodaje i izvozi kao sirovina, sve više se radi i na proizvodima većeg stepena obrade, ističe Bogunović.

Kamilica i nana uvek u modi

Po rečima Radanovića, lekovito bilje ne izlazi iz mode, a taj trend je korona samo dodatno pojačala.
„Od lekovitog bilja se prave i složeniji proizvodi, od kapi do kapsula sa ekstratima i sirupa. Tu se osetilo povećanje tražnje, ali se ono osećalo sve vreme, u poslednjih 10-15 godina. Bilo je perioda kriza, ali mi to nismo osećali.Ta želja da se koriste prirodni suplementi i zamena za sintetske lekove razvija se sa svešću i novim saznanjima“, ističe on za Sputnjik.
Napominje, doduše,  da je karakteristika tog sektora da ima oscilacija, jer se dešava da nešto brzo uđe u modu i isto tako brzo nestane, poput etarskog ulja smilja koje je dve godine bilo veoma traženo i na njemu se ostvarivala velika zarada, pa je to stalo. Ono što, međutim, nikada ne izlazi iz mode su nana i kamilica.

Šta utiče na zaradu

Što su pšenica i kukuruz u ratarstvu, kamilica i nana su u lekovitom bilju, slikovit je naš sagovornik koji je 10 godina bio direktor Instituta „Josif Pančić“, jedinog takvog u jugoistočnoj Evropi koji je u isto vreme naučna ustanova i proizvodna firma koja znanje pretvara u novac koji koriste i za plate zaposlenih, ali i za finansiranje istraživanja.
© Foto : Sputnjiku ustupio Branko Švonja Berba se vrši pomoću motornih i akumulatorskih makaza za živu ogradu i kreće od polovine jula
 Berba se vrši pomoću motornih i akumulatorskih makaza za živu ogradu i kreće od polovine jula - Sputnik Srbija, 1920, 13.07.2021
Berba se vrši pomoću motornih i akumulatorskih makaza za živu ogradu i kreće od polovine jula
Berba lavande kreće polovinom jula.
Na pitanje o isplativosti proizvodnje lekovitog i aromatičnog bilja, on kaže da to zavisi od nekoliko stvari.
„Kada se gleda neto ulaganje, godina za godinu, repromaterijal – setva, energija, rad ... onda je to dobra zarada i nema dileme da je to po jedinici površine isplativije od gajenja klasičnih kultura. Nije kao nekada kada je to bilo puta 10, ali je puta dva, ili tri. Tu je bitna stvar što to može onaj ko ima opremljeno gazdinstvo za proizvodnju bilja. Ne možete vi da kažete ja više neću da sejem pšenicu i kukuruz, nego ću nanu i kamilicu“, objašnjava naš sagovornik.
Ako nemate sušaru, nemate odgovarajuće manipulativne prostotije, nemate mehnaizaciju za ubiranje, ali ni mehanizaciju za obradu u njivi, jer protiv korova se ne smeju koristiti pesticidi i ako u sve to mora da se investira, onda je, naravno, računica drugačija. Uz to, neophodno je i znanje za gajenje ove vrste bilja.
Zato ko u to kreće to mora da radi polako, postepeno, pa možda i sa nekim ko u tome nije početnik, ili uz pomoć savetodavnih službi, a savete mogu da dobiju i u „Josifu Pančiću“ , ustanovi sa tradicijom dugom 73 godine i sa poluvekovnim stažom u proizvodnji i prodaji lekovitog bilja.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala