Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
Zemlja - Sputnik Srbija
Svet
Najnovije vesti iz sveta

Zelenski traži od Angele Merkel „odštetu“ zbog „Severnog toka 2“

© AP Photo / Michael SohnAngela Merkel i Vladimir Zelenski
Angela Merkel i Vladimir Zelenski - Sputnik Srbija, 1920, 12.07.2021
Pratite nas
Uoči sastanka nemačke kancelarke Angele Merkel i ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog pojavile su se informacije da će Kijev tražiti od Nemačke ili da zaustavi izgradnju gasovoda „Severni tok 2“ ili da Ukrajini plati odštetu ako izgubi status tranzitne zemlje.
Iako kompanija-operater „Nord Strim 2“očekuje da do kraja avgusta završi izgradnju prvog kraka tog gasovoda, s obzirom na to da je do sada završeno 98 odsto radova, kijevska elita je i dalje uverena da postoji mogućnost da se izgradnja blokira. Zamenik šefa kabineta predsednika Ukrajine Igor Žovka smatra da su priče o tome da je taj gasovod skoro završen „spekulacija“ i uveren je da se „Severni tok-2“ može zaustaviti u bilo kojoj fazi, dok portparol ukrajinskog predsednika ističe da će Zelenski na sastanku sa Merkelovom izneti argumente kako bi je uverio da gasovod (navodno) šteti i Ukrajini i evropskim zemljama.
Ruski stručnjaci za energetiku smatraju da su šanse da Ukrajina zaista dobije tu nadoknadu minimalne.
„Šanse za to su praktično ravne nuli, ali Evropljani kao pristojni ljudi neće to direktno reći. To je čisto mentalna karakteristika – umesto da prosto otkače Kijev, oni će pregovarati, razmatraće itd. Evropljanima je neprijatno da prosto kamenog lica saopšte: ‘Mi nemamo ništa s tim’. Merkelovoj se politički mandat bliži kraju, pa ona to sebi može da priušti“, ocenjuje za Sputnjik Dmitrij Adamidov, nezavisni analitičar za energetiku.

Nemačka neće ulagati u ukrajinski gasovod

Nemački mediji ne isključuju mogućnost da bi Berlin mogao Ukrajini da ponudi milijarde za remont propale gasne mreže u toj zemlji kako bi izgladio nesuglasice sa Vašingtonom oko „Severnog toka 2“. To se, kako navode, može dogoditi samo ako Ukrajina izgubi status tranzitne zemlje za gas koji ide iz Rusije. Kao kompenzacija, jedna od opcija koja se pominje je i podrška proizvodnji i izvozu ukrajinskog vodoničnog goriva.
Međutim, Adamidov smatra da takav scenario ulaganja u ukrajinski gasni sistem nije realan.
„Uglavnom, gas je Srbiji, kroz Tursku i Bugarsku, već obezbeđen, a takođe gasa ima i u južnoj, severnoj i severozapadnoj Evropi. Francuskoj i Španiji to nije posebno potrebno, jer Francuska ima atomsku energiju, a Španiji je lakše da se snabdeva tečnim prirodnim gasom. Shodno tome, nema smisla ulagati u remont ukrajinskog gasnog sistema, a takođe nema smisla ni pumpati velike količine gasa kroz njega“, objašnjava Adamidov.
Stručnjak dodaje da će određene količine gasa i dalje ići preko Ukrajine, s obzirom da je do 2024. godine na snazi dogovor između Moskve i Kijeva o tranzitu ruskog gasa u Evropu, a ne isključuje se mogućnost da on bude produžen i posle tog perioda.
„Neke količine će i dalje ići preko Ukrajine. Mislim da će to biti zbog povećane potražnje, jer je klima svuda postala kao na Uralu - zimi je veoma hladno, leti je veoma vruće. Stoga je potrošnja gasa porasla, a Ukrajina će se možda koristiti kao rezervni izvor ako iznenada negde zafali gasa“, smatra Adamidov.
Ekspert je uveren da Nemačka neće investirati u ukrajinski gasovodni sistem, s obzirom da će kroz postojeći sistem moći i dalje da idu manje količine gasa.
„Štaviše, ja čak sumnjam i da je Nemačka dvehiljaditih godina podsticala Ukrajinu da započinje gasne ratove kako bi izgradila nov gasovod. Remontovanje ukrajinskog gasnog sistema bi bilo četiri puta jeftinije nego izgradnja dva nova kraka ’Severnog toka 2‘ i to bi sve bilo uredu da se Ukrajina ponašala normalno, ali ona je računala na podršku Zapada i ponašala se nenormalno. Možda je upravo to Nemačka i želela da postigne, jer  sada upravo ona ima gotovo najviše benefita od tog gasovoda – delimično kontroliše ’Severni tok“, a i sa Rusijom ima dobre odnose, pa će celoj centralnoj i delimično zapadnoj Evropi ona prodavati gas“, ocenjuje Adamidov.
Zbog toga, uveren je ekspert, Ukrajinu će „hraniti“ obećanjima, beznačajnim reveransima i ustupcima, ali niko neće ozbiljno ulagati.

„Severni tok 2“ niko ne može zaustaviti

Najveći protivnici izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ su SAD koje žele da proguraju svoj tečni prirodni gas u Evropu i Ukrajina koja se plaši da će izgubiti prihode od tranzita ruskog gasa, kao i neke evropske zemlje, među kojima su Poljska, Letonija i Litvanija. Te zemlje tvrde da je taj gasovod politički projekat, dok Moskva takve optužbe odbacuje, ističući da se radi o isključivo ekonomskom, komercijalnom projektu, jer  je maršruta po dnu Baltičkog mora, iz Rusije u Nemačku, po kilometraži kraća nego kroz evropske zemlje, a samim tim i jeftinija.
To znači da će potrošači u Nemačkoj dobijati jeftiniji gas kroz gasovod „Severni tok 2“ nego što je gas koji dobijaju iz gasovoda koji idu preko teritorije drugih zemalja, jer nije potrebno plaćati za tranzit, a takođe nema ni rizika koji dolaze od pojedinačnih država, kao što je, na primer, to bio slučaj 2009. godine kada se Evropa smrzavala zbog ucenjivačke politike Kijeva.
Ruski predsednik Vladimir Putin je nedavno odbacio i teze o namernom zaobilaženju tranzitnih država, ističući da su kritike na račun projekta loša propaganda. Putin je dodao da je Ukrajina sama kriva što za tranzit dobija milijardu i po dolara a mogla bi da dobija tri do četiri milijarde.
Kako god bilo, Adamidov i mnoge njegove kolege su ubeđeni da gasovod „Severni tok-2“ više ništa i niko ne može da zaustavi i da je pitanje dana kada će gas poteći tim cevovodom.
„Ne može se zaustaviti. To je kao sa Krimskim mostom, a u ovoj situaciji čak je i njima jasno da govore gluposti. Međutim, pošto je cirkuska predstava već započela ne može se zaustaviti. Štaviše, trenutni predsednik Ukrajine je profesionalac u svojoj oblasti i može da izgovori svaki potreban tekst“, zaključio je Adamidov, aludirajući na prethodno zanimanje Zelenskog, koji je, između ostalog, bio i komičar.
Podsetimo, projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. U izgradnji gasovoda učestvuju brojne evropske kompanije.
 
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala