Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Šta je pozadina posete koja iritira elitu u Sarajevu, ali ne i Banjaluku

© AFP 2021 / VLADIMIR SIMICEKZoran Milanović
Zoran Milanović - Sputnik Srbija, 1920, 12.07.2021
Pratite nas
Poseta hrvatskog predsednika Zorana Milanovića BiH jača veze između Srba i Hrvata, a poruka je da bošnjačka elita više nema širok manevarski prostor za kršenje Dejtonskog sporazuma. Umesto da budu iritirani Milanovićevim izjavama, bošnjački političari bi trebalo da se vrate poštovanju ustava. Ta poseta iritira Sarajevo, ali ne i Banjaluku.
Ovako posetu hrvatskog predsednika Zorana Milanovića komentariše Milan Sitarski iz mostarskog Instituta za društvena istraživanja. Milanović od 11. do 13. jula obilazi samo hrvatske sredine u BiH, gradove Vitez, Konjic, Mostar, Livno i Tomislavgrad (bivše Duvno), a posetu je počeo izjavom u Vitezu, koja je kao mnogo njegovih prethodnih izjava izazvala širok odijum među bošnjačkom političkom elitom.
Pre sastanka sa hrvatskim predstavnicima javnog, političkog i kulturnog života centralne Bosne, hrvatski predsednik izjavio je da „nema više popuštanja u odnosu na prava Hrvata u BiH“ i podsetio da je taj stav već dokazao kada je insistirao da se odredba o obavezi poštovanja Dejtonskog sporazuma i konstitutivnosti tri naroda uvrsti u deklaraciju sa poslednjeg samita NATO-a.

Milanović iritira Sarajevo

Poseta iritira bošnjačku političku elitu možda i više od prethodnih Milanovićevih izjava jer su Bošnjaci, objašnjava Sitarski, možda i predugo živeli u iluziji da se može postići implicitni konsenzus da Dejton, zapravo ne postoji i da se njegove odredbe zbog toga mogu zaobići.
„Milanović svojom posetom i svojim govorima, drastično sužava manevarski prostor za kršenje Ustava BiH, tako da mislim da im je bolje da od svog osećaja iritiranosti ili uvređenosti odustanu, jer on ne objašnjava ništa drugo osim da BiH ima jedan jedini ustav koji je važeći i koji su aminovale najveće zemlje sveta pre 26 godina“, kaže Sitarski.
Što se tiče odnosa Srba i Hrvata u BiH, Milanovićeva poseta, prema rečima našeg sagovornika može da ima samo pozitivan uticaj. Milanović održava dobre odnose sa političarima iz Republike Srpske, a bio je i inicijator odlaska Milorada Dodika u Zagreb septembra 2020, podseća on. Konsenzusu o ustavu BiH postoji između Hrvata i Srba i ostaje da mu se priključe Bošnjaci, pa da se pristupi promenama izbornog zakona, da bi BiH konačno, skoro tri decenije posle rata počela da funkcioniše.

Pun kufer za Bošnjake iritirajućih izjava

Milanović je do sada imao dosta izjava i poteza povodom BiH koje su za predstavnike bošnjačke političke elite bile iritantne. Poslednja takva u nizu bilo je kada je uslovio usvajanje završne deklaracije na samitu NATO spominjanjem tri konstitutivna naroda u BiH – potez koji hrvatskim parlamentarcima nije pošao za rukom nešto kasnije u Evropskom parlamentu.
Nešto ranije, 11. decembra 2020, hrvatski predsednik je, uoči godišnjice potpisivanja Dejtonskog sporazuma naglasio da se „bosanskohercegovački okvir može promeniti bez volje konstitutivnih naroda“ i dodao da je građanska država „daleki, daleki san i to je lepa stvar, ali prvo sapun, onda parfem“. Ova izjava izazvala je odijum kod bošnjačkih političara – predstavnik Bošnjaka u Predsedništvu Šefik Džaferović poručio je tada da „Milanovićeve izjave zaudaraju na šovinizam i ksenofobiju, a tu ni sapun ni parfem ne pomažu“.
Hrvatski predsednik nije se tu zaustavio – davao je još izjava o BiH, koje su svojim cinizmom ciljale na to da je BiH neuspešna i nefunkcionalna država. Tako je, prilikom posete Istri u martu izjavio da je BiH najuspešnija u borbi sa kovidom-19 „gde niti je iko bolestan, niti iko umire. Niti je iko u bolnicama, niti se iko cepi“, zbog čega je Naša stranka, koja spada u red „građanskih“ stranaka u BiH zatražila da Milanović bude proglašen za personu non grata.

Neće da se sretne sa Komšićem, pa ne ide u Sarajevo

To što se neće sresti sa kolektivnim bosanskohercegovačkim šefom države, Milanović šalje jasnu i nedvosmislenu poruku, jasniju i nedvosmisleniju od svih svojih prethodnika, da je jedan od članova Predsedništva, predstavnik Hrvata Željko Komšić, nelegitiman, čime pokazuje da postoji potpuni konsenzus relevantnih aktera u Hrvatskoj da je problem BiH problem legitimnog predstavljanja, smatra Sitarski.
„U ranijim godinama, pa i decenijama, u delu političke pa i opšte javnosti, stvarala se percepcija da je nacionalno pitanje isključivo stvar desne strane političkog spektra. Ovime je priča zaokružena – jasno je da kod Hrvata, kao uostalom i kod ostala dva naroda, postoji jasan unutarnacionalni konsenzus o karakteru BiH i njenim temeljnim problemima i da se rešenje mora tražiti, ne u saradnji različitih strana političkog spektra u okvirima pojedinih nacija, nego da predstavnici nacija moraju suočiti svoje konsenzuse i pokušati da nađu neko minimalno preklapanje“, tvrdi on.
Milanovićev angažman u pogledu zaštite prava Hrvata u BiH, prema rečima našeg sagovornika, usmeren je na dva najdragocenija fronta – spoljnopolitički i medijski. Do sada su se pitanjem BiH bavili nižerangirani činovnici i službenici raznih ambasada i država, bez pokušaja da se u to pitanje uvuku najviši predstavnici država. Milanovićeva poseta je poruka upravo najvišim predstavnicima država, smatra Sitarski.
„Kada njihov kolega, predsednik jedne evropske države, članice EU i NATO, šalje jasnu i nedvosmislenu poruku, to je neuporedivo snažnije nego da je šalju sami Hrvati u BiH ili predstavnici bilo kog drugog naroda“, objašnjava on.
Stav o Komšiću kao nelegitimnom predstavniku Hrvata u BiH Milanović je ponovio i na predavanju u Mostaru.
„Ne dolazim se ovde uplitati u unutrašnje stvari BiH. To je jeftina podmetaljka. Dolazim da ukažem na to da Hrvati u BiH ne mogu izabrati svog člana Predsedništva, a to bi trebao biti temelj bilo kakvog dogovora o zajedničkom životu", kazao je on.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala