Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
Zemlja - Sputnik Srbija
Svet
Najnovije vesti iz sveta

Dobro organizovana akcija iz Majamija: Ko bi da zapali Kubu

© AFP 2021 / YAMIL LAGEScena iz glavnog grada Kube, Havane
Scena iz glavnog grada Kube, Havane - Sputnik Srbija, 1920, 13.07.2021
Pratite nas
Vest da su na Kubi počeli protesti protiv vlade zazvučala je kao znak da je na pomolu još jedna obojena revolucija. Ali, ubrzo su antivladine demonstracije postale brojnije van same Kube, što je samo pojačalo sumnje da SAD žele da promene režim protiv koga se bore već 60 godina. Akcija se, sugerišu naši sagovornici, vodila i iz Majamija.
Kubanski ekonomski sistem mora da se menja i ekonomske reforme na najvećem karipskom ostrvu su u toku. Međutim, glavni uzroci protesta na Kubi nisu teška ekonomska situacija, već američke sankcije koje su od 1961. samo pooštravane i koje drže ostrvo u svojevrsnom ekonomskom zatvoru, smatraju sagovornici Sputnjika.

Američke sankcije i medijska kampanja izazivaju nemire na Kubi

Kuba nije zemlja bez problema čiji su se građani na proteste podigli tek onako. Radi se o zemlji sa dubokim ekonomskim i socijalnim problemima. Ipak, ne prenebregavajući tu činjenicu, profesor Fakulteta društvenih nauka i stručnjak za Latinsku Ameriku Slobodan Pajović naglašava da su ekonomski problemi i nedostatak osnovnih životnih potrepština samo jedno lice krize koja pogađa Kubu. U srži problema leže šezdesetogodišnje američke sankcije i furiozna medijska kampanja koja se isto toliko vremena vodi protiv kubanskih vlasti.
Protesti na Kubi se, prema Pajovićevom mišljenju, moraju posmatrati u svetlu nove američke politike prema zemljama Latinske Amerike, prevashodno prema Kubi, Venecueli i Nikaragvi, državama u kojima su na vlasti, kako kaže, revolucionarni režimi. U uslovima promenjenog geostrateškog sadržaja, kada na kontinentu više nema samo američkog, već i ruskog i kineskog interesa SAD ne mogu da direktno sprovode svoju hegemonističku politiku kao što su ranije radile.
„Zbog toga imamo novi oblik uplitanja u unutrašnja pitanja jedne zemlje – to je kombinacija svih mogućih društvenih mreža, sistematizovan rad u informatičkoj sferi koji organizuje društvene nemire i socijalne konflikte“, kaže naš sagovornik.
Da se radi o manipulisanju jednog centra moći (američkog) ekonomskom krizom koja proizvodi logične posledice na socijalnom planu i u okvirima svakodnevnog života, Pajović vidi i u informaciji da se Vašington zalaže za formiranje „humanitarnog koridora“ preko koga bi američka pomoć stizala na Kubu.
„To je već model koji je vrlo sličan onome što se događalo u Venecueli, što jednom nezavisnom analitičaru otvara prostor da zaključi da po drugi put imamo mešanje SAD u unutrašnja pitanja jedne zemlje, u ovom slučaju na Kubi“, smatra on.
Sličnost sa onim što se događalo u Venecueli pre nekoliko godina, kada je administracija Donalda Trampa pokušavala da svrgne vladu Nikolasa Madura, Pajović vidi i u još nekim elementima – dovođenje zemlje u bezizlaznu ekonomsku situaciju praćeno je ne samo nestašicom osnovnih životnih potrepštine, već i nedostatkom električne energije, koji je, prema njegovim rečima, vrlo upotrebljiv momenat u stvaranju strategije haosa i neophodnosti pružanja humanitarne pomoći.
Kuba je do 2017. beležila ekonomski rast koji je zaustavljen sankcijama koje je uvela administracija Donalda Trampa, te ekonomska kriza ne može da se uzme kao osnovni činilac protesta na Kubi, zaključuje Pajović.

Protesti na Kubi – akcija organizovana u Majamiju

Nekadašnji jugoslovenski ambasador u Meksiku i profesor na Fakultetu za poslovne studije i pravo Dušan Vasić smatra da u korenu kubanskih protesta leže tri uzroka – američke sankcije, situacija sa koronavirusom, koja je doprinela usporavanju ekonomije, kao i to što Kuba, u uslovima vrlo teških međunarodnih okolnosti mora da sprovodi ekonomske reforme.
Ipak, i on smatra da iza svega stoji dobro organizovana medijska kampanja, koja se više ne sprovodi samo putem RTV „Marti“, radio-televizije kubanskih imigranata u SAD sa sedištem u Majamiju, već i društvene mreže. Za svoju tezu Vasić navodi nekoliko primera – na primer, protesti nisu izbili u 22 grada, kako su svetski mediji javili, već u osam i nije bilo žrtava.
„Da se radi o jednoj dobro organizovanoj akciji koja već dugo traje i koja se smatra jednom vrstom meke intervencije, vidljivo je iz nekoliko podataka. Na primer, meksički predsednik je odmah po izbijanju protesta javno apelovao da se prestane sa prikazivanjem lažne slike o tome šta se događa na Kubi i naveo je šta je uradila američka Agencija za pomoć zemljama u razvoju (USAID), koja je prekjuče sliku gde se vide demonstranti iz Egipta objavila na svojoj stranici i potpisala kao da su to demonstracije na Kubi“, navodi Vasić.
Teška ekonomska situacija na Kubi ne može se prenebreći – krajem juna prestao je da važi sistem dve monete, jedne konvertibilne i druge koja to nije; plate državnim službenicima su povećane skoro pet puta, što je izazvalo inflaciju i poskupljenje hleba za oko dvadeset, a struje za oko pet puta. Međutim, kubanska ekonomska situacija izazvana je sankcijama uvedenim pre 60 godina.
Sankcije i antikubanska delatnost, koja uključuje i 634 pokušaja atentata na pokojnog predsednika Fidela Kastra i neuspelu invaziju iz 1961, samo su jačale kako su godine prolazile. Administracija Baraka Obame jedina je američka administracija koja je imala dovoljno kuraži da pokuša da normalizuje odnose sa Havanom, što je i učinila. Međutim, Trampova administracija je odlučila da ponovo stegne omču oko Kube i čak da zaoštri sankcije koje su na snazi ostale do danas.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala